Tom Bejtmen i Majk Vendling - BBC, Severna Amerika  [ BBC ]

12. 06. 2025. 10:41   >>  13:07

Sprema li Izrael napad na Iran: Amerikanci se evakuišu iz Iraka

Ovaj potez usledio je u danima kada su pregovori SAD i Irana o nuklearnom programu poslednjih u zastoju.

Svi zaposleni u američkoj ambasadi u Iraku koji nisu neophodni za funkcionisanje diplomatskog predsedništva biće evakuisani, zajedno sa članovima njihovih porodica, zbog povećanih bezbednosnih rizika, rekli su izvori iz američke vlade.

Zvaničnici nisu rekli tačno šta je dovelo do ovog poteza, ali im je rečeno da je Izrael spreman da pokrene operaciju u Iranu, javio je CBS, američki partner BBC-ja.

Osim zaposlenih u ambasadi, i drugim Amerikancima je savetovano da napuste region, rekli su zvaničnici, dodajući da očekuju da bi Iran mogao da uzvrati na određene američke lokacije u Iraku.

Potezi su usledili kada se čini da su američki razgovori o iranskom nuklearnom programu zastali poslednjih dana.

Oko 2.500 američkih vojnika je stacionirano u Iraku, prema podacima Ministarstva odbrane.

Američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof nije odustao od plana da se u nedelju sastane sa iranskom delegacijom i razgovara o nuklearnom programu Teherana, rekli su zvaničnici za CBS.

„Stalno procenjujemo raspored zaposlenih u svim našim ambasadama.

„Na osnovu najnovijih analiza i procena, odlučili smo da smanjimo prisustvo naše misije u Iraku", rekao je zvaničnik američkog Stejt departmenta za BBC.

Govoreći u Kenedi centru, američki predsednik Donald Tramp rekao je novinarima da je Amerikancima savetovano da napuste region „jer bi to moglo da bude opasno mesto".

„Videćemo šta će se desiti", dodao je.

Tramp je ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Ranije ove nedelje, održao je 40-minutni telefonski razgovor, za koji se kaže da je bio „napet", sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, koji je zagovornik vojnog, a ne diplomatskog pristupa.

• Druga šansa: Mogu li Iran i Amerika da postignu sporazum o nuklearnom programu
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD

Odbor guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) započeo je ranije ove nedelje sastanak u Beču kako bi razgovarao o iranskom nuklearnom programu i drugim pitanjima.

Prethodno je MAAE objavila izveštaj u kojem kritikuje „nedovoljnu" saradnju Teherana, posebno u objašnjavanju prošlih slučajeva nuklearnog materijala pronađenog na neprijavljenim lokacijama.

Iran je opisao izveštaj MAAE kao neuravnotežen, rekavši da se oslanja na „izraelska falsifikovana dokumenta".

S obzirom da su nuklearni pregovori u kritičnoj fazi, još nije jasno koliko američko saopštenje nešto signalizira.

Međutim, iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh rekao je da će njegova zemlja uzvratiti američkim bazama u regionu ako pregovori propadnu i Tramp naredi vojne udare protiv Islamske Republike.

Američki ministar odbrane Pit Hegset takođe je odobrio dobrovoljni odlazak porodica američkog vojnog osoblja iz zemalja širom Bliskog istoka, između ostalih i iz Kuvajta i Bahreina, javila je novinska agencija Rojters.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Iran tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Britanska organizacija za pomorske trgovinske operacije - deo Kraljevske mornarice - upozorila je 11. juna da bi povećane vojne napetosti na Bliskom istoku mogle da utiču na pomorsku trgovinu.

Cena nafte je prvobitno porasla za više od četiri odsto kada se pročula vest o evakuaciji Amerikanaca, što je posledica očekivane regionalne nestabilnosti koja bi potencijalno mogla da dovede do problema sa snabdevanjem.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Koliko je snažna iranska vojska
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"