Kristina Kljajić - BBC novinarka [ BBC ]

30. 05. 2025. 13:18 >> 14:15

Između sna i smrti: Ko je bio srpski pesnik Vladislav Petković Dis

Zajedno sa Jovanom Dučićem, Milanom Rakićem, Aleksom Šantićem i Milutinom Bojićem, Vladislav Petković Dis se ubraja među pesnike koji su oblikovali srpsku poeziju 20. veka.

Kuća mraka, mrtva draga i pesma o zaboravljenoj pesmi - ovi magloviti, uzbudljivi i pomalo sablasni motivi dugo su opsedali jednog umetnika razbarušene kose.

„Kada pomisle na pesnika, ljudima uglavnom padne na pamet Vladislav Petković Dis”, kaže Uroš Đurković, književni kritičar i teoretičar književnosti sa Instituta za srpsku kulturu Priština - Leposavić na Kosovu.

„Govoriti o njemu, znači govoriti o srpskoj poeziji u celini”, dodaje on u izjavi za BBC na srpskom.

Zajedno sa Jovanom Dučićem, Milanom Rakićem, Aleksom Šantićem i Milutinom Bojićem, Dis se ubraja među pesnike koji su oblikovali srpsku poeziju 20. veka.

„Njegovi stihovi često poprimaju proročki ili vizionarski ton, teže da prodru preko granica uobičajenog shvatanja i artikulisanja istine koje postoje van domašaja jezika ili čulnog iskustva”, kaže Dominika Gapska sa Univerziteta u Poznanu u Poljskoj za BBC na srpskom.

Neke od Petkovićevih najpoznatijih pesma su Možda spava, Nirvana, Jutarnja idila.

Za vreme kratkog, 37-godišnjeg života, napisao je dve zbirke poezije - Utopljene duše i Mi čekamo cara.

Odrastanje i mladost

Ni decenijama posle prerane smrti Vladislava Petkovića Disa, nisu se znali pouzdani podaci iz njegovog života, kaže Olivera Nedeljković iz biblioteke koja nosi njegovo ime u Čačku.

„Čak se i u enciklopedijama nalazilo se mnoštvo krupnih omaški, pa je trebalo precizno utvrditi hronologiju i topografiju njegovog života i upisati nedostajuća imena na razgranato porodično stablo Disovih roditelja, Marije i Dimitrija Petkovića”, dodaje ona u izjavi za BBC na srpskom.

Rođen je u Zablaću kod Čačka 1880. godine.

Nije sasvim sigurno gde je budući pesnik započeo školovanje, jer su Petkovići, osim mehane u Zablaću, tih godina imali i kuću u Palilulskom sokaku u Čačku, dodaje Nedeljković.

Posle očeve smrti i materijalne propasti porodice, budući pesnik nastavlja školovanje u Zaječaru, gde je radio njegov brat Radoslav, oficir.

Ne uspeva da maturira, ali nije poznato gde ni kako provodi godine do prvog važnog podatka u njegovoj bibliografiji: 1. jula 1903. godine kada mu ugledni list Srpski književni glasnik objavljuje pesmu Idila, kaže Nedeljković.

Pesma je bila potpisana pseudonimom - Dis.

Dis je jedan od junaka srpske kulture koji je mnogo prepoznatljiviji po nadimku, nego po imenu, kaže Đurković.

„Postoji nekoliko priča o tome kako je ovaj nadimak nastao: jedna upućuje na Božanstvenu komediju italijanskog renesansnog umetnika Dantea Aligijerija, druga ga povezuje sa rečju diskontinuitet, što bi se odnosilo na neki prekid u tadašnjim umetničkim tendencijama.

„Ipak, najverovatnije je da je nadimak nastao od njegovog imena Vladislav”, objašnjava on.

Po dolasku u Beograd, mladi pesnik se priključuje krugu beogradskih boema.

„Živeo je od malih i neredovnih honorara.

„Objavljuje stihove u važnim književnim časopisima toga doba kao što su Srpski književni glasnik, Carigradski vesnik, Nova iskra, Zvezda, Delo”, kaže Nedeljković.

Radio je kao učitelj u Prliti kod Zaječara, međutim, zbog lošeg zdravstvenog stanja i nemogućnosti da se navikne na političke spletke, ubrzo traži odsustvo, priča ona.

Vraća se u Beograd, boemskom životu, nastavljajući da piše i objavljuje poeziju.

„U aprilu 1911. upoznao je Hristinu Tinku Pavlović sa kojom je dobio dvoje dece - ćerku Gordanu i sina Mutimira”, dodaje Nedeljković.

Nemilosrdni Skerlić

Kada je ovaj pesnik tamnih vizija objavio prvu zbirku poezije Utopljene duše 1911. godine, komentar Jovana Skerlića, jednog od najuticajnijih književnih kritičara toga doba, bio je oštar.

„On je nekultivisаn čovek koji mаlo čitа, mаlo znа, koji se nije mаkаo dаlje od Zemunа, i mаnje no iko je u stаnju dа nаm dа nov izrаz moderne duše, kojа je tаko složenа, i moderne umetnosti kojа je u tolikoj meri intelektuаlnа”, napisao je Skerlić.

Kritikovao je Disa da u stihove unosi „mučne i nerazumljive halucinacije".

Skerlić, tada uticajni profesor Velike škole, bio je nemilosrdan prema mladom pesniku.

Disova poezija je za Skerlića bila znak dekadencije, koja je upućivala da nešto nije u redu, ne samo s pesnikom, već i sa samim duhom vremena.

„Dis ne razmišlja, ne oseća i ne peva, već halucinira", napisao je Skerlić 1912. godine.

Za razliku od nekih njegovih savremenika, Dis nije ulazio u javne polemike.

Ipak, Skerlićeva stroga kritika izazvala je kontraefeket, veruje Đurković.

„Njegovim opaskama, učvršćena je Disova pozicija u srpskoj poeziji.

„Otvaranje prostora novim temama i drugačijem senzibilitetu - sve ono što je Skerlić kritikovao - danas vidimo kao kvalitet i inovativnost", dodaje on.

Najverovatnije je da je čuveni nadimak Dis nastao od pesnikovog imena Vladislav

'Srpski ukleti pesnik'

Na prvi pogled, francuski pesnik Čarls Bodler i Vladislav Petković Dis nemaju mnogo zajedničkog - jedan je francuski poeta iz 19. veka, drugi srpski pesnik koji je živeo na prelomu dva veka, u senci Prvog svetskog rata.

Ipak, istraživači veruju da drugačije.

„Disova poezija pokazuje tematske i stilske paralele sa Bodlerovom, posebno u istraživanju motiva propadanja, melanholije i mračnijih delova ljudske psihe.

„Oba pesnika koriste simbole da bi se udubili u složene emocionalne i filozofske nijanse, a Disov rad se može posmatrati kao deo šireg simbolističkog pokreta na koji je Bodler značajno uticao", navela je Dominika Gapska za BBC na srpskom u pisanom odgovoru.

Simbolizam je književni pravac, nastao u Francuskoj krajem 19. veka koji je koristio simbole i muzikalnost jezika.

Đurković stavlja Disa u red evropskih „ukletih pesnika".

Ukleti pesnici (les poètes maudits) je ime za grupu francuskih umetnika iz druge polovine 19. veka, poznatih po buntovničkom duhu, životu na margini društva i inovacijama u poeziji.

Naziv je uveo pesnik Pol Verlen u istoimenoj zbirci eseja iz 1884., u kojoj je opisao njegove savremenike i prijatelje, među kojima je bio i Bodler, a koji su, poput njega, bili „prokleti" zbog talenta, osećajnosti i neprilagođenosti svetu.

Disove pesme su prožete simboličkim slikama, često se vrteći oko motiva noći i senke, koji služe i kao centralne metafore za egzistencijalnu neizvesnost, smrt i skriveno znanje, dodaje Gapska.

Dis je nezaobilazna pesnička stanica za one koji hoće ozbiljnije da se bave poezijom, smatra Đurković.

Učenja sa Dalekog Istoka

Gapska je proučavala veze Disove poezije i budizma - religije i filozofije nastala u Indiji oko 6. veka pre nove ere.

Povod je bila njegova pesma Nirvana:

I nirvana imala je tada

Pogled koji nema ljudsko oko:

Bez oblika, bez sreće, bez jada,

Pogled mrtav i prazan duboko.

„Iako pesnik nikada nije posetio Daleki istok niti se susreo sa budizmom na njegovom izvorištu, bio je inspirisan njime”, kaže Gapska.

Njegovo razumevanje je „verovatno došlo iz evropskih, posebno nemačkih tumačenja budizma i hinduizma”.

Prikaz nirvane - stanja mira koje neki nazivaju „utrnućem svesti o sebi” - „budizam vidi kao duboku vrstu pesimizma”, dodaje ona.

To je „stanje koje oscilira između smrti, ništavila, duhovnog savršenstva i rastakanja u prirodu”, objašnjava.

Pesnik veruje u „stalnu reinkarnaciju” - učenje po kojem se čovek posle smrti ponovo rađa u drugom telu.

U srpskoj književosti pojavljuje se nekoliko pesama sa temom nirvane, ali je Disova najuspelija, ocenjuje Uroš Đurković.

Početak Velikog rata: Pariz, Krf i Nica

Pesnikov uobičajeni život u Beogradu naglo prekida poziv da se priključi srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata, koji je trajao od 1914. do 1918. godine.

U Velikom ratu, kako se još naziva, učestvovala je većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna bloka - Saveznika i Centralnih sila.

Posle mobilizacije, Dis je brzo oslobođen dužnosti i postavljen za ratnog dopisnika Braničevskog okruga, kaže Olivera Nedeljković.

Ipak, zbog pogoršanja situacije on sklanja porodicu u Čačak, a pridružuje se vojsci u povlačenju preko Albanije gde je sa grupom intelektualaca od grčkog ostrva Krf nastavio put za Francusku, dodaje ona.

Albanska golgota je naziv za strateško povlačenje srpske vojske i civila preko krševa i zavejanih planina Albanije i Crne Gore od novembra 1915. do januara 1916. godine, pošto su zemlju sa svih strana opkolile neprijateljske snage - Austrougarska, Nemačka i Turska, a potom i Bugarska.

Umorni i bolesni pesnik sa Krfa dalje putuje u Nicu, gde leči tuberkulozu, a potom odlazi u Pariz.

„Svedoci pamte da je u francuskoj prestonici uvek bio zamišljen i tužan, ali, dostojanstven.

„Tamo sarađuje sa srpskim časopisima i piše pesme od kojih će neke docnije biti objavljene u Krfskom zabavniku”, nastavlja.

'Pesmu jednu svu noć što sam slušao'

Preko oglasa u novinama, supruga mu je tražila da porodici u okupiranoj Srbiji pošalje novac.

„Očajan što njegova porodica živi u bedi, iako je prijatelju davao čitavu platu i molbu da je sa Krfa redovno šalje u Srbiju, pesnik kreće preko Tulona, Rima i Napulja za Krf”, kaže Nedeljković.

U zoru 30. maja 1917, pogođena je lađa „Italija” na kojoj je bio i Dis.

Kad su ga francuski mornari izvukli na obalu, u njegovim džepovima našli su naočari, i pomalo novca, kaže Nedeljković.

„Neke pesme su sasvim sigurno zauvek, zajedno sa pesnikom, nestale u morskim talasima”, dodaje.

„Disovo stvaralačko zaveštanje od tada polako počinje samostalno da živi, a slava, vek kasnije, nastavlja da raste”.

Autora pesme o zaboravljenoj pesmi, istorija, ipak nije zaboravila.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему