Aleksandar Miladinović - novinar saradnik  [ BBC ]

14. 03. 2025. 07:48   >>  15:49

Nemački poslanik za BBC: „Uticaj stranih sila bio bi ništa u odnosu na tragediju u Novom Sadu"

Boris Mijatović, poslanik nemačke stranke Zelenih, u razgovoru za BBC objašnjava zašto izostaju glasne reakcije ili podrške iz evropskih prestonica demonstrantima u Srbiji.

Milijarde evra iz inostranstva stigle su u Srbiju, ponovio je nekoliko puta u prethodnim nedeljama Aleksandar Vučić.

Ipak, predsednik Srbije nije mislio na strane investicije, već na neimenovane organizatore studentskih protesta koji „moraju da obave svoj posao i prema onima spolja koji su uložili ogroman novac za rušenje suverene vlasti".

„Ne vidim potrebu da se bilo kakva strana sila meša u proteste, ni sa Zapada, ni sa Istoka.

„Ovo je unutrašnja stvar u Srbiji koja traje već godinama i uticaj stranih sila bio bi ništa u odnosu na težinu tragedije u Novom Sadu, zbog koje su ovi ljudi na ulicama", kaže Boris Mijatović, poslanik nemačke stranke Zelenih, za BBC na srpskom.

Mijatović „unutrašnjim pitanjem" objašnjava i izostanak glasnijih reakcija ili podrške iz evropskih prestonica demonstrantima koji su na ulicama i putevima Srbije više od tri meseca.

Za stranku koja je prethodne tri i po godine bila deo nemačke vlade, dilema o uzrocima protesta u Srbiji nema.

„Protesti nisu plaćeni: od 20. januara i izbora Trampa, to Amerikanci sigurno ne žele da rade, a ja ne šaljem novac.

„Autoritarni režim Aleksandra Vučića želi da se zadrži na vlasti i očuva poluge kontrole, o tome se ovde radi."

• Kako Nemci pregovaraju o novoj vladi i 'kočnicama'
• Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance
• 'Arogancija je oblik nesigurnosti': Šta smo sve videli tokom prve zvanične posete Tonina Picule Srbiji

U Srbiji se od novembra i pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno održavaju studentske blokade i protesti na kojima se traži objavljivanje dokumenata o rekonstrukciji stanice i odgovornost za stradanje slučajnih prolaznika.

https://www.youtube.com/watch?v=L_nu13LLjow

Protesti bez boje

Predsednik Srbije je više puta proteste u Srbiji nazvao pokušajem obojene revolucije, koju će „pobediti" i o tome do leta „napisati knjigu".

Obojene revolucije početkom 21. veka dovele su do promena režima u Kirgistanu, Gruziji i Ukrajini, a simbolično su nazvane po cveću koje su demonstranti koristili tokom nenasilnih protesta u pokušajima da svrgnu nedemokratske režime, sa manje ili više uspeha.

Na pitanje jesu li protesti u Srbiji obojena revolucija, Boris Mijatović odgovoriće kratko - „ne".

„Ovi protesti nemaju boju jer su ljudi u Srbiji i na izborima u poslednjih šest ili osam godina naučili da je svaki put sve lošije.

„To poverenje se mora vratiti, a Srbija ne sme postati propala država."

Mijatović vidi povezanost studentskog aktivizma sa protestima akademaca širom sveta posle Drugog svetskog rata.

„Mladi ljudi pitaju generaciju sopstvenih roditelja 'šta to radite s našim društvom, šta to radite sa državom, zašto ne možemo da im verujemo'?"

Stranka nemačkih Zelenih u Srbiji sarađuje sa opozicionim Zeleno-levim frontom, a dve stranke članice su iste alijanse evropskih partija.

Ipak, plenumi koji rukovode studentskim protestima snažno su se nekoliko puta ograđivali i od političkih partija opozicije, ideja o prevremenim izborima, prelaznim vladama.

„Ako na jednom terenu igrate fudbal, a neki drugi igraju rukomet i košarku, onda nije važno u kom ste timu - ništa ne funkcioniše, ako pravila igre nisu ista za sve.

„To je razlog zašto svi govore da su apolitični, da nisu ni levica ni desnica, već svi stoje na jedinstvenom zahtevu - da žele ista prava i demokratiju", ima razumevanja za ovakvu situaciju Mijatović.

https://www.youtube.com/watch?v=hwAW5bgsvtQ

Zemlja koja 'ide nizbrdo'

Boris Mijatović deo je parlamentarne grupe u Bundestagu zadužene za zemlje Zapadnog Balkana.

Osim porodičnih veza, to ga je u region dovodilo veoma često u prethodnim godinama.

Bio je i deo posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja je uočila niz nepravilnosti na izborima u Srbiji u decembru 2023. godine.

Tabloidi bliski režimu Aleksandra Vučića pisali su o njemu kao o nekome ko često napada Srbe, a na društvenoj mreži Iks pisala mu je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije, pitajući ga koliko nisko pada za visoku platu koju prima kada je pisao o napadima u provladinim medijima u Srbiji na Analenu Berbok.

„Srbija je zemlja koja se kreće nizbrdo na skali demokratije i vladavine zakona, a proces pristupanja Evropskoj uniji je usporen zbog odluka koje donosi Aleksandar Vučić.

„Na ovaj način, stvari se ne popravljaju, a tehnički dogovori u pojedinim poglavljima ne znače da možemo da zatvorimo oči na kršenja principa vladavine prava i primene zakona."

Mijatović srpsko društvo opisuje kao puno nepoverenja prema državi i vlastima, te da će u budućnosti biti neophodna pomoć da bi se poverenje ponovo uspostavilo.

„Za neke buduće izbore, ključno je pronaći grupu ljudi kojoj se može verovati da će ih organizovati bez manipulacija, duplih spiskova, autobusa iz susednih zemalja.

„To bi mogao da bude OEBS ili Evropska unija koji bi garantovali primenu pravila i tek u tim uslovima će partije moći da se nadmeću u regularnim uslovima."

Beograd i Berlin: Između tvitova i litijuma

Odnosi Srbije i Nemačke za poslednje tri godine, koliko je trajala vlada u kojoj je socijaldemokrata Olaf Šolc bio kancelar, a šefica diplomatije Analena Berbok dolazila iz stranke Zelenih, imali su uspone i padove.

S jedne strane stajali su oštri tvitovi Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.

U decembru 2023. godine, posle parlamentarnih izbora u Srbiji, saopšteno je da su zloupotreba javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovina glasova neprihvatljivi za zemlju kandidata za članstvo u EU.

Godinu dana kasnije, od Srbije se očekuje da poštuje vladavinu zakona i ljudska prava studenata i novinara koji traže istragu o tragediji u Novom Sadu, a u strahu su od nasilja i pritisaka.

Međutim, baš između ovih tvitova smestila se poseta kancelara Šolca Beogradu u junu 2024. godine, kako bi prisustvovao potpisivanju sporazuma Srbije i EU o održivim sirovinama, pre svega litijumu.

Na srdačnoj konferenciji za štampu sa predsednikom Srbije nije bilo reči o demokratskim standardima u zemlji-domaćinu.

„Trka za sirovim materijalima postala je globalna, ali nam je jasno i da u Srbiji sve to prati mnogo protesta i neslaganja sa odlukama vlasti.

„Činjenica da je kancelar Šolc putovao u Srbiju, a da nije pitao za demokratske standarde, predstavlja problem - mi nosimo evropske vrednosti, gde se ljudi pitaju za odluke, i ne možemo imati dvostruke standarde jer oni nisu dobri ni za nas", smatra Mijatović, poslanik iz stranke iz koje dolazi i nemačka šefica diplomatije.

On kaže da beskrupuloznost drugih zemalja u potrazi za istim materijalima pokazuje da se one tek ne obaziru na demokratske standarde Evrope.

„Šta treba da uradimo, da kažemo 'vaša vlast je varala na izborima, a mi ćemo da povučemo investicije' i tako ugrozimo 10-15 odsto privrede i radnih mesta?

„Ne možemo zaustavljati ekonomski razvoj zemlje jer baš povećanje prihoda može ljudima da pruži više samopouzdanja u borbi za demokratiju."

• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta", saglasni Vučić i Šolc
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog

Ipak, Mijatović tvrdi da Berlin uči lekcije i iz protesta u Srbiji.

„Ako vlast krši ugovore o demokratiji sa sopstvenim društvom, zašto ne bi kršio i ekonomske ugovore sa nama?"

Odlazak Analene Berbok i Zelenih u opoziciju prepušta spoljnu politiku konzervativcima i socijaldemokratama.

Kada je Angela Merkel bila nemačka kancelarka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka imali su čvrste veze sa njenom Hrišćansko-demokratskom partijom.

Vučić je, kao potpredsednik, pa predsednik Vlade Srbije i predsednik države, bio rado viđen gost u Berlinu, a njegovom SNS-u partijski su daleko bliži konzervativci nego Zeleni.

„Ne mislim da se Fridrih Merc (kandidat za novog kancelara Nemačke) može vratiti u vreme Angele Merkel.

„Svet se promenio i čini mi se da smo svesni da moramo više da vodimo računa jedni o drugima", zaključuje Mijatović.

• Ko je Fridrih Merc, kandidat za kancelara Nemačke
• Novi nemački lider najavljuje seizmičku promenu u odnosima Evrope i Amerike
• Zašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk