Туфик Софтић, ТВЦГ

05. 02. 2023. 07:44   >>  16:47 3

РОЂАК БЕРАНСКОГ ХУМАНИСТЕ

"Оронули дом др Нике Лабовића претворити у спомен кућу"

Кроз зимску крошњу старог платана, без иједног листа, кућа једног од најпознатијих љекара из Берана и Црне Горе, доктора Нике Лабовића, указала се у оронулом и трошном свјетлу. Ово старо здање, у реду најстаријих кућа у Беранама, из ко зна које године, један од најближих сродника доктора Нике, Вукашин Лабовић из Подгорице, настоји да поклони граду и претвори у спомен кућу знаменитог Беранца.

"Стара кућа, у једној од најстаријих улица у Беранама, у Улици Светог Саве, заслужује да се сачува од заборава. Беране и Беранци су много учинили да се не заборави име доктора Нике, ред је да и ми, његови сродници нешто учинимо у том правцу", прича Вукашин.

Невоља је, међутим, у томе што сродника и сувласника данашње куће има око тридесет, а не мисле сви као Вукашин.

Овај човјек каже да ће, док се не донесе дефинитивна одлука о томе шта ће бити са старом кућом, он урадити спомен плочу, коју ће окачити изнад улазних врата.

"Остали сродници шта год хоће. Ја не желим ништа осим то парче зида на којем ће стајати плоча која ће подсјећати да је у тој кући рођен, живио и умро др Ника Лабовић. А до посљедњег тренутка, и док будем имао снаге, залагаћу се за то да кућа остане граду и буде претворена у Никину спомен кућу, као што је то на примјер, Куслевова кућа у Подгорици", каже Вукашин.

Овај човјек је већ доста учинио да се сачува сјећање на његовог дједа, јер је урадио монографију под називом "Човјек слободе, знања и хуманости, примаријус др Ника Лабовић", која је прошле године изашла из штампе и промовисана у Беранама и Подгорици.

У њој су сачувани сви документи и чињенице из живота доктора Нике Лабовића, чије име данас носи Дом здравља у овом граду.

"У кући, односно дворишту куће, била је једна посебна просторија, у којој је доктор Ника примао хитне пацијенте, који су куцали на његова врата у ноћним сатима. Све што сам нашао у тој просторији, стари медицински материјал и литературу, домаћу и страну, уступио сам Дому здравља, који су једну просторију претворили у мали музеј посвећен др Ники", прича Вукашин.

Он подсјећа да је ову кућу изградио Никин отац Петар, који је са супругом Станом, имао поред Нике још двоје дјеце, старијег сина Николу, дипломираног правника, и млађу сестру Дару, коју је Други свјетски рат прекинуо у студирању.

"Ника се послије студија вратио у Црну Гору и први посао добио на Цетињу. Почетком рата вратио се у Беране. Његов отац је био предсједник првог Одбора народног ослобођења, а Ника члан медицинске секције тог Одбора, која је била задужена да организује медицинску службу у слободној Црној Гори. Међутим, убрзо је неко и њега, као брата и сестру прошпијао да су припадници тадашњег напредног омладинског покрета и Италијански окупатори су их све троје послали у албанске логоре", прича Вукашин.

Петрова дјеца су тамо провела три године, све до капитулације Италије, и потом су враћени у Црну Гору.

"Никола је наставио борбу у партизанима, али је заробљен и стријељан на Капином Пољу у Никшићу, док су Ника и Дара остали у Беранама и поживјели дуго послије Другог свјетског рата", прича Вукашин.

Остале су историјске чињеница да је доктор Ника Лабовић након рата започео са организацијом здравствене службе у Беранама.
Сматра се да су др Лабовић, др Јован Клисић и др Душан Деклева, који је током 1946. и 1947. године, као испомоћ, радио као хирург у Беранама, зачетници беранске хирургије.

Како је током Другог свјетског рата, зграда болнице спаљена, на зидинама старе, љета 1955. године, започета изградња нове болничке зграде, која је предата на употребу 1963. године.

У тој болници је под руковоством др Душана Деклеве радило хируршко одјељење, док је остала одјељења водио др Ника Лабовић.

Медицински центар "Др Ника Лабовић" у септембру 1991. године, подијељен је на двије јавне здравствене установе - Општу болницу Беране и Дом здравља "Др Ника Лабовић" Беране.

Доктор Ника је за многе суграђане старије доби до данас остао синоним љекара и хуманисте.

Није поживио дуго. Само двије године послије очеве смрти, 1970. године, др Нику је покосио срчани удар.

У великој и пространој кући, у преко двјеста квадрата, остала је да самује Дара Лабовић. Она је службовала у Општини Беране, и у дубокој старости преминула 2002. године. Од тада је ова кућа празна и препуштена зубу времена.

"Живот је тако намјестио да нико од Петрове дјеце није имао директног потомка, иако је др Ника живио у великој љубави са Косом Пајковић, једном од најљепших Васојевки", каже Вукашин.

Он прича да ће се, ако нема друге, потрудити да се јави још макар стотину рођака са стране Никине мајке, и да кућа никада не буде могла да буде продата.

"Најприродније је да кућа припадне граду. Једино тако може преживјети и остати да чува сјећање на др Нику, његове родитеље, брата и сестру. Они су не само стварали Беране, него и оставили дубоког трага у свим областима у Црној Гори", каже Вукашин Лабовић.

Овај човјек је монографију о доктору Ники штампао о сопственом трошку, и ниједан примјерак није некоме дао за новац. Каже да би то био гријех.

Гријех би, додаје, било и кућу продати ради мале или никакве користи. У међувремену ће поставити таблу по којој ће се макар знати да је ту рођен, живио и умро др Ника Лабовић. Овако како је сада, много је и Беранаца који пролазе свакодневно поред ове куће, а не знају ништа, или врло мало о др Ники.