Б.Б. [ ПР центар ]

21. 09. 2023. 14:55   >>  15:03

СКУП У ПЕТРОВЦУ

Миграције донијеле велике изазове за привреду и службе запошљавања

Миграције на тржишту рада доносе велике изазове за привреду, локална тржишта рада, јавне службе за запошљавање и системе у цјелини. Јавне службе за запошљавање морају имати подршку свих сегмената друштва, како би на одговарајући начин одговориле миграцијама на тржишту рада, казао је вршилац дужности директора Завода за запошљавање Црне Горе (ЗЗЗЦГ), Гзим Хајдинага на отварању 22. Директорске конференције Центра јавних служби за запошљавање земаља Југоисточне Европе/ЦПЕССЕЦ.

Тема скупа који се одржава у Петровцу је "Миграциони токови на тржишту рада – мјере и активности у циљу задржавања квалификоване радне снаге".

Хајдинага је истакао да се све земље учеснице конференције, међу којима је пет земаља Европске уније и пет земаља Региона Југоисточне Европе, суочавају са миграцијама на тржишту рада које, како је указао, доносе велике изазове за привреду, локална тржишта рада, јавне службе за запошљавање и системе у цјелини.

"Кретања се, као што знамо, одвијају највећим дијелом од истока према западу. Одлазак стручне радне снаге у друге земље и долазак радне снаге из других образовних система на домаћа тржишта рада представљају велике изазове за редовне образовне системе и системе образовања одраслих, које у највећој мјери реализују јавне службе за запошљавање", рекао је Хајдинага.

Према његовим ријечима, из тих разлога се пред јавне службе за запошљавање постављају велики захтјеви, како би привредници могли да функционишу несметано и да остварују додату вриједност за себе и друштво у цјелини.

"Јавне службе за запошљавање морају да имају подршку свих сегмената друштва, како би на одговарајући начин одговорили својим задацима. Потребна су, прије свега, релевантна истраживања која ће бити поуздана база за острвариве и одрживе стратегија и које ће пратити одговарајућа законска регулатива", поручио је Хајдинага.

Истакао је да очекује да ће током конференције бити размијењена искуства и закључци који ће допринијети остваривању циљева институција и шире заједнице.

У Црној Гори изражен недостатак квалификоване радне снаге

Директор Директората за приступ тржишту рада у Министарству рада и социјалног старања Мирсад Аземовић, рекао је да се Црна Гора и земље учеснице конференције сусријећу са значајним проблемима у обезбеђивању стручне и квалификоване радне снаге.

"Очигледан је недостатак квалификоване радне снаге, а постоји и изражен несклад између понуде и потражње на тржишту рада. Црна Гора се, у овом тренутку, сусријеће са израженим недостатком квалификоване радне снаге у области угоститељства, туризма, пољопровреде, информационих технологија, као и у другим дјелатностима, а то значајно успорава наш привредни развој", рекао је Аземовић.

Дио потребне радне снаге Црна Гора увози из околних земаља Западног Балкана. Разлике у зарадама и бољи стандард привлаче црногорске грађане да све више траже не само сезонска запослења, већ и трајни боравак у тим земљама, што додатно компликује привредну дјелатност нарочито у области туризма.

Оцијенио је да је у наредном периоду, на националном нивоу, потребно предузети активне мјере које ће допринијети бољем положају и перспективи радне снаге у Црној Гори.

Како је додао, образовни систем треба да буде фокусиран на стицање практичних знања и вјештина, како би се изашло у сусрет тренутној и пројектованој потражњи на тржишту рада.

Предсједник Скупштине Уније послодаваца Црне Горе, Славиша Шћекић, казао је да је Црна Гора, и прије негативних глобалних кретања, имала проблем са квалификованом радном снагом.

"Ми немамо проблем само са квалификованом радном снагом, имамо генерално проблем са радном снагом. Квалификовану снагу треба прво да произведемо. Потребна нам је политичка стабилност, сигурност, правна сигурност, јер политичка несигурност и нестабилност ствара све друге нестабилности- правне, економске", истакао је Шћекић.

Оцијенио је да морају постојати законски уређени оквири, у којима ће се пословати. Поручио је да системски треба водити процес образовања кадрова и направити државни систем флексибилнијим.

У Хрватској порасла стопа незапослености

Замјеница директора Хрватског завода за запошљавање Ивана Мехле, казала је да се у тој држави, као и у земљама региона, имају проблема око проналажења квалификоване радне снаге, наводећи да је порасла стопа незапослености и да се тешко долази до одређених кадрова.

