[ BBC ]

18. 06. 2025. 11:54   >>  15:47

Kako ukidanje podsticaja za zapošljavanje stranaca utiče na IT sektor

Posledice do kojih bi ovakva odluka Vlade Srbije mogla da dovede su višestruke - preseljenje zaposlenih i, u najgorem slučaju, gašenje firmi.

Iako se zvaničnici u Srbiji često diče IT sektorom kao najboljom i najperspektivnijom privrednom granom, najnoviji potez vlade mogao bi da se protumači kao korak koji ugrožava rastuću industriju.

Četiri godine pre prvobitnog roka, vlada je poništila uredbu o podsticajima za zapošljavanje stranaca, povratnika i onih koji su se školovali u inostranstvu, što je, pre svega, zateklo poslodavce u sektoru informacionih tehnologija.

Strane kompanije, prema procenama analitičara, zapošljavaju skoro 80 odsto radne snage i ostvaruju više od 70 odsto ukupnog prihoda u domaćem IT sektoru.

„Mi smo, kao i mnoge druge kompanije, pravili planove preseljenja (radnika) i zapošljavanja na osnovu propisa koji je trebalo da važi do 2029. godine.

„Sada, bez prethodne najave vlade, moramo da se prilagođavamo", kaže Vasilij Markov, čelnik jedne softverske kompanije u Beogradu, za BBC na srpskom.

Zabrinutost da će ovakva odluka „izazvati poremećaje u poslovanju domaćih i stranih kompanija" izrazila je i Srpska IT Asocijacija (SITA), čiji je član i firma koju vodi Vasilij Markov.

Čine ih bezmalo 25 kompanija, od kojih je šest koristilo državne subvencije, sa oko 1.450 zaposlenih.

Nijedan državni podsticaj ne traje večno, ali treba da postoje neki prelazni modeli i periodi, kaže Marko Vučetić, direktor SITA-e, za BBC na srpskom.

„Ova uredba utiče samo na strance, ali postoji dosta poreskih olakšica koje su nepredvidive", kaže on.

Tačan broj stranih državljana koji rade u Srbiji nije poznat, ali je skoro 38.000 jedinstvenih dozvola za privremeni boravak i rad izdato od februara 2024. do kraja godine, prema podacima Portala za strance.

• Od rada za strane kompanije do sopstvenog proizvoda: Gde leži budućnost srpskog IT sektora
• „Došli smo da ostanemo": Zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji
• „Danas zaposleni biraju poslodavce, nekada je bilo obrnuto": Ko najlakše pronalazi posao u Srbiji

Šta znači ukidanje uredbe?

Tačno tri godine bila je na snazi ova uredba, da bi je vlada ukinula 12. juna, uz obrazloženje da je „povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broja novonastanjenih lica".

Poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica ostavljena je mogućnost da koriste pravo na poreske olakšice u vidu „umanjenja osnovice poreza za zarade za novonastanjene obveznike".

Prema Uredbi, novonastanjenim licima smatrani su ljudi koji, pre zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem, na teritoriji Srbije nisu boravili više od 180 dana u roku od dve godine.

Trebalo je takođe da imaju zaključen ugovor na neodređeno i ugovorenu mesečnu zaradu od najmanje 300.000 dinara.

Ova uredba je omogućavala poslodavcima da u zemlju dovedu kvalifikovanu radnu snagu koja može da „doprinese razvoju ovdašnje ekonomije", a nije je bilo na domaćem tržištu, pisala je Politika.

Poslodavcu se odbijalo i do „70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jednog ili više zaposlenih novonastanjenih ljudi".

Razlog za njeno ukidanje je ili nedostatak para u budžetu ili preusmeravanje sredstava na „drugu stranu", rekao je Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u sindikatu „Nezavisnost", za Politiku.

Vlada Srbije i nadležna ministarstva do objave teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara zašto je doneta ova odluka i kako će ona uticati na poslovanje stranih i domaćih IT kompanija.

Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, rekla je ranije ove godine da je izvoz usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u 2024. prvi put prešao četiri milijarde evra.

„Stvarali smo uslove i infrastrukturu, verujući da je Srbija zemlja znanja i inovacija", napisala je ona na mreži Iks.

Samo u tom sektoru tokom prethodne decenije otvoreno je 62.000 novih radnih mesta, a Srbija danas u jednom mesecu izveze koliko je 2012. godine izvozila za celu godinu, tvrdi ona.

Neprevidivost, preseljenje i prestanak rada

Posledice do kojih bi ovakva odluka vlade mogla da dovede su višestruke.

Među negativnim uticajima su, između ostalih, nepredvidivost i premeštanje zaposlenih.

Kada planiraju finansijske godine i postavljaju strateške ciljeve, kompanije često uzimaju u obzir duži vremenski period od pet, pa čak i više godina, objašnjava direktor SITA.

„Ovde imate regulatorni i poreski sistem koji nije održiv i ne možete dugoročno da planirate", smatra Vučetić.

Jedan od najvećih rizika je i selidba radnika u druge evropske države, poput Poljske ili susedne Rumunije i Bugarske.

„Srbija i dalje ima jake osnove - talenat, troškove života i lokaciju, ali broj zaposlenih u softverskoj industriji je fluidan i na globalnom nivou se smanjuje", objašnjava Vasilij Markov.

Plate čine 70 do 80 odsto ukupnih troškova, a sa odnosom 1,6 između neto-bruto zarade u Srbiji, konkurencija iz drugih zemalja Balkana, centralne i istočne Evrope, mogla bi da se intenzivira, ocenjuje on.

Najkobniji scenario bi podrazumevao i „povlačenje stranih kompanija sa našeg tržišta", ali se u IT sektoru nadaju da do toga ipak neće doći.

„Poverenje stranih investitora je veoma važno, a ovakvim odlukama, bez uvida javnosti, loše se utiče na predvidivost i transparentnost, što njima smeta", ukazuje Vučetić.

Odluka vlade mogla bi da se odrazi i na državnu kasu i profit koji Srbija ostvaruje od njihovog poslovanja.

„Zamislite ako od 1.450 ljudi, kojima je prosečna zarada 3.500 evra, 1.000 ode u Rumuniju - za toliko manje zaposlenih gube se porezi.

„To je loše po Srbiju, a oni ovde pritom troše plate i stimulišu ekonomiju", kaže direktor SITA-e.

Prihod od izvoza proizvoda i usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija dostigao je rekordnih 4,13 milijardi evra 2024. godine, što je za 20 odsto više od prethodne.

U Srbiji posluje više od 5.000 aktivnih firmi u IT sektoru, od čega su, prema procenama analitičara, oko 700 osnovale strane kompanije ili stranci iz više od 50 zemalja.

Mahom dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, dok je među zaposlenim strancima dosta Rusa i Ukrajinaca.

Dijalog i preporuke

Firma koju vodi Vasilij Markov zapošljava oko 110 ljudi, od čega je više od 80 stranaca.

Ranije su već konkurisali za državne subvencije i dobili ih na godinu dana.

„Ponovno uspostavljanje dijaloga vlade i industrije je ključno, baš kao što smo imali pre nekoliko godina.

„Jasna pravila za tranziciju i isplata preostalih podsticaja do januara 2025. stabilizovala bi okruženje", smatra Markov.

Iz SITA-e kažu da žele razgovor sa vladom oko ukidanja uredbe i neisplaćenog novca kompanijama.

U tom smislu, radna grupa SITA koja se bavi poreskim olakšicama napravila je dokument, odnosno preporuku za razvoj poreskog sistema u Srbiji.

„Želimo da je, posle dijaloga sa vladom, u narednom periodu primenimo", kaže Vučetić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je superkompjuter i čemu služi
• Kreativni sektor - industrija vredna dve milijarde evra u Srbiji
• Srpska IT firma postala deo jedne od najvećih gejming kompanija na svetu