Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

27. 04. 2025. 10:54   >>  22:51

Toksični maskulinitet: Kako poruke 'budi pravo muško' utiču na muškarce

Stereotipno učenje muškaraca i dečaka da bi trebalo da budu snažni, čak i agresivni, ali i dominantni u finansijskom i poslovnom smislu, kao i da ne podležu uticaju žena - koje se smatraju slabijim polom - naziva se toksični maskulinitet ili otrovna muževnost

Posle raskida duge veze, Dimitrije Janković iz Beograda osećao se izgubljeno.

U pokušaju da pronađe ohrabrenje, danima je gledao video snimke influensera na Jutjubu i TikToku.

Nudili su mu savete kako da „bude pravi muškarac”, ubeđujući ga da su emocije znak slabosti.

„Na početku mi je čak i pomoglo, ali sam ubrzo primetio da se osećam samo još gore.

„Niko nije govorio o tome kako da se nosim sa tugom, nego samo da moram da budem jak i da se ne žalim”, priča 25-godišnji Dimitrije za BBC na srpskom.

Stereotipno učenje muškaraca i dečaka da bi trebalo da budu snažni, čak i agresivni, ali i dominantni u finansijskom i poslovnom smislu, kao i da ne podležu uticaju žena - koje se smatraju slabijim polom - naziva se toksični maskulinitet ili otrovna muževnost.

Pokušaj sticanja nekog društvenog statusa kod muškarca često zahteva potiskivanje emocija za koje društvo veruje da su povezani sa ženstvenošću, poput plakanja ili traženja pomoći, objašnjava Kerol Harington, profesorka na Univerzitetu u Velingtonu na Novom Zelandu za BBC na srpskom.

• Serija 'Adolescencija': Kako je manosfera postala mejnstrim
• Zašto je generacija Z sklona konzervativizmu
• Tradicionalne supruge: Kako su postale Tiktok trend

Toksični maskulinitet je tema i nove hit serije Adolescencija koja opisuje susret dečaka u pubertetu sa nametnutim društvenim pravilima šta se od njega očekuje.

Iako se serija bavi slučajem iz Velike Britanije, ni Balkan nije pošteđen toga.

Naprotiv.

„Na Balkanu i dalje postoji stigma kada je mentalno zdravlje u pitanju, pogotovo u seoskim podučijima.

„Istorija konflikata i ratova na našim prostorima svakako da nije pomogla u razbijanju ovih stereotipa”, kaže Roberto Grujičić dečiji klinički psihijatar za BBC na srpskom.

U praksi viđa da se odlike „toksičnog maskuliniteta" uglavnom javljaju u porodicama gde postoji autoritarni način vaspitanja gde su roditelji izuzetno strogi, nedostupni i rigidni, bez emocionalne topline i prihvatanja.

I „izloženost fizičkom kažnjavanju može biti način kako deca razvijaju model ponašanja koji uključuje agresiju kao način rešavanja problema", dodaje on.

'Nemoj da plačeš, ti si muško'

Dimitrije je bio stidljiv dečak.

Uvek su ga poslednjeg birali za tim kada se igra neki sport, a na velikom odmoru je ostajao u učionici.

Iako njegovi roditelji nisu bili strogi, uvek se osećao neprijatno, jer nije „dečak kakav bi trebalo da bude”.

„Odvajanje od roditelja kod dečaka kreće jako rano, uz čuvenu rečenicu koju roditelji izgovaraju: 'Nemoj da plačeš, ti si muško'”, objašnjava Dragan Stanojević, sociolog koji je izučavao porodicu, za BBC na srpskom.

Ovo su dodatno pospešile društvene mreže.

Influenseri često promovišu određeni tip muškarca, a stručnjaci veruju da su popularnost stekli usled raspada tradicionalnih zajednica.

Koriste prazninu nastalu usled društvenih i ekonomskih teškoća sa kojima se suočavaju mladi nudeći im primamljivi sjaj bogatstva i kako ga steći.

Nedostižni standardi lepote

Mišićavo telo, arogantan stav i mnogo novca na bankovnom računu - zbog ovakvih slika Dimitrije se danima osećao loše.

Dugo je u ogledalu nezadovoljno posmatrao sopstveni mršavkasti odraz.

„Onda sam svakog dana išao teretanu, trudio se da više jedem, gledao tutorijale na Jutjubu, ali nije pomagalo.

„Jednostavno sam izgledao previše mršavo”, kaže on.

Činile su ga nesigurnim i fotografije drugih muškaraca na društvenim mrežama.

„Mislio sam ako budem mišićav, ako budem snažan, imaću sve”, dodaje.

Potreba za dokazivanjem koja je jedna od ideja toksičnog maskuliniteta, kao i određeni izgled, uglavnom je to atletski tip građe, kaže sociolog Stanojević.

U savremenom društvu pojavili su se novi standardi lepote za muškarce, kao što je dugo bio slučaj sa ženama, kaže Harington.

„Nije loše težiti fizičkoj kondiciji ili finansijskom uspehu, ali je loše ako se dečaci i muškarci misle da sa njima nešto nije u redu, jer ne izgledaju na određeni način.

