Друштво

Вања Ракоњац, ТВЦГ

27. 11. 2022. 08:36   >>  08:34

ВРИЈЕДНА БЈЕЛОПОЉКА

Драгана Стамболија једна од ријетких која његује вјештину плетења

Некада се зима није могла дочекати без плетене, вунене одјеће. Да то не би остала само успомена, Бјелопољка Драгана Стамболија се бави ручним радом.

На преслици вуна, у руци вретено са којег се нижу нити за предиво. Тако се некада радило, јер се зима није могла дочекати без вунених чарапа и женског посијела. Тих старих и готово заборављених дана сјећа се Драгана Стамболија, јер је одрастала уз искусне плетиље.

"Жене су ишле у комшилук, понесу са собом плетиво, па се ту до касно плете. Уз ватру то је било много љепше, више се и цијенило и дружило", прича Драгана.

Бројање омчица и бодова на иглама, клот и фркет, уткани су у Драганин ручни рад. Почела је рано да учи од своје мајке.

"Радила је џемпере са више боја, мени се то много свидјело. Имала сам жељу да учим да плетем и зато сам тако рано и научила – у четвртом разреду основне школе. Прво што сам исплела, први мој рад био је шал", прича она.

А послије шала на ред су дошле чарапе.

"То су биле чарапе за поклон. Онда се тај поклон свидио некој комшиници која је тражила да и њој урадим такве. Изгледа тешко а заправо није тешко. Ја кад плетем то ми је одмарање. Мој одмор је заправо плетење", истиче Драгана.

Умијеће са иглама данас младе жене баш и не интересује много. Драгана је једна од ријетких која његује ту вјештину.

"Плетем константно: љето, зима, прољеће. Кад год имам времена проводим вријеме са иглама. Моје вријеме је ноћ. Тада сви спавају, нико ништа не тражи. Знала сам да плетем до 4. или 5. ујутру, уз телевизор и сигурно преко стотину пари урадим у току једне године", каже Драгана.

Маштовита плетиља није се зауставила на вуненом клупку, традиционалним мотивима и шарама. Њени прсти савладали су једну необичну технику.

"Дошла сам на идеју да видим како би то ишло од новина и наравно свидјело ми се. Одувијек ми је била жеља да имам неку своју радионицу, па макар то било метар са метар, да своје радове могу да поставим. Сад видите овдје баш немам неке услове, то ми је незгодно и то ми је жеља и надам се да ћу једнога дана имати прилику да имам неку своју радионицу", напомиње Стамболија.
У кући Стамболија расту Драганине насљеднице. Једанаестогодишња ћерка већ је вична плетењу, док четворогодишња Сара тек упознаје домаћу вуну од које њена мајка ствара све што грије у хладним зимским данима.

 

 

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије