A.M./Mina

03. 09. 2023. 13:29   >>  13:28

СЛАЂАНА ЂУКАНОВИЋ

Едукован пацијент кључ контроле дијабетеса

Особе обољеле од дијабетеса морају да схвате да су великим дијелом саме одговорне за контролу те болести, рекла је Слађана Ђукановић која се са дијабетесом бори последњих осам година, док су из Института за јавно здравље (ИЈЗ) казали да је у Црној Гори национална преваленца обољелих око 11 одсто са тенденцијом раста.

Ђукановић, која је новинарка више од деценију, казала је да је дијабетес открила случајно када је имала 26 година.

Она је рекла да због честих уринарних инфекција, којима доктори тада нијесу могли утврдити узрок, 2012. хоспитализована у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) гдје су јој урађене детаљне анализе.

„Сви параметри су били уредни, осим повишеног шећера који је тада износио девет. Добила сам савјет да се обратим ендокринологу, и тада креће моја борба, прво суочавање са новом реалношћу, прихватање, а затим и живот са дијабетесом“, казала је Ђукановић агенцији МИНА.

Она је навела да у почетку доктори нијесу знали да ли има дијабетес тип 1 или 2, односно да ли је инсулин зависна или не.

„Прва три мјесеца сам била на дијети - морала сам водити рачуна колико угљених хидрата узимам и да број калорија дневно не прелази 2.100. Такође, свакодневно сам била у обавези да мјерим шећер прије и два сата након оброка“, рекла је Ђукановић.

Како је вријеме одмицало, како је рекла Ђукановић, шећер је констатно растао, и до 16.

„Три мјесеца након претрага, добијам и дијагнозу - дијабетес типа 1. У том моменту већ сам била упозната са карактеристикама дијабетеса - да је то аутоимуна болест, да мој панкреас не производи инсулин, због чега морам да га уносим ињекцијама у организам“, рекла је Ђукановић.

Говорећи о дневној рутини особа са дијабетесом, Ђукановић је објаснила да ту спадају редовни избалансирани оброци са ужинама, редовно мјерење шећера у крви, редовна терапија.

"То је оно што мој дијабетес држи под контролу. И за сада одлично успијевам у томе. Морам нагласити да особе обољеле од дијабетеса морају схватити да су великим дијелом сами одговорни за контролу дијабетеса. Зато је добро едукован пацијент кључ контроле ове болести“, сматра Ђукановић.

Након сазнања да има дијабетес, Ђукановић је казала да се у њеном животу промијенило доста тога, а, како је навела, највише она.

„Од првобитног неприхватања болести и онога “зашто је баш то мени морало да се деси” брзо сам дошла до тачке да сам је прихватила као неку врсту “благослова”, јер ме је научила реду, раду и дисциплини. Да је здравље основ свега. Зато је прихватање најнеопходнији корак са којим почиње унутрашње “изљечење”“, навела је Ђукановић.

Говорећи о суочавању са дијабетесом, Ђукановић је истакла да у почетку није могла да се помири са чињеницом да сваки дан мора себи да даје ињекције инсулина.

„Сјећам се свог “ватреног крштења” са давањем инсулина, суза и молба сестри да она то уради умјесто мене. Након те, још једна моја унутрашња борба долази пар година касније, када треба да одлучим да ли ћу почети да користим инсулинску пумпу“, навела је Ђукановић.

Тада се код ње, како је додала, формирала психолошка баријера и преиспитивање како ће то прихватити околина, како ћу се навићи да апарат стално носи са собом.

Ђукановић је рекла да је након разговора са породицом донијела одлуку која ће њен живот промијенити набоље.

„Морам нагласити да ми је у едукацији и прихватању болести много помогао и камп у Бару, који сваке године организује невладина организација “Плави круг” на челу са докторком Валентином Калинић. Ту особе са дијабетесом добију сву неопходну и психолошку и едукативну помоћ“, казала је Ђукановић.

Упитана да ли новинарски посао додатно утиче на болест, Ђукановић је одговорила да сваки стрес негативно утиче на ниво гликемије.

„Међутим, захваљујући колегама који су сасвим упознати са мојим стањем, који имају разумијевања за одсуства због контролних прегледа, или за рад од куће када је то потребно, свој дијабетес држим под контролу и никаквих компликација немам“, закључила је Ђукановић.

Из ИЈЗ-а су навели да је Црна Гора држава са високом заступљеношћу обољелих од дијабетеса са националном преваленцом око 11 одсто и даљом тенденцијом пораста броја обољелих.

Они су навели да удио неоткривеног (недијагностикованог) дијабетеса у преваленци чини преко 20 хиљада одраслих особа.

„Откривен-дијагностикован дијабетес има преко 29,7 хиљада одраслих особа у Црној Гори (подаци Регистра шећерне болести ИЈЗЦГ и здравствена евиденција домова здравља)“, рекли су из ИЈЗ агенцији МИНА.

Они су казали да анализа података указује да је радно способно становништво у великом ризику од оболијевања и развоја компликација дијабетеса у Црној Гори.

Из ИЈЗ су рекли да годишње, међу откривеним особама обољелима од дијабетеса, млађи од 65 година чине 60 одсто.

Како се додаје, компликације има девет одсто дијагностиковних, а половина обољелих који имају компликације млађа је од 65 година.

Из ИЈЗ су истакли да је Европа регион у свијету са највећим бројем обољеле дјеце од дијабетеса тип 1.

„Годишње у Црној Гори између 20 и 30 дјеце (строст до 14 година) испољи дијабетес типа 1“, казали су из ИЈЗ.

Они су навели да ће се према процјенама Интернационалне дијабетолошке федерације, број одраслих обољелих од дијабетеса на планети увећати за преко 50 одсто до 2045. године.

„За исти период очекује се пораст обољелих од 15 одсто у Европи“, казали су из ИЈЗ.

Они су рекли да уназад десет година, подаци Регистра шећерне болести о годишњем броју новообољелих пацијената код обухвата пријављивања од 95 одсто показују да се број слућајева новооткривеног дијабетеса креће између 2,4 и три хљаде.

Из ИЈЗ су појаснили да је шећерна болест метаболички поремећај хетерогене етиологије, који настаје садејством наслијеђених гена, фактора спољашње средине и самог начина живота.

„Тип 2 дијабетеса је једини тип шећерне болести на чији настанак превентивне мјере могу утицати у значајној мјери“, казали су из ИЈЗ.

Они су објаснили да животни стил са лошим навикама у исхрани и са одсуством одговарајуће и довољне физичке активности уз породично насљеђе и све старије становништво представљају главни генератор појаве и пораста обољелих од дијабетеса типа 2.

Из ИЈЗ су рекли да су превентивни програми полазиште у превенцији оболијевања од дијабетеса типа 2, али и у превенцији компликација дијабетеса.

„Међу одраслим становницима Црне Горе обољелим од дијабетеса заступљеност дијабетеса типа 2 је око 95 одсто“, казали су из ИЈЗ додајући да је то тип дијабетеса који се може успјешно превенирати до 80 одсто.

У ИЈЗ сматрају да здравствени радници и невладина удружења не треба да буду усамљени борци за здравље.

„Јер без институцијално осмишљене, стручне, финансиране, деценијске имплементације програма превенције оболијевања, неће бити ни значајнијих помака у смањивању оболијевања од дијабетеса у Црној Гори“, поручили су из ИЈЗ.

Они су рекли да кад се постигне бар тренд заустављања пораста преваленце дијабетеса у Црној Гори и смањење дијабетесних компликација, може се говорити о постојању адекватно реализованих програма превенције оболијевања од дијабетеса.