"Највише радне снаге нам недостаје из грађевинског сектора, али и из угоститељства и туризма. Такође, у посљедње вријеме је присутан недостатак кадрова из области здравства, образовања и ИТ-а", навела је Мехле.

Казала је да данас грађани Хрватске више не одлазе у државе Европске уније – Њемачку, Аустрију и Ирску искључиво ради рјешавања егзистенцијалних проблема, већ због већих могућности, бољег животног стандарда, али и због већих пензија.

"Оно што Хрватски завод за запошљавање чини је континуирано образовање особа које су незапослене како бисмо повећали њихове компертенције и вјештине, да би барем дјелимично задовољили потребе тржишта рада. Такође, велика средства улажемо у образовање одраслих особа како би се њихова знања и вјештине повећали кроз систем ваучера", навела је Махле.

Указала је и да спроводе мјеру "Бирам Хрватску" која је намијењена особама које се враћају из држава Европске уније у Хрватску и отварају своје фирме, за коју као подстицај добијају стедства.

Вршитељка дужности генералне директорице Завода за запошљавање Словеније, Грета Метка Барбо Шкербинц, казала је да у тој држави имају велику потражњу за радном снагом након пандемије коронавируса, а у посљедње вријеме проузроковану и великим временским непогодама, поплавама и клизиштима, којима је много бизниса оштећено.

"Тренутно сву нашу снагу усмјеравамо на санацију штете, па нам је радна снага још више потребна у грађевинарству, транспорту, социјалној бризи. За опоравак државе биће потребне године и радници, које ни раније нисмо имали, а који нам данас још више требају", рекла је Барбо Шкербинц.

Указала је да спроведе мјере за запошљавање којима прилагођавају поступке за долазак страних радника у Словенију.

Радно активно становништво из БиХ одлази у земље ЕУ

Шеф Одсјека за домаће тржиште рада у Агенцији за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, Синиша Веселиновић, казао је да им је у тој држави највећи изазов задржати радно активно становиштво, наводећи да постоји тендеција да су радници из те државе тражени нарочито у државама Европске уније.

"Пошто имамо Споразум о запошљавању са Словенијом и добру сарадњу са Хрватском, Аустријом, Њемачком, имамо тендецију да радници одлазе у те државе. Имамо проблем са занимањима у грађевинској дјелатности, у области туризма и угоститељства. Јавне службе запошљавања покушавају да то превизиђу кроз програме подршке предузећима да радници остану да раде у њима путем поврата од уплаћених пореза, суфинансирања нето и бруто плата", рекао је Веселиновић.

Представница Европске фондације за обуку (ЕТФ), Кристина Мереута, сматра да је неопходно у систему обезбиједити стабилно политичко окружење и окружење за развој бизниса како би државе задржале квалификовану радну снагу.

"Такође, веома је важно имати на уму да се програмске политике преклапају и да су међусобно повезане, а то значи да све мјере које су уведене у пореској политици ће утицати на тржиште рада и обратно. За нас је веома значајно да у случајевима када се сусријећемо са миграцијама да се обезбиједе квалификације и вјештине које људи могу стећи и користити", казала је Мереута.

Оцијенила је да је у том циљу важно да се повежу јавне службе за запошљавање, послодавци и синдикати како би обезиједили систем у којем такве вјештине могу да буду коришћене.

"Такође, важно је користити циркуларне миграције, за које су добар примјер студенти који користе Ерасмус и друге програме мобилности, који се ради стицања вјештина могу измјестити из своје државе поријекла, а касније се враћати у своје државе и ту налазити посао и наставити своје каријере“, рекла је Мереута.

Оцијенила је и да Црна Гора, као држава кандидат за Европску унију, треба да уради све да би задржала квалификовану радну снагу, али и да омогући мобилност која ће се дешавати унутар европског тржишта рада, за шта су неопходне снажне институције и легислатива.

Конференција је одржана у оквиру Предсједавања Завода за запошљавање Црне Горе Центром јавних служби за запошљавање земаља Југоисточне Европе/ЦПЕССЕЦ током 2023. године. На Стручној конференцији, која ће бити одржана сјутра, тема ће бити „Образовни програми, знања, вјештине и исходи учења – усклађеност с потребама тржишта рада данас и у будућности“.