[ BBC ]

16. 05. 2025. 20:19   >>  17. 05. 2025. 09:18

Ko su politički zatvorenici: Od Sokrata do danas

Izraz u pravnom smislu ne znači mnogo i ne postoji jasna i međunarodno priznata definicija ovog pojma.

Od Istoka do Zapada, najkonzervativnijih autokratija preko najliberalnijih demokratija, gotovo da nema države u kojoj neki ljudi ne sede u memljivim sobama sa rešetkama na prozorima zbog političkih stavova, ubeđenja i dela.

I tako je još od vremena antičke Grčke i filozofa Sokrata, osuđenog da ispije otrov zbog kritike tadašnje atinske demokratije.

Izraz „politički zatvorenik", međutim, danas nema uporište u pravnim sistemima većine zemalja, niti postoji jasna, međunarodno priznata definicija ovog pojma.

„Termin (politički zatvorenik) podrazumeva svakog zatvorenika čiji slučaj sadrži značajan politički element - bilo da je u pitanju motivacija zatvorenikovog čina, sam čin ili motivacija vlasti", ovako pojam određuje Amnesti internešenel, međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Šestoro novosadskih aktivista Pokreta slobodnih građana i neformalne studentske grupe Stav je više od dva meseca u pritvoru pod optužbom za rušenje ustavnog poretka.

Za još šestoro aktivista koji su van zemlje određen je pritvor u odsustvu i raspisana poternica.

„Znamo da se radi o političkim zatvorenicima zato što su uhapšeni isključivo zato što su koristili politička prava - na slobodu izražavanja i slobodu okupljanja", govori Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Viši sud u Novom Sadu je „novosadskoj šestorki" 13. maja produžio pritvor za još 30 dana, u postupku koji je Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan i Srbiju, takođe okarakterisao kao politički.

„Činjenica da zemlja kandidat može imati političke zatvorenike sigurno nije dobra za zemlju koja iskazuje evropske ambicije", rekao je hrvatski političar i evroparlamentarac za Dojče vele.

Picula je takođe pozvao i na oslobađanje privedene profesorke sociologije Marije Vasić, koja štrajkuje glađu i žeđu od produženja pritvora 13. maja.

„Pozivam na hitno oslobođenje nje i drugih političkih zatvorenika u Srbiji! Nema razloga da se drže u nehumanim uslovima", objavio je Picula na Tviteru.

Više politički, nego pravni pojam

Enciklopedija Britanika pojam političkog zatvorenika široko definiše kao nekoga ko je zatvoren zbog postupaka ili uverenja suprotnim onima koje zastupaju vlasti.

„Ovo je najopštije značenje termina koje može biti teško definisati. U praksi, politički zatvorenici se često ne mogu razlikovati od drugih", piše na sajtu enciklopedije.

Primera je na Balkanu mnogo u savremenoj istoriji - od Golog otoka u vreme komunističke Jugoslavije, do Vojislava Šešelja i Alije Izetbegovića, kritičara sistema tokom 1980-ih, preko Adema Demaćija i Aljbina Kurtija deceniju kasnije, pa sve do aktivista iz Novog Sada.

Iako danas demonstranti govore da su pritvorenici u Srbiji „jedini politički zatvorenici u Evropi", stotine zatočenih zbog drugačijeg mišljenja u Rusiji, Belorusiji i Turskoj, između ostalih, opovrgavaju ovu tvrdnju.

Pravnu definiciju otežava logičan zaključak da se nekome pripisuje status političkog zatvorenika tek nakon hapšenja, dok se prethodno idejni protivnici vlasti često opisuju kao disidenti, revolucionari, društveni reformatori ili radikalni mislioci.

„Univerzalne definicija nema, u svakom pojedinačnom slučaju se tumači da li je neko politički zarobljenik, odnosno da li je neki proces politički.

„Ne postoji zakonska definicija političkog postupka, a značaj određivanja da li pojedinačan slučaj ima političkih implikacija je takođe politički, ali nam može reći i koliko su pravosudne institucije nezavisne u radu", objašnjava Milena Vasić.

Amnesti internešenel pojam koristi kako bi definisao zatvorenike za koje zahteva pravedno i brzo suđenje, ali ne i oslobađanje.

Za užu kategoriju, takozvane zatvorenike savesti, zahtevaju momentalno i bezuslovno puštanje.

• Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči
• Кakav je život u zatvorima u Srbiji
• Ima li slobode posle zatvora

Konkretni kriterijumi za definiciju pojma

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je prva zvanična međuvladina organizacija koja je odobrila konkretne kriterijume za definiciju pojma „politički zatvorenik" u oktobru 2012.

Kriterijume su utvrdili nezavisni stručnjaci još 2001. godine, pri proceni navodnih političkih zatvaranja u Jermeniji i Azerbejdžanu, kada su ove dve zemlje pristupale ovoj organizaciji za podršku ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava na Starom kontinentu.

Prema ovoj definiciji, politički zatvorenik je „čovek lišen lične slobode" u ovim slučajevima:

• ako je pritvor određen kršenjem jedne od osnovnih garancija utvrđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, posebno slobode misli, savesti i veroispovesti, slobode izražavanja i informisanja, slobode okupljanja i udruživanja
• ako je pritvor određen iz isključivo političkih razloga bez veze sa bilo kakvim krivičnim delom
• ako su, iz političkih motiva, dužina pritvora ili njegovi uslovi očigledno nesrazmerni krivičnom delu za koje je neko proglašen krivim ili je osumnjičen
• ako je, iz političkih motiva, lice pritvoreno na diskriminatorski način u poređenju sa drugim licima
• ako je pritvor rezultat postupka koji je očigledno bio nepravedan i čini se da je to povezano sa političkim motivima vlasti

Političkim zatvorenicima se ne smatraju lišeni slobode zbog terorističkih zločina, ako su gonjeni i osuđeni za takva dela u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Međunarodne organizacije i međuvladina tela poput Crvenog krsta, Ujedinjenih nacija i Evropske unije najčešće prihvataju preporuke lokalnih grupa za zaštitu ljudskih prava koje deluju u zemlji od interesa o tome ko predstavlja političkog zatvorenika.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk