Б.Б. [ Мина ]

03. 09. 2023. 15:07   >>  15:09

ИЗ ИЈЗ-А И КЦЦГ УПОЗОРАВАЈУ

Број обољелих од меланома у сталном порасту

Број обољелих од меланома у сталном је порасту и повећава се знатно брже од било које друге малигне болести, а забрињава и стопа умирања од овог канцера код старијих од 50 година, упозорили су из Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) и Института за јавно здравље (ИЈЗ).

И поред тога, како су у Црногорском друштву за борбу против рака (ЦДПР) примијетили, свијест о заштити од штетних посљедица сунца и даље није довољно развијена, па ког грађана постоји много заблуда када је у питању излагање сунцу.

Дерматовенеролог-онколог Ана Поповић и дерматовенеролог Мирјана Бакић у КЦЦГ-у казале су у заједничкој изјави да, према посљедњим резултатима Глобоцана из 2020. године, у Црној Гори годишње од малигних обољења оболи око 3,2 хиљаде људи, док умре годишње близу 1,8 хиљада.

"На основу посљедњих објављених резултата Регистра малигних неоплазми Института за јавно здравље Црне Горе годишње се са меланомом региструје 58 болесника2, навеле су Поповић и Бакић.

Оне су навеле да повећање свијести међу љекарима о обавезном пријављивању меланома, координација и јединствени регистар представљају кључне компоненте у побољшању извјештавања меланома у држави.

Указују да се сваке године број обољелих повећава за шест одсто, а годишња стопа инциденције меланома у Црној Гори се креће од 4,6 до 7,3 одсто.

Како су Поповић и Бакић навеле, повећана учесталост меланома се може приписати и све чешћом идентификацијом тумора захваљујући јавноздравственим кампањама подизања свијести јавности о потреби дерматолошког и дермоскопског прегледа и континуираног праћења пигментних промјена на кожи, али се може приписати и тренду тамњења коже и рекреативној изложености природним или вјештачким изворима ултравиолетног зрачења.

Руководилац регистра малигних неопназми у Институту за јавно здравља (ИЈЗ) Рајко Страхиња појаснио је да постоје двије основне групе малигних неоплазми коже које се региструју: меланом коже и немеланомске малигне неопазме коже (НММНК), као и карциноми коже - планоцелуларни и базоцелуларни.

Он је навео да код НММНК постоји извјесна подрегистрација, то јест региструје се мањи број од стварно обољелих али да је НММНК, и поред подрегистрације, на другом мјесту по учесталости оболијевања код особа оба пола у Црној Гори.

Страхиња: 2020. регистровано 373 обољела

Страхиња је подсјетио да је годишњи број новорегистрованих 2013. био 195 случајева код мушкараца, а 130 код жена. Исте године, како је казао, умрло је шест особа од ових тумора, по три мушкарца и жене.

"Процјењује се да је број новообољелих од НММНК у Црној Гори 2020. години био 373, на основу података ИАРЦ-Међународне агенције за истраживање рака). Може се претпоставити да број нових случајева расте, имајући на уму да највише оболијевају старије особе чији је удио у становништву све већи. Један од разлога за такву претпоставку је и низак степен заштите од зрачења Сунца (главног узрока настанка ових тумора)", казао је Страхиња.

Он је навео да је од меланома коже 2013. регистровано 29 случајева код мушкараца и 20 код жена, док је исте године од меланома коже умрло 16 мушкараца и десет жена.

Страхиња је казао да од меланома коже највише оболијевају особе старије од 50 година код оба пола, додајући да не постоји изражена регионална разлика у оболијевању од меланома коже у Црној Гори.

"Тешко је и очекивати да се види таква разлика из малог броја обољелих по општинама. Ипак, стопе оболијевања изнад просјека за Црну Гору за мушкарце су више у Бару, Тивту, Цетињу, Подгорици, и Бијелом Пољу. Стопе за жене су изнад просјека у Бару, Котору, Будви, Бијелом Пољу, Даниловграду, Никшићу и Пљевљима", навео је Страхиња.

Он је навео да је пројекција оболијевања и умирања од малигних неоплазми за 2020. (ИАРЦ) на основу података Регистра малигних неоплазми Црне Горе) показује да се Црна Гора у Европи према стопи инциденције НММНК за особе старије од 50 година (стандардизовано према свјетској популацији, АСИР(W) налази на петом мјесту за мушкарце и седмом мјесту за жене.

Забрињавајући подаци о стопи умирања код старијих од 50 година

Како је додао, према истој стопи за умирање од НММНК за старије од 50 година (АСМР-W) Црна Гора је на трећем мјесту за жене.

"Забрињавајући су подаци стопе умирања од меланома коже код старијих од 50 година (АСМР-W): за оба пола Црна Гора је на 3. мјесту, за мушкарце на 1. мјесту, док је за жене на 13. мјесту”, упозорио је Страхиња.

У Црногорском друштву за борбу против рака (ЦДПР) сматрају да црногорски грађани немају развијену свијест о заштити од штетних посљедица сунца.

"Поднебље смо које има сунца у изобиљу током цијеле године, а љето је вријеме за одмор и опуштање на мору, језерима, ријекама или базену и некако се често заборави колико сунце у прекомјерним количинама може бити штетно”, рекли су из ЦДПР.

Они су подсјетили да је једна од компоненти сунчевог зрачења штетно, ултравиолетно зрачење (УВЗ), које може изазвати опекотине, пријевремено старење и рак коже.

Како су појаснили, податак о јачини УВЗ се може сазнати као елемент временске прогнозе, па грађани требају бити свјесни да се у периодима високог УВ индекса никако не смију излагати сунцу.

Према њиховим ријечима, постоји много заблуда када је у питању излагање сунцу, па је на примјер најчешћа заблуда да је таман тен или преплануо тен нека врста заштите од сунца.

"Истина је да је зацрњење коже или преплануо тен резултат одбране коже након првих опекотина. Дакле и особе са препланулим теном морају користити заштитну крему и избјегавати боравак на сунцу у периодима када је УВЗ најјаче", појаснили су из ЦДПР.

ЦДПР: Заблуда да биљеге на кожи не треба оперисати

Они су навели да је друга заблуда је да облачно вријеме представља потпуну заштиту од сунца, док је истина је да облаци представљају дјелимичну али не потпуну заштиту од штетног УВЗ.

"Најопаснија од свих је заблуда да биљеге на кожи не треба оперисати и таква једна заблуда може да доведе до озбиљних посљедица. Своју кожу треба редовно прегледати и контролисати и зато што су малигни тумори коже ако се открију на вријеме изљечиви", рекли су из ЦДПР.

Они су навели да је свака промјена облика, величине или боје биљега на кожи треба да нас одведе на љекарски преглед.

Како су из ЦДПР додали, исто се односи на сваку нову пигментацију и израслину на кожи која није раније постојала, као и раницу на кожи која не зараста.

"Стога је хируршка интервенција заправо најбољи, а често и једини сигуран начин лијечења ових тумора и не смије се одлагати", навели су из ЦДПР.

Поповић и Бакић су подсјетиле да рана клиничка дијагноза меланома има највећи утицај на продужење преживљавања, будући да доприноси смањену стопе смртности упркос укупном повећању инциденције меланома.

Висока стопа смртности, јер се пацијенти касно јаве љекару

Оне су навеле да је висока стопа смртности у Црној Гори говори у прилог томе да се меланом и даље открива у касном стадијуму болести.

"Према подацима из болничких регистара, а који се односе не само на Црну Гору већ и на земље региона, постоји тренд откривања меланома у ранијој фази у односу на период прије пет година (30 одсто), а требало би да овај број смањимо намање од десет одсто као што је случај у развијеним земљама. Али за такве резултате су потребне јавноздравствене кампање које трају дуже од десет година, јер се једино на тај начин трајније могу промијенити наше навике”, казале су Поповић и Бакић.

Оне су навеле да у Црној Гори, старији пацијенти, од преко 65 година, често имају дебље меланоме у вријеме постављања дијагнозе.

"То су фактори који утичу на стопу рецидива и смртности. Последњи подаци о учесталости и смртности од меланома нам сугеришу да постоји потреба за едукацијом старијих особа кроз јавноздравствене кампање”, рекле су Поповић и Бакић.

Оне су навеле да превенција, дијагностика и лијечење меланома захтјева комплексан приступ, како љекара више специјалности, тако и шире друштвене заједнице.

Савремена комбинована циљна и имунотерапија, која је у примјени и у Црној Гори, омогућава половини пацијената с метастатским меланомом да живе дуже од пет година. Та терапија се, како су навеле, у Црној Гори примјењује и у трећем стадијуму меланома, кад је посљедња шанса да се спријече метастазе у унутрашње органе.

Поповић и Бакић подсјетиле су грађане да чувају своју кожу, да се непотребно не излажу сунцу у љетњем периоду од десет до 17 сати, да носе одјећу, шешире и наочаре које не пропуштају ултравиолетне зраке и да на откривене дјелове тијела наносе фотопротективни крем.

"Да мјесечно обаве самопреглед коже, да не иду у соларијум и да превентивно посјете дерматолога једном годишње”, рекле су Поповић и Бакић.