Džeremi Bouen - BBC urednik  [ BBC ]

20. 05. 2025. 17:53   >>  20:22

Koga na Zapadu izdaje strpljenje zbog nove izraelske ofanzive u Gazi

Francuska, Velika Britanija i Kanada su među zemljama koje su pooštrile kritike izraelske kopnene ofanzive.

Izrael je pošao u rat posle napada Hamasa od 7. oktobra 2023. godine naoružan arsenalom koji je platila, slala a potom i dopunjavala Amerika.

Njeni saveznici dali su Izraelu nešto jednako moćno na svoj način: duboki kredit dobre volje i solidarnosti, zasnovan na zgroženošću nad ubistvom 1.200 ljudi, uglavnom izraelskih civila, i prizorom više od 250 ljudi odvedenih u zatočeništvo u Gazu kao taoci.

Sada se čini da je taj kredit Izraela istekao, bar što se tiče Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade.

Sve tri zemlje uputile su do sada najoštriju osudu načina na koji Izrael vodi rat u Gazi.

Izrael, kažu oni, mora da obustavi novu ofanzivu, za koju premijer Benjamin Netanjahu tvrdi da će uništiti Hamas, spasiti preostale taoce i staviti čitavu Gazu pod direktnu izraelsku vojnu kontrolu.

Njihovo saopštenje ne prihvata Netanjahuove argumente i zahteva obustavu vatre.

Zajednički, tri vlade kažu da su „energično protive širenju izraelskih vojnih operacija u Gazi", dodavši: „Nivo ljudske patnje u Gazi je nedopustiv."

One pozivaju na puštanje preostalih talaca i podsećaju da su posle „mučkog napada" od 7. oktobra verovale da izraelska država „ima pravo da brani Izraelce od terorizma".

„Ali ova eskalacija je potpuno neproporcionalna", kažu.

Netanjahuova odluka da dozvoli ulazak onoga što je nazvao „minimalnom" hranom u Gazu je, kako oni kažu, „potpuno neadekvatna".

Netanjahu je uzvratio, rekavši da „lideri u Londonu, Otavi i Parizu nude ogromnu nagradu za genocidni napad na Izrael od 7. oktobra istovremeno prizivajući još takvih zverstava".

On je insistirao na tome da bi rat mogao da se okonča kad bi Hamas vratio taoce, položio oružje, pristao da njegove vođe odu u izgnanstvo i da Gaza bude demilitarizovana.

„Ni od jedne zemlje se ne može očekivati da prihvati ništa manje od toga, a Izrael to svakako neće učiniti", rekao je on.

Netanjahu, koga Međunarodni krivični sud traži zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, što je on odbacio kao „antisemitski", našao se pod ogromnim međunarodnim pritiskom da okonča blokadu Gaze nakon što je cenjeno međunarodno statističko telo upozorilo da će tamo uskoro zavladati glad.

Na londonskom samitu EU i Ujedinjenog Kraljevstva, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta nazvao je humanitarnu krizu u Gazi „tragedijom tokom koje se sistematski krši međunarodno pravo, a čitavo stanovništvo izlaže neproporcionalnoj vojnoj sili".

„Mora da postoji bezbedan, brz i neometan pristup humanitarnoj pomoći", izjavio je.

Netanjahuova nevoljna odluka da dozvoli ulazak ograničene količine pomoći bila je osuđena od njegovih ultra nacionalističkih koalicionih partnera.

Ministar bezbednosti Itamar Ben Gvir, osuđen 2007. godine za podsticanje na rasizam i podršku ekstremističkoj jevrejskoj grupi koju Izrael klasifikuje kao terorističku organizaciju, požalio se da će Netanjahuova odluka „osokoliti Hamas i dati mu kiseonika dok naši taoci čame u tunelima".

Samo je pet kamiona ušlo u Gazu 19. maja, dok su izraelske trupe napredovale dalje, a u vazdušnim i artiljerijskim napadima poginulo još palestinskih civila, među kojima i veoma mala deca.

Pogledajte video: Zbog nestašice hrane u Gazi ljudi primorani da jedu ugroženu vrstu morskih kornjača

Protivnici izraelskog uništenja Gaze i ubistva desetine hiljada palestinskih civila reći će da su se vlade Francuske, Velike Britanije i Kanade oglasile sasvim prekasno.

Mnogi od njih mesecima drže demonstracije protestujući zbog smrti i razaranja u Gazi – i još ubistava palestinskih civila i otimanja zemljišta na Zapadnoj obali, drugoj strani Palestinskih teritorija, tokom vojnih akcija i upada naoružanih jevrejskih doseljenika.

Ali ponekad u ratnoj politici jedan jedini događaj ima simboličnu snagu da pojasni i kristališe situaciju toliko jasno da može da navede vlade da delaju.

Ovaj put bilo je to ubistvo 15 bolničara i humanitarnih radnika od izraelskih snaga 23. marta.

Ono je usledilo nakon što je Izrael 18. marta nizom vazdušnih udara prekinuo primirje koje je istrajavalo dva meseca.

Pet dana nakon ponovnog otpočinjanja rata, jedna izraelska jedinica napala je medicinski konvoj, a potom ljude koje je ubila i izrešetana vozila prekrila peskom.

Izraelsko svedočanstvo o tome šta se desilo ispostavilo se neistinitim kad je pronađen mobilni telefon na jednom telu u masovnoj grobnici.

Njegov vlasnik snimio je čitav događaj pre nego što je poginuo.

Daleko od izraelske tvrdnje da su humanitarni radnici predstavljali potencijalnu pretnju po izraelske borbene vojnike, video iz groba pokazao je da su jasno označena i dobro osvetljena kola hitne pomoći i vozila za hitne situacije bila sistematski napadana sve dok skoro svako u njima nije bio ubijen.

Uzbuna je samo užurbano rasla od tada, i ne samo među uobičajenim protivnicima Izraela.

Njegovi evropski saveznici, sa francuskim predsednikom Makronom na čelu, pooštrili su rečnik.

Saopštenje u kom se poziva na okončanje izraelske ofanzive njihova je do sada najoštrija kritika Izraela.

Viši evropski diplomatski izvor koji je učestvovao u njihovim razgovorima rekao mi je da taj oštar rečnik odražava „opipljivi osećaj narastajućeg političkog besa zbog humanitarne situacije, svih prekoračenih granica i naizgled nekažnjivih postupaka izraelske vlade".

Pogledajte video: Deca gladuju usled izraelske blokade isporuke humanitarne pomoći

Još zlokobnije po Izrael, u saopštenju se navodi da „nećemo stajati po strani skrštenih ruku dok Netanjahuova vlada sprovodi ova nečuvena dela. Ako Izrael ne bude prekinuo obnovljenu vojnu ofanzivu i ukinuo ograničenja za humanitarnu pomoć, preduzećemo dalje konkretne korake u odgovor na to."

Oni nisu naveli konkretno koji bi ti koraci mogli da budu.

Sankcije bi mogle da budu jedna od mogućnosti.

Krupniji korak bio bi priznavanje Palestine kao nezavisne države.

Francuska razmatra da stane uz 148 država koje su to već učinile na konferenciji u Njujorku kojom početkom juna predsedava zajedno sa Saudijskom Arabijom.

Velika Britanija je takođe razgovarala o priznanju Palestine sa Francuskom.

Izrael, koji se oštro tome opire, rekao im je da će time pokloniti Hamasu pobedu.

Ali ton saopštenja Francuske, Kanade i Velike Britanije sugeriše da Izrael gubi sposobnost da izvrši bilo kakav pritisak na njih.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Kontrolisaćemo celu Gazu, pustićemo minimalnu pomoć', kaže izraelski premijer
• Pet pitanja o izraelskom planu za zauzimanje čitave Gaze
• Ko je vlasnik Pojasa Gaze