Palab Goš - BBC, nauka  [ BBC ]

11. 07. 2025. 07:23   >>  10:30

Test DNK iz kosti mogao bi da preoblikuje istoriju starog Egipta

Nalazi pokazuju da su pismo i poljoprivreda proistekli kroz razmenu ljudi i ideja između tada dva razvijena sveta.

Test DNK iz kosti čoveka koji je živeo pre 4.500 godina u Dolini Nila bacio je novo svetlo na uspon staroegipatske civilizacije.

Analiza njegovog skeleta pokazuje da je imao 60 godina i verovatno radio kao grnčar.

Novi nalazi otkrivaju i da je petina njegove DNK potekla od predaka koji su živeli 1.500 kilometara dalje, u drugoj velikoj civilizaciji toga vremena, u Mesopotamiji - današnjem Iraku.

To je prvi biološki dokaz veze između ova dva carstva i mogao bi da pomogne da se objasni kako se Egipat transformisao iz raznorodne zbirke zemljoradničkih zajednica u jednu od najmoćnijih civilizacija na Zemlji.

Nalazi daju novu težinu teoriji da su pismo i poljoprivreda proistekli kroz razmenu ljudi i ideja između ova dva drevna sveta.

Izvlačenje i očitavanje DNK iz drevnih kostiju moglo bi baciti novo svetlo na događaje i ličnosti iz prošlosti, udahnuvši crno-belim istorijskim činjenicama život u tehnikoloru, objašnjava Pontus Skoglund sa Instituta Fransis Krik u Londonu za BBC Njuz.

„Ako dobijemo više informacija iz DNK i stavimo ih uz ono što već znamo iz arheoloških, kulturoloških i pisanih informacija koje imamo iz toga vremena, biće veoma uzbudljivo", kaže on.

Razumevanje naše vlastite prošlosti delom se izvlači iz pisanih dokumenata, što je često svedočanstvo bogatih i moćnih, uglavnom o bogatima i moćnima.

• Kamen iz Rozete: Kako je slučajno otkriće dovelo do dešifrovanja hijeroglifa
• Istorija: Svetske putnice koje su oblikovale drevni svet
• Veliko otkriće: Egipatski „Zlatni grad" star 3.000 godina

Biološke metode daju istoričarima i naučnicima novu alatku za sagledavanje istorije kroz oči običnih ljudi.

Ova DNK je uzeta iz kosti unutrašnjeg uva iz posmrtnih ostataka čoveka sahranjenog u Nuvajratu, selu 265 kilometara južno od Kaira, glavnog grada Egipta.

On je umro pre između 4.500 i 4.800 godina, što je bio transformacioni trenutak u usponu Egipta i Mesopotamije.

Arheološki dokazi ukazuju na da su ova dva regiona možda bila u kontaktu najmanje 10.000 godina, kad su ljudi u Mesopotamiji počeli da obrađuju zemlju i pripitomljuju životinje, što je dovelo do nastanka poljoprivrednog društva.

Mnogi stručnjaci veruju da je ova društvena i tehnološka revolucija mogla da utiče na sličan razvoj u starom Egiptu, ali sve do sada nije bilo direktnih dokaza da je do direktnog kontakta došlo.

Ovo je prvi jasan dokaz značajne migracije ljudi i informacija između dva centra civilizacije toga vremena, kaže Adelin Morez Džejkobs, koja je analizirala posmrtne ostatke u sklopu njenog doktorata na liverpulskom Univerzitetu Džon Murs.

„Imate dva regiona koji razvijaju prve sisteme pisanja, tako da su arheolozi verovali da su oni bili u kontaktu i razmenjivali ideje", objašnjava Džejkobs.

Sada imamo dokaze da jesu.

„Nadamo se da budući uzorci DNK iz starog Egipta mogu da otkriju kada je tačno započelo ovo kretanje iz Zapadne Azije i njene razmere", dodaje.

Čovek je bio sahranjen u keramičkom ćupu u grobnici izdubljenoj u padini brda.

Njegov ukop je bio pre nego što je veštačko mumificiranje postalo standardna praksa, što je moglo da pomogne u očuvanju DNK.

Istraživanjem hemikalija u njegovim zubima, istraživački tim je uspeo da odredi šta je on jeo i, na osnovu toga, utvrdio da je verovatno odrastao u Egiptu.

Ova naučna detektivska priča se ovim ne završava.

Profesor Džoel Ajriš sa liverpulskog Univerziteta Džon Murs sproveo je detaljnu analizu skeleta da bi izgradio sliku čoveka kao pojedinca.

„Ono što sam želeo je da otkrijem ko je bio ovaj čovek, da saznamo o njemu što je više moguće, koliko je godina imao, od čega je živeo i da pokušamo da personalizujemo čitavu stvar umesto da ga tretiramo kao tek hladni uzorak", kaže on.

Koštana struktura ukazala je da je čovek imao između 45 i 65 godina, mada dokazi o artritisu ukazuju na da je to verovatno ipak bila gornja granica skale.

Bio je nešto malo viši od 157 centimetara, što je i tada bilo veoma nisko.

Profesor Ajriš je uspeo i da utvrdi da je verovatno bio grnčar.

Kost u obliku kuke sa zadnje strane njegove lobanje bila je uvećana, što znači da je mnogo gledao nadole.

Njegove kosti za sedenje bile su uvećane, što sugeriše da je sedeo na tvrdim podlogama duge vremenske periode.

Njegove ruke pokazivale su da je pravio široke pokrete napred-nazad, a bilo je i obeležja gde su mu izrasli mišići, ukazujući da je imao običaj da diže teške predmete.

„To pokazuje da se ubijao od posla. Radio je čitav život", kaže ovaj akademik rođen u Americi za BBC Njuz.

Lajnus Girdlend Flink objasnio je da je samo zbog ogromne sreće ovaj skelet bio dostupan za proučavanje i razotkrivanje njegovih istorijskih tajni.

„Bio je iskopan 1902. godine i poklonjen Svetskom muzeju u Liverpulu, gde je preživeo bombardovanja tokom Blica kada je uništena većina ljudskih ostataka u njihovoj zbirci.

„Sada smo uspeli da ispričamo deo priče ovog pojedinca, otkrivši da je su neki njegovi preci bili iz Plodnog polumeseca, ističući mešanje ovih grupa u ono vreme", rekao je on.

Ovo novo istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda (Nature).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
• Pavle Riđički, „svetski putnik" koji je doneo mumiju u Srbiju
• Veštačka inteligencija dovela do otkrića prve reči u drevnim svicima
• Kako mirišu drevne egipatske mumije - slovenački istraživači znaju
• Ubistvo deteta: Odsečene šake da bi se otvorila drevna grobnica u Egiptu
• Kako posle 3.500 godina izgleda telo drevnog egipatskog faraona