Anđela Henšol - BBC Svetski servis  [ BBC ]

07. 05. 2025. 12:12   >>  21:13

'Mislila sam da sam ubila moju bebu': Realnost postporođajne psihoze

Ova nedovoljno shvaćena, ozbiljna bolest može da pogodi žene samo nekoliko sati posle porođaja.

Upozorenje: U tekstu su detalji koji bi mogli da uznemire neke čitaoce

Isprva, Eli kaže da se osećala potpuno ushićeno.

Porodila se kod kuće bez sredstava protiv bolova i bila je presrećna što je postala nova majka.

Iako je uspela da odspava svega nekoliko sati u tri dana, tada je odlučila da ne mora više uopšte da spava.

„Najbolje što mogu to da opišem je kao kad se probudite iz noćne more i više ne možete da razlikujete šta je san a šta java.

„Ali taj osećaj se samo nastavljao i nastavljao", kaže ona.

„Potom sam pomislila da sam ubila sina u krevetu. Sećam se da mi je moj partner prišao a ja sam uporno ponavljala: 'Da li je ovo stvarno?'".

Eli je prolazila kroz postporođajnu psihozu (PPP), iscrpljujuću bolest koja privremeno može novim roditeljima da preokrene život naglavačke

• „Činilo mi se da tonem" - žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
• „Dok sam dojila ćerku, zamišljala sam kako je bacam kroz prozor"
• Majke koje ubijaju vlastitu decu

Šta je postporođajna psihoza?

Među ranim znacima upozorenja za PPP je kad nove majke ne liče ne sebe ili su izgubile dodir sa stvarnošću.

Iako je lišavanja sna uobičajeno kod novih roditelja posle porođaja, žene sa PPP-om bi mogle potpuno da prestanu da spavaju.

Prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi, u simptome PPP-a spadaju:

• Rapidna promena raspoloženja
• Halucinacije
• Iracionalna krivica
• Glasovi u glavi
• Nemir
• Konfuzija

PPP je medicinski hitno stanje, koje, u većini slučajeva, zahteva ostanak u bolnici radi specijalističke nege i lečenja.

Ali stručnjaci kažu da je ključna stvar koja ne sme da se zaboravi da, uprkos tome koliko ozbiljno napad psihoze zvuči, uz lečenje većina žena može da se oporavi u roku od nekoliko meseci.

• „Nosim zdravo dete, a nisam srećna" - žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
• Spontani pobačaj u Srbiji - „Slika jedne mame čije bebe više nema"

Šta izaziva postporođajnu psihozu?

Uprkos višegodišnjim istraživanjima, još nije najjasnije šta izaziva PPP.

Doktori sugerišu da bi ona mogla da ima veze sa naglom promenom hormona koja se dešava tokom porođaja.

Ta promena može da izazove ekstremnu konfuziju i paranoju.

Ali ne postoji pouzdan način da se predvidi ko će biti pogođen ovim, jer, na primer, ne postoji analiza krvi.

Najmanje polovina novih mama kojima je postavljena dijagnoza PPP-a nikad nisu iskusile psihozu ranije tako da su halucinacije za njih nešto sasvim novo i zastrašujuće.

Što se Eli tiče, nalet PPP-a je bio veoma brz.

„Danas se pitam da li je čak započela dok sam još imala aktivne trudove satima tokom noći kod kuće, pošto sam iz nekog razloga odlučila da ne budim muža sve do šest ujutro", kaže ona.

PPP pogađa jednu do dve žene koje se porađaju na svakih 1.000.

Mnogo je manje česta od postporođajne depresije koja pogađa otprilike svaku desetu novu mamu.

Stručnjaci veruju da je pogođeno više žena nego što se ranije mislilo.

Godinama su čak i teški slučajevi postporođajne depresije bili odbacivani kao 'tuga koju izaziva beba', ali doktori upozoravaju da ovaj stav prema mentalnom zdravlju može istinski da oteža roditeljima da dođu do odgovarajuće pomoći.

• Treba li mame da uzimaju marihuanu da lakše prebrode roditeljstvo
• Nevidljiva trudnoća: „To nije moguće”
• Nova trudnoća bezbedna samo par meseci nakon gubitka deteta

Anegdotsko istraživanje britanske dobrotvorne organizacije Akcija za postporođajnu psihozu (APP) sugeriše da je za žene i dalje uobičajeno da dobiju pogrešnu dijagnozu, možda od babice ili doktora, koji bi mogao da im prepiše tablete za spavanje.

Dobrotvorne organizacije kao što su APP, COPE: Centar za perinatalnu izvrsnost i perinatalnu anksioznost i depresiju Aotearoa (PADA) rade na kampanjama ukazivanje na problem PPP-a u javnosti i među zdravstvenih radnicima koji rade na prvoj liniji fronta.

Za Eli, koja sada radi za dobrotvornu organizaciju što pruža podršku majkama sa PPP-om, nekoliko faktora je dovelo do krizne tačke, među njima nedostatak sna i osećanje ogromnog pritiska da bude savršena nova majka.

Međutim, ona takođe sada zna da je bila mnogo više ugrožena od drugih jer ima bipolarni poremećaj tipa 1.

Oko 25 odsto žena s ovim poremećajem imaće epizodu koja je dovoljno teška da im je potrebna bolnička nega posle njihove prve bebe, prema istraživanju sa Univerziteta u Kardifu objavljenom u časopisu Lenset.

U Velikoj Britaniji i na Novom Zelandu, žene u ovoj grupi sada dobijaju podsticaj da ostanu na lekovima - proteklih godina bi porodični lekari savetovali da prestanu da ih uzimaju a to je i dalje čest savet u drugim zemljama.

Žene u ovoj situaciji moraju da idu kod specijalizovanog perinatalnog psihijatra za savet, prema APP-u i brojnim drugim organizacijama.

Istraživanje doktora Ijana Džonsa, vodećeg perinatalnog psihijatra u Kardifu, sugeriše da izgleda da nema povećanog rizika od postporođajne psihoze kod žena sa istorijatom traume u detinjstvu.

On kaže da ovo daje težinu ideji da postoji biološki element u PPP-u, i nalet hormona deluje kao jedan od najvećih pokretačkih faktora.

• Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada
• Zašto mame odustaju od dojenja
• Hranjenje bočicom je pravo svake žene

Šta može da pomogne?

Postoji rizik da, bez lečenja, majke sa PPP-om mogu da pokušaju da naude sebi, prema rezultatima brojnih istraživanja.

U Velikoj Britaniji, Australiji i na Novom Zelandu, kliničke studije su utvrdile da je bolje lečiti majke sa PPP-om tako što ih zadržite zajedno sa njihovim bebama na odeljenjima za negu majki i dece pod veoma strogim nadzorom.

Iako su one veoma uspešne, pronalaženje prostora ume da bude lutrija od mesta do mesta jer ima vrlo malo slobodnih jedinica i kreveta.

Takođe, postoje specijalizovana odeljenja u Francuskoj i Belgiji.

„Za mene je to bilo kao da je neko pritisnuo 'prekidač' u mojoj glavi i to je bilo veoma očigledno", kaže Eli.

Ona ima rupe u sećanju, ali se seća da je bila postavljena na vrhu stepeništa kod kuće i slušala muža kako razgovara telefonom sa lokalnim porodilištem.

„Jako sam se uplašila. Bila mi je potrebna pomoć i zato što su me čuli kako vrištim, glavna babica se izborila za to da me stave na MBU (psihijatrijsko odeljenje za majku i dete)", kaže Eli.

„Najvažnija stvar koju to učini je da vam bude bolje, na tome je glavni naglasak."

Arijana Biston, portparolka za neprofitni Centar za perinatalnu izvrsnost u Australiji koja je iskusila PPP, opisuje potrebu za tim slobodnim krevetima kao ključnu.

Za Arijanu koja je prethodnu radila na zaštiti dece, PPP je stigao pravo iz vedra neba.

U njenoj knjizi Nisam sasvim svoja, znate, ona opisuje kako je halucinirala zmajeve pored njene bebe i vladine dronove kako joj lete iznad glave.

Nakon što je konačno bila primljena na psihijatrijsko odeljenje za majku i dete, dobila je podršku da ima dovoljno sna, zbliži se sa novorođenim sinom i učestvuje u lekcijama 'roditeljskog zanata' i oporavi se.

Ona kaže da ju je to iskustvo suštinski promenilo.

• Žene koje ne žele da rađaju zbog klimatskih promena i uticaja na svet
• Ljudi koji žele da prestanete da pravite bebe

Jedan od najtežih trenutaka za žene koje izlaze sa tih odeljenja jeste donošenje odluke zajedno sa njihovim timom za negu kad je pravo vreme da se vrate kući.

Dojiti ili ne dojiti takođe je krupna odluka za žene koje su više ugrožene od drugih, jer morate da razumete kako će to funkcionisati sa stalnim uzimanjem lekova, prema doktorki Kler Dolman, istraživačici na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Pristup ovakvoj vrsti pomoći ume da bude izuzetno ograničen u drugim zemljama.

Postoje duboke društveno-kulturološke razlike kad postajete majka prvi put u raznim delovima sveta.

Neke kulture i dalje nameću novim majkama 40 dana zatvaranja posle porođaja.

U nekim delovima Indije, PPP se čak objašnjava kao religiozna sudbina - deva hididide, ili posednutost duhovima.

Dok se u drugim kulturama, postporođajni poremećaji mentalnog zdravlja možda doživljavaju kao nekakav lični nedostatak ili neuspeh kao majke.

Istraživanja su pokazala da su majke u Hongkongu bile pod velikim pritiskom da odigraju tradicionalnu ulogu majke a svaki neuspeh u tome mogao bi da se doživi kao sramni gubitak obraza.

• Nada, panika i tuga: Moja devetogodišnja borba da dobijem bebu
• Porođaji u Srbiji: Pet stvari koje treba da znate
• Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji

Šta se, dakle, dešava ako želite još jednu bebu?

Svaka druga majka koja je doživela PPP, nažalost, doživi ga ponovo prilikom naknadnih porođaja, prema istraživanju Univerziteta u Mančesteru i Kardifu.

Za majke koje imaju više dece, opisuje se detaljno planiranje unapred kako bi se osiguralo da one imaju dodatnu podršku - bilo da su to dodatni članovi porodice ili prijatelji koji su pri ruci da im pomognu, naglasak na spavanju i suštinski napori da „stavite sebe na prvo mesto kako biste bili dobar roditelj", kaže Eli.

Sručnjaci kažu da uz lečenje većina žena može da se oporavi od postporođajne psihoze u roku od nekoliko meseci.

Lečenje može da podrazumeva negu na bolničkom odeljenju za majku i dete, uzimanje lekova, kognitivno-bihejvioralnu terapiju ili, u nekim slučajevima, elektrokonvulzivnu terapiju.

• Carski rez ili prirodni porođaj: Kako način rođenja utiče na zdravlje beba
• „Posle porođaja sam izgubila sluh - to mi je promenilo život"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk