[ BBC ]

25. 03. 2025. 09:23   >>  14:46

Studentski protest 'Za Generalštab' u Beogradu

Na 26. godišnjicu NATO bombardovanja, studenti u blokadi organizovali su protest ispred zgrade Generalštaba u centru Beograda. Na mestu te zgrade, američka kompanija namerava da napravi hotel i apartmanski kompleks.

Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su 24. marta protest u centru Beograda, izražavajući nezadovoljstvo zbog namere da na mestu zgrade Generalštaba, uništene tokom NATO bombardovanja, nikne luksuzni hotel i stambei kompleks.

Višesatni protest završen je minutom ćutanja i polaganjem cveća na spomenike žrtvama NATO bombardovanja.

Demonstranti su se okupili 24. marta ispred zgrade Generalštaba, na 26. godišnjicu NATO bombardovanja SR Jugoslavije, državne zajednice koju su činili Srbija i Crna Gora.

Studenti su prethodno u dve kolone otišli do Ustavnog suda u centru Beograda, gde su predali inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije da se zgradi Generalštaba ukine status kulturnog dobra.

Infrastrukturni projekat bi, prema najavama, vodile firma emiratskog milijardera Muhameda Alabara i Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.

„Ovu zgradu ne bismo smeli da srušimo.

„Generalštab bi morao da zadrži neku funkciju ili kao spomenik kulture ili da se rekonstruiše, ali sigurno ne treba od njega da se napravi hotel", rekao je Aleksa Nešović, student Građevinskog fakulteta, za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Sećanje na NATO bombardovanje i borba za spomenik kulture

„Ovo nije samo borba za jednu zgradu, ovo je borba za očuvanje naše istorije, identiteta i prava na kulturno nasleđe", piše u objavi studenata u blokadi na Instagramu.

Protivimo se nasilnom oduzimanju kulture našeg grada, naše države, kaže Aleksandar Radovanović, student Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Dodaje da su došli da potpišu narodnu inicijativu za očuvanje zgrade Generalštaba „da pokažemo da ne može da se radi na vladin način, tako što ne slušaš ni struku ni građane".

Modernistički kompleks Generalštaba je među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2025. godinu, prema proceni Evropa Nostre, evropske mreže civilnog društva za zaštitu nasleđa, i Instituta Evropske investicione banke.

Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda pogođene su i značajno uništene tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

Noć između 29. i 30. aprila bila je u Beogradu najteža do tada od početka NATO bombardovanja.

Osim zgrade Generalštaba tadašnje Vojske SRJ (danas Vojske Srbije), pogođene su i uništene zgrada tadašnje Savezne policije, na oko 500 metara od glavne zgrade vojne komande, televizijski toranj na Avali, kao i stambena zgrada na Vračaru.

Poginulo je troje ljudi, a ranjeno 40.

• Noć kada je goreo Generalštab
• NATO bombardovanje Jugoslavije 1999: Koliko je poštovano međunarodno humanitarno pravo
• Zašto Srbija još nema tačan broj civilnih žrtava NATO bombardovanja

Na protestu za Generalštab u 19.55 je održan minut ćutanja za nastradale u NATO bombardovanju.

I studenti u Novom Sadu su 17-minutnom tišinom u 19:52 odali poštu kod Mosta Sloboda, jednog od tri preko velike međunarodne reke Dunav koji je NATO srušio u drugom najvećem gradu u Srbiji.

„Ja sam rođen 2000. godine, nisam doživeo bombardovanje, ali naši roditelji, bake i deke su to proživeli na svojoj koži i ti ožiljci su sa njima svakodnevno više od 20 godina", kaže Nikola, student četvrte godine Pravnog fakulteta u Novom Sadu za BBC na srpskom.

Trčanjem 24 kilometra odužili su se ljudima koji ih podržavaju svih ovih meseci, dodaje.

„Nikada nećemo zaboraviti protivpravnu agresiju NATO pakta i žrtve bombardovanja", objavili su na mrežama studenti Pravnog fakulteta u blokadi, uz fotografije citata tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera i broj žrtava i uništenih objekata.

Studenti više od četiri meseca blokiraju fakultete i organizuju proteste širom Srbije, tražeći odgovornost za pad nadstrešnice nedavno rekonstruisane Železničke stanice.

Iako vlast poručuje da su svi zahtevi ispunjeni, studenti to ne prihvataju, već nastavljaju akcije i proteste i pozivaju građane da im se pridruže.

Zašto baš zgrada Generalštaba kao mesto protesta?

Uprkos protivljenjima nekih stručnjaka i predstavnika Zavoda za zaštitu spomenika, sredinom novembra 2024. godine, Vlada Srbije ukinula je zgradi Generalštaba i Ministarstva status kulturnog dobra.

„Moramo da odbranimo ovu ustanovu", rekla je Irina Sekulić, studentkinja Biološkog fakulteta, za BBC na srpskom.

„Iako su naši zahtevi bili vezani za pad nadstrešnice i događaje iz tog perioda, ima dosta problema u našoj državi koje možemo sa ovom snagom naroda da rešavamo", dodala je.

Blumberg je pisao da će hotel na mestu generalštaba dobiti ime „Tramp".

Goran Vesić, nekadašnji ministar građevinarstva, koga, moguće, čeka suđenje kao jednog od optuženih za novosadsku tragediju, tvrdio je na godišnjicu NATO bombardovanja 2024. godine da taj objekat „nikad nije bio Generalštab".

„To je još jedna od podvala. Bio je to Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, a kasnije Ministarstvo odbrane.

„Bio je to spomenik koji je Tito (Josip Broz, nekadašnji, doživotni predsednik SFR Jugoslavije) hteo da podigne svojoj vojsci.

„Tu 25 godina stoje ruševine, cveće nisu znali da polože, a sad su se setili da je to navodno neki simbol. Ne treba praviti aferu tamo gde afere nema", govorio je Vesić.

Tada je najavio da će, ako Vlada Srbije postigne dogovor o tom kompleksu, „insistirati" da se na tom prostoru napravi memorijalni kompleks.

„Njega će uređivati Vlada Srbije i postojaće podsećanje na ono što se dogodilo", rekao je Vesić.

Nešto više od mesec dana posle ove izjave, Vesić je, kao ministar građevinarstva, sa kompanijom Affinity Global Development, potpisao ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO).

„Vlada Srbije izabrala je za partnera u ovom poduhvatu uglednu američku kompaniju, koja će investirati u revitalizaciju kompleksa bivšeg SSNO", rekao je tada Vesić.

Još sredinom marta 2024, Kušner je na društvenoj mreži Iks objavio planove izgleda budućeg hotela i kompleksa na mestu sadašnjeg Generalštaba.

Odluka vlasti u Srbiji naišla je na osude opozicionih stranaka, studenata, kao i stručnjaka, domaćih i stranih, koji su zatražili da se zgrada Generalštaba sačuva.

U februaru ove godine, studenti u blokadi apelovali su da se sačuvaju zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša.

https://www.instagram.com/p/DF0qnKSqnD-/?utm_source=ig_embed&ig_rid=bff5fd70-b48d-4262-96ca-789b6f71ddf9&img_index=1

Organizacija Regulatorni institut za održivu energiju i životnu sredinu (RERI) podnela je sredinom decembra 2024. inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke Vlade Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, prenela je agencija Beta.

Parlamentarna opoziciona stranka Ekološki ustanak zatražila je od Vlade Srbije da stavi van snage odluku o Generalštabu.

Ova stranka je u janaru ove godine imala i poruku za sina američkog predsednika Erika Trampa, koji je potvrdio da će sarađivati sa srpskim vlastima oko izgradnje hotela u Srbiji.

„Porodice Tramp i Kušner bez trunke griže savesti, pregovaraju sa najkriminalnijim srpskim režimom o gradnji hotela na temeljima ratnih ruševina, koje su izazvale same SAD", saopštio je Ekološki ustanak.

Aleksandra Zantaki, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava, obratila se vlastima Srbije povodom postupaka za koje smatra da bi mogli da ugroze kulturna dobra i nasleđe Beograda i Srbije, od kojih su pojedina bila ili su još zaštićena zakonom.

U intervjuu Glasu Amerike decembra 2024, Zantaki, stručnjakinja za prava starosedelačkih naroda, upozorila je na mogućnost da je Vlada Srbije donosila nezakonite odluke istovremeno neusklađene sa međunarodnim pravom i pravilima u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa i ljudskih prava.

• Nove ili zapečaćene sudbine građevina porušenih u NATO bombardovanju
• Beogradski sajam: „Inženjersko čudo" koje je promenilo građevinarstvo i arhitekturu
• Mesta gde se prepliću „rat i mir, gradnja i rušenje, a gubi smisao": Beograd na vodi, kulise Terazija i Generalštab

O zgradi Generalštaba

Građen od 1956. do 1965. godine po projektu Nikole Dobrovića, arhitekte, univerzitetskog profesora i akademika, kompleks koji čine ove dve zgrade našao se na meti NATO avijacije u noći između 29. i 30 aprila, kao i 8. i 9. maja 1999.

Stručnjaci ga smatraju monumentalnim primerom modernističke arhitekture.

Dve zgrade, jedna nasuprot drugoj, sa kaskadama, simbolišu kanjon Sutjeske gde se tokom Drugog svetskog rata odigrala čuvena bitka za oslobođenje od nacističkog okupatora.

Do danas kompleks nije renoviran, a godinama se raspravljalo o sudbini ovih zdanja.

„To je deo opšteg nasleđa modernizma iz druge polovine 20. veka i predstavlja apsolutno remek-delo verifikovano i u svetskim razmerama", rekao je ranije za BBC na srpskom Ivan Rašković, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja arhitekata Srbije.

Zdanje je opisao kao „dinamičnu arhitektonsku kompoziciju" i redak, jedinstven beogradski primer urbanističkog kompleksa iz dva glavna dela koji zavise jedan od drugog.

Zgrada je 2005. proglašena za spomenik kulture, čime su utvrđene i mere zaštite.

Posle potpisivanja ugovora sa američkom kompanijom Vesić je reka da zemljište ostaje vlasništvo Srbije, izdaje se na 99 godina i da će investitor morati da sagradi i memorijalni centar za žrtve NATO bombardovanja.

Kušner je međutim govorio o gradnji dve kule u kojima će biti luksuzni hotel, stambeni, poslovni i maloprodajni prostor.

„Kompleks je pod zaštitom kao arhitektonsko nasleđe tako da ga je nemoguće prodati.

„Ne može se menjati njegov spoljni izgled, po uslovima zaštite mora biti restauriran, a buduća namena može da bude neka druga, no to mora biti posledica i rezultat ozbiljnih analiza", priča Rašković.

Više od 350 arhitekata, inženjera i drugih stručnjaka, sastavilo je Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba i zahtevaju, između ostalog, da se „zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira", ali i „očuva njegova upravno administrativna namena".

I Srpska akademija nauka i umetnosti usprotivila se planovima vlade i pozvala da se kompleksu da „status kulturnog dobra od izuzetnog značaja".

„Neposredna pretnja gubitka kompleksa Generalštaba i njegove zamene novom građevinom treba da bude sprečena u interesu Srbije i cele Evrope", poručili su iz Evropa nostre.

• Aleksandar Bugarski, arhitekta „bez groba i lica" koji je Beograd „izvukao iz blata"
• Ruski emigranti koji su gradili i promenili Beograd - priča prva
• Mihailo Mika Janković, arhitektonski otac modernog Beograda između Istoka i Zapada

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk