Друштво

М.М.Љ. [ Мина ]

04. 12. 2022. 09:27   >>  09:25 2

ДОКУМЕНТАРАЦ ЉЕКАРСКЕ КОМОРЕ

Европски ниво здравствене заштите на приморју још од 14. вијека

Љекарска комора Црне Горе представила је свеобухватни документарни филм о историјату црногорске здравствене културе са фокусом на љекарску професију.

Уз подсјећање на Хипократа који је рекао да “сваки љекар мора знати шта љекари прије њега открише, испиташе и засноваше”, предсједница Љекарске коморе, Жанка Церовић нагласила је значај документарца о развоју медицине у Црној Гори.

Из Љекарске коморе саопштено је да је Церовић оцијенила да је познавање традиције предуслов за успјешан професионални и културолошки напредак.

Наводи се да је у филму показано да је приморје са Котором остваривало европски ниво здравствене заштите већ од 14. вијека, када су у том граду радили љекари, хирурзи и апотекари са дипломама факултета из Италије, тада руководеће државе у медицини.

У филму се види да је средишњи дио Црне Горе све до друге половине 19. вијека познавао само народну медицину, док је сјеверни до 1912. године, поред народне медицине, имао заступљену и исламско арапску медицину.

Церовић сматра да је документарац важан јер ће предочити и вријеме када Црна Гора напушта народну медицину и усваја савремене медицинске стандарде.

Она је указала да се посебно издваја вријеме књаза и краља Николе када у Црну Гору долазе први стални школовани љекари који су стицали дипломе у најеминентнијим свјетским здравственим центрима.

Церовић је рекла да се у том периоду биљежи долазак доктора Милана Јовановића Батута, Јована Кујичића, а да црногорски најистакнутији љекар, који завршава право у Београду, па медицину у Москви, Петар Миљанић постаје први начелник санитета и управник болнице Данило И.

"Осим што као држава, први пут, стварамо свој медицински кадар, отварају се и прве болнице и то у Никшићу, Подгорици и Орјој Луци”, навела је Церовић.

Она је нагласила да су тадашњи љекари у Црној Гори били цијењени више од окружних судија, да су професионално слободно дјеловали и да су имали највећа примања у земљи.

Када су прва званична документа у питању, 1891. године усваја се први Зборник правила, прописа и наредаба у санитетској служби Кнежевине Црне Горе.

“Њиме се први пут регулише јавно-здравствени аспект и забрањује видарима и траварима да се баве лијечењем”, казала је Церовић.

У Зборнику се, како је истакла, наводи да је “Болница за болесне људе, и у њу ће се примати боници, имућни и сиромаси, без разлике вјере, пола, узраста и народности”.

“Дакле, и формално, наша држава званично забрањује дискриминацију, а јачању те свијести посебно доприноси медицина. То је, између осталог, доказ да здравствена култура спаја, она не зна за подјеле по било ком основу, а јачање такве свијести насушно је потребно и нама данашњима у Црној Гори”, напоменула је Церовић..ж

Документарац приближава и податке о првој вакцинацији у Црној Гори крајем 19. вијека која је, према доступним информацијама, била 100 одсто успјешна.

“То је почетак развоја здравствене културе у нашој земљи”, казала је Церовић.

За Комору као кровну организацију свих љекара Црне Горе значајно је што документарац прати зачетак и развој иницијативе за формирање црногорског љекарског удружења. Та идеја је обзнањена 30. августа 1903. године у “Гласу Црногорца”.

“Зато ће Љекарска комора предложити да се 30. август посебно годишње обиљежава, поштујући савремену идеју и труд првих црногорских љекара”, најавила је Церовић.

Љекарска комора Црне Горе данас је, како је додала, независна, стручна и кровна организација чији су чланови сви љекари Црне Горе.

Задатак Љекарске коморе је подизање нивоа здравствене заштите и здравствене културе грађана, али и заштита професионалних интереса љекара Црне Горе.

“Учествовали смо у регулисању статуса доктора медицине кроз иновирани Закон о зарадама у јавном сектору, а и у сегменту кривичног законодавства којим се напад на докторе сматра кривичном дјелом”, нагласила је Церовић.

Аутор филма је Митар Мирановић.

Пратите нас на

Коментари 2

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије