Lora Hol - BBC putovanja  [ BBC ]

21. 04. 2025. 14:18   >>  19:43

Kako će izgledati svet bez Airbnb-a

Kako će odluke da se ograniči Airbnb u velikim svetskim gradovima promeniti način na koji putujemo?

Gradonačelnik Barselone Žaume Kolboni obelodanio je 21. juna 2024. planove da zabrani kratkoročna iznajmljivanja smeštaja u gradu počev od novembra 2028. godine.

Ova odluka trebalo bi da reši ono što je Kolboni opisao kao „najveći problem Barselone" – krizu stanovanja zbog koje su stanovnici i radnici istisnuti sa tržišta.

Namera je da se na tržište nekretnina vrati 10.000 stanova koji se trenutno vode kao kratkoročna iznajmljivanja smeštaja na Airbnb-u i drugim platformama.

Barselona nije jedini grad koji strogo reguliše – ili čak zabranjuje – konkretno kratkoročna iznajmljivanja smeštaja.

Postalo je ilegalno od septembra 2023. godine iznajmiti stan kratkoročno u Njujorku sem ukoliko niste registrovani u gradu i prisutni u stanu dok neko u njemu odseda – što je promena do koje je takođe došlo da bi se ublažila kriza na tržištu nekretnina.

Berlin je zabranio Airbnb i kratkoročna iznajmljivanja smeštaja još 2014. godine, vrativši ih pod strogim ograničenjima 2018. godine.

U mnogim kalifornijskim obalskim gradovima, među njima i u Santa Moniki, kratkoročna iznajmljivanja su ili zabranjena ili strogo ograničena.

Sve je to deo šire priče: u čitavom svetu, Airbnb, koji dominira tržištem kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja sa više od 50 odsto svih onlajn rezervacija, i drugi, među kojima su VRBO, Booking.com i Expedia.com, na meti su kritika dok se istovremeno postavljaju pitanja za koga je turizam, i gde leži granica između podjednake koristi za turiste i meštane.

Od njegovog osnivanja 2007. godine, Airbnb je bio krupan revolucionar u industriji putovanja, nudeći fleksibilan smeštaj za iznajmljivanje u gradovima širom sveta s obećanjem „života kao meštani" kojem hoteli nisu mogli da pariraju.

U skorašnjim godinama došlo je do oštre reakcija na ovaj brend, koji je okrivljen za skok cena nekretnina i uticaj na meštane koji smatraju da su prisiljeni da žive kraj neregulisanih hotela.

Ali šta dobijamo a šta gubimo bez tržišta kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja na putovanjima?

• Sve što treba da znate o novim pravilima za ulazak u Evropsku uniju
• Prekomerni turizam na Balkanu: „Zimi uzimamo grad natrag“
• Može li Srbija da „zatvori” popularni sajt Buking

„Kratkoročno iznajmljivanje smeštaja pruža vam priliku da odsednete na lokaciji koja je malo autentičnija", kaže Lusi Perin, urednica za putopise i specijalistkinja za hotele u Tajmsu.

„Obično je manje sterilno, a više lokalno iskustvo i cene očigledno umeju da budu pristupačnije. Obično dobro funkcioniše za porodice, grupe i putnike sklonije avanturama. Oni koji traže nešto sigurno, koji znaju šta će tačno dobiti, obično odsedaju u hotelima."

Deluje očigledno da će isključivanje kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja sa turističkog tržišta dovesti do veće cene smeštaja za turiste.

„Iznenadila bih se kad hoteli ne bi iskoristili ovu situaciju", dodaje ona.

Za Kejtlin Ramsdejl, sa platforme za porodična putovanja Kid & Coe, postoji samo jedan očigledni gubitnik: porodice.

„Imate mnogo grupa za koje hoteli kao jedine opcije prosto ne rade posao", kaže ona.

„Iako je hotelska industrija radila mnogo na tome da postane pristupačna za porodice, izgled soba i cene ne funkcionišu za većinu porodica (naročito za one sa dvoje ili više dece) koje žele da otputuju na kratak odmor u velike gradove.

„Mora postojati način da se izbalansiraju ciljevi gradova i da se istovremeno udovolji ovim putnicima – to je ogroman gubitak za roditelje koji žele da upoznaju decu sa svetom."

Pitanje je: da li zabrana ili ograničavanje kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja zapravo smanjuje cene stanova ili uopšte utiče na kontingent dostupnih nekretnina?

Studija Harvard biznis rivjua o uticaju njujorške zabrane, objavljena početkom prošle godine, zaključila je da u ovom slučaju kratkoročna iznajmljivanja smeštaja nisu ta koja najviše doprinose visokim rentama i da bi regulativa, pre nego zabrane, donela veću koristi gradu i meštanima podjednako.

Jedan očigledan rezultat gradske zabrane je da su cene hotelskih soba skočile na rekordnih, u proseku, 300 dolara po noći.

Zašto onda turističke i gradske vlasti to i dalje rade?

Možda je pravi razlog taj što se tu ne radi samo o brojkama, već i o odnosu lokalnih ljudi prema turizmu.

Španija je u epicentru evropske krize prekomernog turizma, sa meštanima koji se glasno protive onome što doživljavaju kao turističku industriju od koje nemaju nikakve koristi, na destinacijama kao što su Malaga, Majorka i Kanarska ostrva, baš kao i sama Barselona.

Na mnogo načina to deluje kao odjek rasprava o „drugom domu" koja decenijama divlja na mestima kao što je Kornvol.

Na intenzivnim turističkim destinacijama, gde se meštani rutinski istiskuju sa tržišta cenama, prisiljavajući ih da žive u karavanima ili da svakog dana putuju satima na posao, deluje izuzetno nepravedno zateći lokalne gradove preplavljene stanovima za iznajmljivanje u vreme praznika, koji se ne koriste dobar deo ostatka godine, kad bi lokalni meštani mogli imati većih koristi od njih.

To nije jedini problem koji izaziva krizu nekretnina – krivi su i stagniranje plata, naročito za radnike u javnom sektoru, i ograničeni programi gradnje stanova – ali je verovatno najvidljiviji.

U Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi, premijer Dejvid Ebi jezgrovito je opisao situaciju dok je objašnjavao nova pravila kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja.

„Ako renovirate pa preprodajete kuće, ako kupujete kuće da biste ih izdavali kratkoročno, ako kupujete kuće da bi zvrjale prazne, mi vam dosledno, javno i iznova šaljemo poruku: na takmičite se sa porodicama i pojedincima koji traže mesto za život vašim novcem za ulaganja."

Uspešne na papiru ili ne, ove zabrane šalju signal meštanima da političari slušaju njihove žalbe i da su im oni važniji od turista.

Postoji, međutim, alternativa direktnim zabranama.

Mnoge destinacije, među njima i Berlin, ograničavaju vlasnike-stanare na maksimalni period od 90 dana iznajmljivanja tokom godine.

Tako im dozvoljavaju da nastave da zarađuju dodatne prihode, ali ih istovremeno i sprečavaju da pokupuju kontingent nekretnina i pretvore ih u stalne kratkoročne smeštaje za iznajmljivanje.

Problem za sve zemlje koje se kreću u ovom pravcu, među njima i Veliku Britaniju, koja predlaže nešto slično, jeste u regulativi.

Kako to uraditi i koliko dodatno košta da se to uradi?

Deluje međutim da su ove vesti veoma loše za putnike.

Kad su u pitaju ograničavanja kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja, hoteli i pansioni izgledaju kao glavni dobitnici u priči, gde ponuda nadmašuje potražnju, i mogu da naplaćuju po cenama koje im padnu na pamet bez mnogo konkurencije.

Ali Perin na osnovu iskustva može da vidi i prednosti.

„Mislim da će zabrana kratkoročnih iznajmljivanja smeštaja pretvoriti putovanja u gradove kao što je Barselona u nešto autentičnije", kaže ona.

„Kad se meštani istiskuju iz centra grada, može da nedostaje atmosfera i kultura. Ovo će ponuditi bolje iskustvo."

„Nateraće i putnike da budu inventivniji povodom delova gradova u kojima odsedaju i možda ih navesti na gradove u kojima mogu da putuju od mesta do mesta. Na duže staze, mislim da će to ponuditi bogatije iskustvo za turiste i manje animoziteta među meštanima, što je kad se sve sabere i oduzme dobra stvar."

• Četiri zemlje koje aktivno ohrabruju dolazak posetilaca
• „Set džeting“: Kako su slavne filmske lokacije postale turističke destinacije
• Crni humor Gorske službe spasavanja Hrvatske

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk