Друштво

М.М. [ ПР Центар ]

22. 09. 2022. 20:13   >>  20:22

БРОЈНИ НЕДОСТАЦИ

Протокол за насиље над женама и у породици не спроводи се на прави начин

Протокол о поступању, превенцији заштити од насиља над женама и насиља у породици се не спроводи на прави начин, а велики број запослених у институцијама задуженим за његово спровођење, немају информације да тај документ постоји.

То је оцијењено на округлом столу на тему значаја и праксе мултисекторске сарадње засноване на Протоколу, који је организовао СОС телефон за жртве насиља Подгорица.​

Директорица те невладине организације, Биљана Зековић, казала је да су одлучили да ураде истраживање које би показало реалну ситуацију у пракси у инстититуцијама система чије поступање појединачно и међусекторско дефинише наведени Протокол. Kонкретно у питању су институције социјалне и здравствене заштите, полицијске службе, правосудни органи, медији и невладине организације које обезбјеђују специјализоване услуге подршке жртва.

„Kада смо размишљали на који начин да спроведемо мониторинг истраживање одлучили смо да нам кључне циљне групе буду управо представници наведених институција, како не би смо дошле у ситуацију да неко каже да су добијени резултати наши ставови, наша перцепција. Kоначни циљ нам је био да заправо добијемо јасно препознате проблеме у његовом спровођењу, као и препоруке од представника институција на који начин и који чланови Протокола би требало да се мијењају, јер је пракса показала да имамо чланове које је тешко спровести, неки нијесу усклађени са законодавним оквиром...“, навела је Зековић.

Према њеним ријечима, добили су конкретне препоруке и врло брзо ће бити спреман нови документ.

Зековић је напоменула да су се током истраживања фокусирали и на усклађеност Протокола са Истанбулском конвенцијом, што је било од посебног значаја имајући у виду да се последња измјена Протокола радила управо на захтјев Гревио комитета који прати спровођење Истанбулске конвенције.

"Такође, анализа усклађености Протокола са законом о заштити од насиља у породици и члана 220 Kривичног закона, је била од значаја прије свега зато што је Протокол израђен управо да би се олакшало спровођење ова два за насиље у породици кључна закона,“, појаснила је Зековић.

Kако је истакла, једна од кључних препоруке Гревио комитета је била да се Протокол прилагоди свим облицима родно заснованог насиља дефинисаних Истанбулском конвенцијом, међутим, измијењен је само назив протокола у којим је укључено и „насиље над женама“ али сам садржај Протокола и даље обухвата искључиво породично насиље.

Према њеним ријечима, од кључне важности је што оно Протокол прописује механизме мултисекторске сарадње, а прије свега захтијева хитност у поступању и доношењу одлука, као и спровођењу истраге и тако даље.

Општи утисак након анализе резултата добијених истраживањем је да Протокол из низа разлога није у правој мјери заживио у поступању и раду надлежних институција и органа. Kључни недостаци тичу се нејасноће појединих чланова Протокола, немогућност примјене у пракси због недостатка људских али и техничкоих/просторних капацитета у полицијским и социјалним службама и правосудним органима, неинформисаност просветних радника, а посебно здравствених служби о садржају и уопште постојању Протокола, као и недостатаки квалитетне муслтисекторске сарадње.

Често се истиче недовољан број полицијских службеника ангажованих на проблематици породичног насиља, посебно на сјеверу и југу Црне Горе, неедукованост и неинформисаност службеника полиције, посебно оних који на основу пријаве за насиље излазе на терен.

Додатно, поступање у центрима за социјални рад отежава преоптерећеност водитеља случаја радним обавезама као и недостатак мултидисциплинарних тимова који су у ранијем периоду давали добре резултате за разлику од ново уведених метода мултисекторског ђеловања.

Сарадница на програмима, Мартина Вучелић, је говорећи о истаживању и Протоколу у дијелу који се односи на државно тужилаштво истакла да је , за разлику од других институција потписница, врло уочљиво да се сви чланови Протокола односе искључиво на њихове обавезе прописане законом. Не постоје препоруке за поступање према жртвама насиља у складу са принципима дужне пажње, однос поштовања и повјерења, хитност у поступању, учешће у изради Плана подршке или процјени ризика, што је основна сврха Протокола. Стиче се утисак да се пошло из претпоставке да су сви тужиоци у потпуности сензибилисани за поступање и рад са жртвама насиља у породици.

Протокол у чл.1 наводи да је: „Основно право и дужност државног тужиоца је гоњење учинилаца кривичних али и прекршајних ђела, потогово у тежим случајевима и када су жртве ђеца“. Испитаници сматрају да је овако постављена одредба преширока, да је довољно да стоји: „гоњење свих кривичних и прекршајних ђела“, те да је непотребно наглашавати „потогово у тежим случајевима и када су жртве ђеца“ јер се на овај начин имплицира да „лакша“ кривична и прекршајна ђела немају посебан значај.

Она је, између осталог, додала да се у пракси све више тужиоца и судија позива на одредбе Истанбулске конвеције што је позитивна промјена у односу на претходно стање. Начини учествовања и саслушања жртве (чл.6) се одређују у сарадњи са судијама, стручним службама на нивоу суда и тужилаштва и службама социјалног рада, посебно када су у питању малољетници.

Према ријечима Вучелић, једна од препорука испитаника у државном тужилаштву јесте да је потребно спороводити континуиране обуке тужилаца о поступању са жртвама насиља, посебно жена и ђеце у складу са принципима тужне пажње.

„Такође да је потребно допунити протокол са препорукама о значају хитности у поступања, упознавање на бесплатну правну помоћ, онемогућавања контакта жртве насиља са учиниоцем породичног насиља...“, додала је Вучелић.

Психолошкиња Николина Бољевић, је говорећи о обавезама Образовног система, навела да је у складу са Протоколом (чл.1) у случају сумње насиље над ђететом и насиље у породици било којег члана колектива образовне институције, директор дужан одмах обавијестити полицију. Интересантно је да су васпитно образовне установе једине потписнице Протокола гђе је дужност пријављивања прописана директору, што се у пракси не показује као најбоље рјешење јер су се дешавале ситуације да директор одбије да пријави насиље сматрајућу да ће то „породице најбоље саме да ријеше“.

Овај члан Протокола није усклађен са Законом о заштити од насиља у породици који у члану 9 прописује: „Пријаву о учињеном насиљу дужно је да полицији поднесе одговорно лице у органу или установи из става 1 овог члана, као и здравствени и социјални радник, наставник, васпитач и друго лице које сазна за учињено насиље у вршењу својих послова“.

Испитаници се слажу да уколико сумњу на насиље у породици пријави васпитно – образовна установа, представник установе којем дијете највише вјерује треба да буде уз њега приликом интервенција полиције, центра за социјални рад и здравствене установе, те да дијете, уколико је могуће, само изабере ту особу од повјерења. Ипак, у оквиру спроведених фокус група представници образовних установа су истакли да се у пракси овакве ситуације не дешавају често. Посебно у дијелу који се односи на присуство повјерљивог лица у случају давања исказа у полицијској станици, давања мишљења у центру за социјални рад, а посебно не у случајевима хитног измјештања ђетета из породице, јер су то углавном обавезе које предузима орган старатељства Центра за социјални рад. Наравно, испитаници, посебно они који нијесу имали слична искуства и не познају Протокол истичу да нису сигурни шта урадити у овом случају када је особа од повјерења у питању.

Бољевић је напоменула и да у већем броју школа постоји „Kутија од повјерења“ на мјесто које је доступно ђеци.

Искуства су, како је додала, ипак различита и ђеца их ријетко користе, па су мишљења да кутија није можда најбољи начин или да не функционише на одређеном нивоу образовања.

Бољевић је истакла да је упитно и то колико су ђеца и родитељи упознати са Протоколом и обавезама васпитно-образовних установа у поступању код сумње на насиље над ђецом у породици.

Kада су у питању препоруке, Бољевић је истакла да је једна од њих да Протокол треба учинити доступним свим запосленима, ђеци, родитељима, а запослене додатно упознати са обрасцем и табелом са могућим индикаторима насиља.

Округли сто на тему значаја и праксе мултисекторске сарадње засноване на Протоколу о поступању, превенцији и заштити од насиља над женама и насиља у породици је једна од активности коју СОС телефон Подгорица у партнерству са СОС телефоном Улцињ спроводи у оквиру пројекта „Мултисекторска сарадња-услов превенције и заштите од родно заснованог насиља“.

Пројекат је финансиран кроз програм „ОЦД у Црној Гори – од основних услуга до обликовања политика – М’БАСЕ” који спроводи Центар за грађанско образовање - ЦГО, у партнерству са ФриедрицхЕбертСтифтунг, Центром за заштиту и проучавање птица Црне Горе и Политикон мрежом, а у сарадњи са Министарством јавне управе, дигиталног друштва и медија Црне Горе и ЕУ Делегацијом у Црној Гори.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије