Друштво

rtcg.me

30. 05. 2022. 06:40   >>  16:54 22

MLADI SU NAŠA BUDUĆNOST

Maturski ispit: Ko je rekao "Čevo ravno, gnijezdo junačko"?

Prije mjesec i kusur maturanti u Crnoj Gori polagali su ispit iz maternjeg jezika, obavezan za sve. Minimum pola Crne Gore mučilo se s pitanjem - šta znači skraćenica "up."?

Piše: Nataša Novović

Bezbroj telefona zvonilo je širom države 9. aprila kad se polagao maturski iz Crnogorskog - srpskog, bosanskog, hrvatskog (CSBH) jezika i književnosti, zbog pitanja na koje nije znao odgovor ni veliki broj profesora jezika i književnosti. Popodne su objavljena rješenja. Tačan odgovor glasio je "uporedi".

Prije par dana objavljeni su rezultati maturskog ispita iz maternjeg. "Mnogo učenika je razočarano", rekla je za portal RTCG jedna od profesorica CSBH i precizirala da matura, kada je o jeziku riječ, ni na koji način ne pokazuje šta đaci iz ovog predmeta zaista znaju.

To mišljenje se u potpunosti poklapa sa mišljenjem jednog od roditelja sa kojim smo kontaktirali: "Pitanja kao da su pravljena kako bi servirala začkoljicu za učenike, a ne da bi zaista bilo provjereno znanje učenika".

"Ponekad izgleda kao da matura ne liči na provjeru znanja, nego na pronalaženje načina da se učenici prevare", kazao je i jedan srednjoškolski profesor književnosti.

Maturu polaže otprilike sedam hiljada učenika srednje škole godišnje. Rezultati iz maternjeg objavljeni su 25. maja iza podneva, negdje oko 14 sati. Đaci su imali rok da istoga dana do 19 sati u školi predaju zahtjev da u Ispitnom centru pregledaju svoje radove. Vrijeme koje im je bilo na raspolaganju - od 10 do 14 sati 26. maja.

Stvorila se prilična gužva. "Imala sam broj 121, na spisku koji je stajao na vratima Ispitnog centra", ispričala nam je jedna od učenica koja je odlučila da provjeri svoj maturski rad. Ona je iz Podgorice. Šta su mogli da urade maturanti koji žive u Pljevljima, Beranama, Herceg Novom? Reklo bi se da su rokovi određeni kako bi što manj djece došlo na ideju da se žali. Kome god se učini da je riječ o trivijalnoj stvari neka razmotri: nijesu li nam zapravo dragocjeni učenici kojima je stalo do školskog uspjeha, za razliku od one djece koja su riješila da se u životu "snalaze"? Rezultati sa maturskog za upis na fakultet važni su samo za one koji odluče da studiraju u Crnoj Gori - drugdje ih pitaju samo za opšti uspjeh tokom školovanja. Baš tu djecu gazimo najjače.

Naglašavajući da ne sumnja u dobre namjere ljudi u obrazovnom sistemu, bivša profesorica književnosti, poslanica Božena Jelušić za portal RTCG kaže da je posao sastavljanja i ocjenjivanja testova iz materenjeg jezika veoma zahtjevan posao: "Ispitni centar, kada je o ovom predmetu riječ, zanemaruje činjenice da je književnost umjetnost i da je teorija književnosti društvena nauka u kojoj se ne mogu primjenjivati iste metode kao kada je riječ o prirodnim, odnosno egzaktnim naukama. Zato ocjenjivanje mora biti fleksibilnije, mora se prepoznati misaoni tok u svakom radu, i, što je najvažnije, pitanja ne smiju biti dvosmislena".

Po mišljenju Božene Jelušić i u sastavljanju pitanja i u ocjenjivanju potrebno je imati pedagoški takt i fleksibilnost.

Kad ste odrasli, naročito ako ste odrasli u sistemu u kojem sve može i malo šta zavisi od vašeg truda, lako možete zanemariti da je nekom djetetu važno je li dobilo jedan bod koji je odlučio da li će na maturskom dobiti peticu ili četvorku, dvojku ili trojku. Ta ocjena mjeriće im se na rang listi za fakultete u Crnoj Gori i može odlučiti o njihovom budućem školovanju. A država im je obezbijedila - nedovoljno precizne testove.

Jedini ispravan odgovor na pitanje o tome šta predstavlja "nematerijalnu baštinu" opisanu u tekstu u testu na maturskom ove godine bilo je: kamen sa natpisom. Ne sarkofag, ne ostaci hrama…

Ima li ikoga da pita - kako je to kamen sa natpisom nematerijalno kulturno blago? Po definiciji UNICEF-a nematerijalno blago predstavlja "praksu, prezentaciju, izražavanje, kao i udružena znanja i neophodne vještine koje zajednice i grupe prepoznaju kao dio svog kulturnog nasljeđa". Ako nekome nije jasno, kao nematerijalnu baštinu Srbija je, na primjer, kod UNESKO-a registrovala slavu i pjevanje uz gusle, Hrvatska čipkarstvo, Sinjsku alku, nijemo kolo… Nikakvo se kamenje u to ne uklapa, sa natpisom ili bez njega.

Bilo je tu još trik pitanja poput onoga u kojem je trebalo razlikovati solilokvij i "doživljeni govor"…

Nevolja sa nepreciznim testovima, potvrđuje profesorica Jelušić i više sagovornika portala RTCG koji su željeli da ostanu anonimni, nije nikakva novost. Dešava se godinama, bez ikakve naznake da će biti bolje.

Zanimljivo je da ove godine, koliko se zna, ni jedan profesor književnosti, ni jedan aktiv profesora jezika ni u jednoj srednjoj školi nije ni na koji način zauzeo stranu svojih đaka i napisao - ova pitanja nijesu jasna, niko nema pravo da znanje naših učenika testira ovako. Makar se ništa ne ispravilo, time bi sve moglo izgledati bar mrvicu pravednije.

Profesorica Jelušić u razgovoru za naš portal prisjetila se dana kad je pokušala da svoje odlične đake, nakon lošeg rezulata na maturskom iz maternjeg, ohrabri riječima kako je to "samo jedan kamičak u cipeli" na njihovom sigurno svijetlom putu. "To nije kamičak, nego kamen kojim nas tjerate iz ove zemlje", rekao joj je jedan od učenika.

Nesumnjivo su važne sve oblasti života u jednoj zajednici, ali bi obrazovanje moralo bili zeru ispred svega. Ako radite u prosvjeti a nijeste predani, posvećeni i pravedni, nećete nanijeti istu štetu kao kad radite, na primjer, u turizmu. Tačno je da se od turizma živi, ali obrazovanje je budućnost.

Kad neko u prvim danima nakon punoljetstva osjeti nedovoljno pažnje i nepravdu, otići će na neko drugo mjesto. Čak i ako mu tamo negdje ne bude bolje, jačaće ga svijest o tome da ga ne potcjenjuju njegovi, oni koji su o njemu morali najviše da brinu.

Samo dva imena ministara dovoljna su da pomažu svu brigu Crne Gore o prosvjeti: Slavoljub Migo Stijepović i Vesna Bratić. Sve dok ne budemo mogli bolje, neka je djeci srećan put i neka samo iz ljubavi prema lijepoj riječi zapamte stihove "Ostajte ovdje".

 

Пратите нас на

Коментари 22

остави коментар
Види још

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије