Б.Б.

30. 01. 2023. 12:39   >>  13:52

ФОРУМ ЦГО

Неопходна политичка воља за рјешавање кључних проблема

Помаци у препознавању и спречавању родно заснованог насиља, рјешавању потреба и проблема младих, рањивих и маргинализованих група и у области екологије веома су мали, а промјене и у законодавном дијелу споре. Потребан је организованији заговарачки приступ невладиног сектора и веће ангажовање државе, закључили су учесници форума "Глас цивилног друштва у заговарању промјена", који је организовао Центар за грађанско образовање (ЦГО).

Родно засновано насиље не препознају ни у значајним министарствима чији су органи дужни да се баве овом проблематиком, прије свих у Министарству правде, Министарству унутрашњих послова и Министарству здравља.

"Забрињава и демотивисаност да се учествује у радним групама за израду законодавног оквира, а све мања је средстава које институције улажу у развој родних политика и борбу против родно заснованог насиља", истакла је директорица СОС телефон за жене и дјецу жртве насиља Подгорица Биљана Зековић.

Учесници и учеснице из цивилног сектора и институција формулисали су препоруке за области родне равноправности, младих и омладинских политика, рањивих и маргинализованих група, као и екологије и одрживог развоја. Стање у овим областима захтијева вишедимензионалан и системски приступ, а изостанак подршке Владе се одразио и на бројне сервисе које невладине организације пружају, због чега је потребан организованији заговарачки приступ, оцијењено је на скупу.

Једна група се бавила анализом проблема и модалитетима унапријеђења у области родне равноправности.

"Нажалост, вратили смо се деценијама уназад, јер актуелна политика државних органа доноси искључивање мјера и активности родне компоненте из акционих планова, а све што се тиче питања родно заснованог насиља смјешта у стратегију за спровођење Истанбулске конвенције. Забрињава што се родно засновано насиље не препознаје ни у значајним министарствима чији су органи дужни да се баве овом проблематиком, прије свих у Министарству правде, Министарству унутрашњих послова и Министарству здравља", истакла је Зековић, која је модерирала рад ове групе.

Указала је и на ограничен рад Одбора за родну равноправност, као и на неразвијене капацитете Министарства људских и мањинских права у овој области.

Зековић је извјестила да је у дискусији идентификована и демотивисаност ОЦД да учествују у радним групама за израду законодавног оквира, затим на све мања средстава која институције улажу у развој родних политика и борбу против родно заснованог насиља, њихову неравномјерну регионалну дистрибуцију и сумње у независност процјењивача.

Неке од кључних препорука ове групе се односе на потребу да се буџетом обухвате све лиценциране социјалне услуге и то кроз програме вишегодишњег финасирања, али и да се ради на подршци оним организацијама које имају велико искуство да лиценцирају своје услуге, затим на успостављању јасних критеријума за добијање средстава у смислу процјене искуства, квалитета и континуитета у раду и побољшање начина одабира и независних процјењивача. Препорука међународним донаторима је да питање родне равноправности имају као засебну програмску линију, а самим НВО да буду активније кроз учешће у међусекторским радним тијелима у овој области.

Потребна Национална стратегија за младе

Милош Марковић, предсједник УО Мреже за младе Црне Горе, модерирао је групом која је анализирала и мапирала препоруке које су се односиле на младе и омладинске политике кроз изазове који су идентификовани у институционалном дијелу, али и у утицају младих на процесе доношења одлука, као и њихов положај кроз неколико сегмената – волонтеризам, ментално здравље, грађанско образовање, предузетништво.

"Институционално рјешење и питање младих не сматрамо обавезом само једног министарства, уз напомену да је видљив и недостатак институционалне комуникације и синхронизације у питањима која утичу на младе. Неопходна нам је нова Национална стратегија за младе, као и измјене и допуне Закона о младима, али и Закон о волонтеризму", појаснио је Марковић.

Он је указао на важност образовања и неопходност увођења обавезног предмета грађанског образовања у вишим разредима основне школе и свим разредима средњих школа, кроз који би млади учили о људским правима и стицали знања и вјештине за активан приступ заједници.

"Када је ријеч о волонтирању, изостанак врједновања тог искуства млади често наводе као кључни разлог за недостатак мотивације да се волонтерски ангажују. С друге стране, нема подршке нити подстицајних мјера за младе предузетнике и то треба да се мијења", казао је Марковић.

На осјетљив положај младих у друштву и проблем суицида, на који стручњаци одавно упозоравају, Црна Гора још није одговорила националним програмом превенције.

"Висока стопа самоубистава се нотира годинама, што указује да се овим проблемом не бавимо на исправан начин. Зато увођење психолошких консултација у школама видимо као једну од активности коју би требало што прије размотрити", закључио је Марковић.

Такође, ова група је нагласила и значај подршке младим креаторима културе и медијских садржаја, како би се и у том дијелу развијали.

Рањиве и маргинализоване групе у протеклом периоду биле више изложене дискриминацији

Учесници су се бавили и проблемима рањивих и маргинализованих група уз оцјену да су више биле изложене дискриминацији, занемаривању, али и говору мржње у протеклом периоду, а да то није пратио адекватан приступ правди и остваривање права у управним и судским поступцима.

"Неопходно је системско признавање сервиса које НВО пружају, затим измјена модела финансирања НВО и формирање посебне организационе јединице при сваком министарству уз запошљавање лица са експертизом из области пројектног циклуса", извјестио је модератор ове групе Милош Кнежевић, директор црногорске ЛГБТИQ асоцијације Квир Монтенегро.

Сматра да је потребно поједноставити систем добијања трајних лиценци са повременим провјерама и контролама организација. Тиме би се изградила одрживост сервиса, али и издвојиле организације које раде на ваљан начин и са јасно одређеним групама.

Учесници ове групе су и става да је важно користити исправну терминологију у свим документима, али и јачати контролне факторе у медијима кроз Закон о медијима. Дио препорука се односио и на потребу поновног оснивања директората за људска и мањинска права и за права особа са инвалидитетом.

У области екологије и одрживог развоја напредак спор

Ксенија Меденица, програмска директорица Центра за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП) и модераторка групе која се бавила екологијом и одрживим развојем, истакла је бројне проблеме које су идентификовали у различитим аспектима ове области, уз кључне препоруке у дијелу хоризонталног закодавства; управљања отпадом; квалитета ваздуха; квалитета вода; индустријског загађења; заштите природе; и климатских промјена.

"Напредак у области екологије и одрживог развоја је изузетно спор усљед дуготрајних административних процеса у комбинацији са недостатком професионалних капацитета и изостанком политичке воље за рјешавањем кључних проблема. Без плана и стратегије се већ три године управља нашим највриједнијим подручјима, што доказује да се у овој области јако мало ради и да проблеме слабо ко покушава да ријеши", навела је Меденица.

Препоруке ове групе указују да је потребно побољшати инспекцијски надзор и међусекторску сарадњу, користити модерну технологију у контролама, побољшати механизме праћења квалитета ваздуха и воде, а посебно започети мониторинг морске воде, али и инсистирати на примјени европских директива у овој области и јачати капацитете мјесних заједница са циљем да се чује глас локалног становиштва.

Иако се у развијеним европским земљама интензивно ради на усвајању и примјени закона о обнови природе, констатовано је да се код нас прилике за такве промјене олако одбацују, уз навођење случаја Улцињске солане чији насипи нису санирани током 2022.године због неспособности и незаинтересованости управљача упркос израђеном пројекту и обезбијеђеним средствима.

"И док је у Црној Гори бацање отпада у ријеку је нормална ствар, криволов електричним агрегатима у националном парку саставни дио традиције, а бесправна сјеча шума потпуно уобичајена ствар, јасно је да смо од начела ЕУ и еколошких стандарда све даље", закључила је она.

Како су напоменули у ЦГО, овогодишњи форум окупио је око 65 учесника/ца који су кроз дијалог, из својих позиција, дали рефлексију на садашње стање и формулисали препоруке у дефинисаним тематским областима за будуће заједничко заговарање за квалитативне промјене. Препоруке које су израђене током овог скупа ће бити послате и надлежним институцијама у Црној Гори, као и међународним организацијама и донаторима.