„U motivacionim video snimcima (influenser) Endru Tejt naziva muškarce koji ne vežbaju u teretani svaki dan i ne zarađuju milione dolara gubitnicima, što bi moglo da bude neverovatno štetno za dečake i muškarce koji ga shvataju ozbiljno", dodaje ona.

Zašto je toksični maskulinitet problematičan?

Sam naziv „toksični” ustvari ukazuje da kombinacija više društveno nametnutih normi koji se tradicionalno vezuju za muški pol imaju negativan uticaj i na same muškarce i na društvo u globalu, ukazuje psihijatar Grujičić.

To su na primer agresivnost „nasilje, potreba za dominacijom, mržnji prema ženama i LGBT+ ljudima”.

Problematični termin „toksični maskulinitet” se pojavio u mitopoetskom muškom pokretu 1980-ih i 1990-ih godina podseća sociološkinja Kerol Harington.

„Zatim je počeo da se koristi u psihologiji i politici, a potom u svakodnevnom govoru”, kaže ona.

Mitopoetski muški pokret (Mythopoetic Men's Movement) nastao je krajem 20. veka u Americi.

Pobornici ovog pokreta su verovali da je muški identitet u modernom društvu postao površan i otuđen, te su formirali grupe za podršku i rituale oslanjajući se na mitove, bajke, arhetipove i poeziju.

„Toksični maskulinitet nije naročito korisna kategorija za analizu ili praksu, jer obraća pažnju na osobine pojedinih muškaraca umesto da prepozna šire sistemske probleme.

„Takođe, korišćenje ovog izraza u radu sa mladićima ih često odbija”, dodaje ona.

Dečaci kroz to često dobijaju poruku da je sramota biti povezana sa ženskim osobinama i navikama, a postoje suptilne poruke da su osobine muškaraca superiorniji od ženskih.

Tokom odrastanja, kada se uticaj roditelja smanjuje, pojavljuju se novi problemi.

„Vršnjačke grupe posebno tokom adolescencije funkcionišu po sopstvenim takmičarskim pravilima koja najšeće dolaze iz popularne kulture i koji nadmetanje i agresiju dodatno pojačavaju”, ukazuje Harington.

Adolescencija najvažniji preriod

U tom kriznom periodu puberteta snažan pritisak koji društvo vrši nad muškarcima sa jedne strane ugrožava tinejdžere koji te norme ispunjavaju, jer postaju agresivni, ali i one koji se ne uklapaju, objašnjava Stanojević.

Na društvenim mrežama mladi često nailaze na idealizovane slike muškarca kao agresivnog, dominantnog, bahatog i emocionalno zatvorenog.

Međutim, sada te koncepte povezuju sa samopomoći, fitnesom i finansijskim savetima i često se nude jednostavna rešenja za složene probleme, obično u vidu proizvoda ili kurseva.

Posebno zabrinjava popularnost influensera koji promovišu stereotipe o muškosti kroz mizogine (mržnja prema žnama) ili agresivne poruke, objašnjava Grujičić.

Od škole do posla

I kada je počeo da radi, Dimitrije se nije osećao prijatno.

„Kao neko ko nije previše ambiciozan, mislio sam da sa mnom nešto nije u redu jer nisam karijerista, krivio sam sebe kako sam smotan”, kaže on.

Nasleđe patrijarhalne kulture podrazumeva po kom muškarci moraju da skrivaju emocije, pojavljuje se u svim nivoima društva od vršnjačkih grupa, preko porodice, pa sve do tržišta rada, objašnjava sociolog.

Kada posle završene škole mladići dođu na posao i tamo će se „suočiti sa nametnutim normama.”

„Ambicioznost, istrajnost, individualnost, autonomija su vrline koje se vrednuju, dok se timski rad, komunikacija, empatija i saradnja vide kao nešto što je rezervisano za žene”, objašnjava sociolog.

Zato je bitno formirati nove modele ponašanja kojima mogućnost dečacima da se osećaju sa sopstvenom prirodom, tako da ne osećaju neku vrstu stigme, veruje Stanojević.

Dimitrije kroz sazrevanje prihvatio sebe u potpunosti, bez potrebe da bude muževniji nego što jeste.

„Problem je što sam pomoć sebi tražio na internetu, a to se pretvorilo u to da zlostavljam sebe.

„Umesto toga, naučio sam da živim sa osobinama koje imam, bez poređenja sa drugim ljudima”, kaže on.

Psihijatar koji radi sa mladima kaže da i na tom putu društvene mreže mogu biti saveznik.

„One mogu biti prostor za promovisanje emocionalne otvorenosti, rodne ravnopravnosti i zdrave slike muškosti.

„Zato je ključno da kroz edukaciju mladih, roditelja i celog društva, mreže postanu saveznik, a ne prepreka u razvoju emocionalno zrelih adolescenata", zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Slučaj Endrjua Tejta: Zašto je mizoginija popularna na internetu
• 'Teško je gledati seriju Adolescencija sa decom', kaže britanski premijer
• Da li je moguće zabraniti dark veb u Srbiji