Lusi Vilijamson - Dopisnica sa Bliskog istoka  [ BBC ]

09. 03. 2025. 18:42   >>  10. 03. 2025. 02:39

Droga MDMA je možda zaštitila preživele napada na festival Nova od traume, pokazuje studija

Izraelski neuronaučnici pronašli su znake da je droga pomogla preživelima tokom i posle napada.

Dok se bližila zora 7. oktobra 2023. ujutro, mnogi učesnici muzičkog festivala Nova blizu granice sa Gazom uzeli su ilegalne rekreativne droge kao što su MDMA ili LSD.

Stotine njih su bili pod dejstvom kad su, ubrzo posle svitanja, Hamasovi borci napali lokaciju.

Sada neuronaučnici koji sarađuju sa preživelima sa festivala kažu da postoje rani znaci da je MDMA – poznat i kao ekstazi ili moli – možda pružio izvesnu psihološku zaštitu od traume.

Preliminarni rezultati, koje trenutno proveravaju stručnjaci sa namerom da budu objavljeni u naučnim časopisima u predstojećim mesecima, sugerišu da je ova droga povezana sa pozitivnijim mentalnim stanjima – i tokom samog događaja, i u naknadnim mesecima.

Studija, koju su uradili naučnici sa izraelskog univerziteta Haifa, mogla bi da doprinese većem naučnom interesovanju za to kako bi MDMA mogao da se iskoristi za lečenje psiholoških trauma.

Veruje se da je ovo prvi put da su naučnici uspeli da prouče događaj masovne traume tokom kog je veliki broj ljudi bio pod uticajem droga koje menjaju svest.

Hamasovi borci su ubili 360 osoba i oteli još desetine drugih na festivalu na kom se provodilo 3.500 ljudi.

„Imali smo ljude koji su skrivali ispod tela prijatelja satima dok su bili na LSD ili MDMA", kaže profesor Roj Salomon, jedan od predvodnika istraživanja.

„Govori se da mnoge supstance stvaraju plasticitet u mozgu, tako da mozak postane otvoreniji za promene. Ali šta se dešava ako prođete kroz takav plasticitet u jednoj tako strašnoj situaciji – hoćete li vam biti gore ili bolje?"

• Šta zapadna medicina može da nauči iz drevne istorije psihodelika
• Magične pečurke leče depresiju - pokazuje studija
• Eksplozija psihodelika: Nekada na margini društva, danas u medicini

Istraživanje je pratilo psihološke reakcije više od 650 preživelih sa festivala.

Dve trećine njih bile su pod dejstvom rekreativnih droga kao što su MDMA, LSD, marihuana ili psilocibin – jedinjenje koje može da se nađe u halucinogenim pečurkama – pre nego što su izvršeni napadi.

„MDMA, a naročito MDMA koji nije pomešan ni sa čim drugim, najviše je uspeo da zaštiti ljude", pokazala je studija, prema profesoru Salomonu.

On je rekao da izgleda kao da su oni koji su bili na MDMA tokom napada mentalno izlazili mnogo bolje na kraj sa događajima u prvih pet meseci posle napada, kad se dešava veći deo obrade traume.

„Bolje su spavali, imali su manje mentalnih nelagoda – bilo im je bolje od ljudi koji nisu uzeli nikakve supstance", rekao je on.

Tim veruje da su prosocijalni hormoni koje aktivira droga – kao što su oksitocin, koji pomaže u zbližavanju – pomogli da se smanji strah i da se pojača osećanje bliskosti između onih koji su bežali pred napadom.

I još važnije, kažu oni, izgleda da su preživeli ostali otvoreniji da prime ljubav i podršku porodica i prijatelja jednom kad su se našli kod kuće.

Očigledno je istraživanje ograničeno samo na one koji su preživeli napade, zbog čega je teško utvrditi sa sigurnošću da li je neka konkretna droga pomogla ili odmogla žrtvama da pobegnu.

Ali istraživači su pokazali da mnogi preživeli, kao što je Mihal Ohana, čvrsto veruju da to jeste odigralo izvesnu ulogu – i kažu da to verovanje, samo po sebi, može da im pomogne da se oporave od događaja.

„Osećam se kao da mi je to spaslo život, jer sam bila toliko 'urađena' kao da nisam bila u stvarnom svetu", rekla mi je ona.

„Zato što normalni ljudi ne mogu da vide sve ove stvari – to nije normalno."

Bez droge, ona veruje da bi se samo ukočila ili stropoštala na zemlju, i bila bi ubijena ili bi je zarobili borci.

Istraživači u raznim zemljama već su eksperimentisali sa psihoterapijom uz pomoć MDMA za post-traumatski stresni poremećaj (PTSD) u kliničkim studijama – mada ga je samo Australija odobrila kao metod lečenja.

U zemlje koje su ga odbacile spadaju SAD, gde se Uprava za hranu i lekove pozvala na zabrinutost u vezi sa dizajnom studija, da lečenje možda ne nudi dugoročne koristi i zbog potencijalnog rizika od srčanih problema, povreda ili zloupotrebe.

MDMA je klasifikovan kao droga klase A u Velikoj Britaniji i povezan je sa problemima sa jetrom, bubrezima i srcem.

U Izraelu, gde je MDMA takođe ilegalan, psiholozi mogu takođe da ga koriste samo za lečenje klijenata na bazi eksperimentalnog istraživanja.

Preliminarni nalazi iz studije sa festivala Nova pažljivo se proučavaju među pojedinim izraelskim kliničarima koji eksperimentišu sa MDMA kao metodom lečenja za PTSP posle 7. oktobra.

Doktorka Ana Harvud-Gros, klinička psihološkinja i direktorka istraživanja u izraelskom Centru za psihotraumu Metiv, opisala je inicijalne nalaze kao „veoma važne" za terapeute poput nje.

Ona trenutno eksperimentiše sa korišćenjem MDMA za lečenje PTSP-a u izraelskoj vojsci i brinula se zbog etičnosti izazivanja ranjivog psihološkog stanja kod klijenata dok je rat u toku.

„Na početku rata, dovodili smo u pitanje da li mi to možemo da radimo", rekla je ona.

„Možemo li da damo ljudima MDMA kad postoji rizik od oglašavanja sirene za vazdušnu opasnost? To bi ih potencijalno ponovo uvelo u traumu. Ova studija nam je pokazala da čak i ako postoji traumatski događaj tokom terapije, MDMA bi takođe mogao da pomogne u obradi te traume."

Doktorka Harvud-Gros kaže da rani pokazatelji ukazuju na to da je terapeutska upotreba MDMA ohrabrujuća, čak i među vojnim veteranima sa hroničnim PTSP-om.

Ona je takođe srušila pretpostavke o „pravilima" terapije – naročito kad je u pitanju dužina sesija, koje moraju da se prilagode kad se radi sa klijentima pod uticajem MDMA, kaže ona.

„Na primer, to je promenilo naša razmišljanja o 50-minutnim terapijskim sesijama, sa jednim pacijentom i jednim terapeutom", rekla mi je doktorka Harvud-Gros.

„Kad imate dva terapeuta i duge sesije – koje traju i do osam časova – to je novi način vođenja terapije. Oni posmatraju ljude veoma holistički i daju im vremena."

Ona kaže da ovaj novi duži format daje rezultate koji obećavaju, čak i kad pacijenti ne uzimaju MDMA, sa uspešnim stopom od 40 odsto u placebo grupi.

I samo izraelsko društvo je promenilo stav prema traumi i terapiji posle napada od 7. oktobra, prema Deniju Bronu, osnivačkom direktoru Centru za psihotraumu METIV pri bolnici Hercog u Jerusalimu, i cenjenom stručnjaku u ovoj oblasti.

„To je kao da je ovo prva trauma kroz koju prolazimo", rekao je on.

„Viđao sam mnogo ratova ovde, viđao sam mnogo terorističkih napada, a ljudi su uvek govorili: 'Mi ne viđamo traume ovde'.

„Odjednom kao da je zavladalo opšte mišljenje da su svi traumatizovani i da je svima potrebno lečenje. To je pogrešan pristup."

Ono što se slomilo, rekao je on, jeste osećaj bezbednosti za koje su mnogi Jevreji verovali da će im Izrael pružiti.

Ovi napadi su razotkrili kolektivnu traumu, kaže on, vezanu za Holokaust i generacije i generacije progona.

„Naša istorija je puna masakra", kaže mi psiholog Vered Akmon Mešulam.

„Kao psiholozi sada u Izraelu, mi imamo priliku da radimo sa mnogo trauma koje prethodno nisu bile lečene, kao što su svi naši narativi već poslednjih 2.000 godina."

Kolektivna trauma, traume iz borbi, lekovi koji menjaju svest, seksualni napadi, taoci, preživeli, sakupljači mrtvih tela, ranjeni i ožalošćeni – izraelski specijalisti za traume suočavaju se sa složenim koktelom problema kod klijenata koji su sada masovno pohrlili na terapije.

Razmere tog izazova u vezi sa mentalnim zdravljem odražavaju se i u Gazi, gde je ogroman broj ljudi ubijen, ranjen ili ostao bez krova nad glavom posle razornog 15-mesečnog rata – i gde su resursi za pomoć duboko traumatizovanom stanovništvu oskudni.

Rat u Gazi, koji su pokrenuli napadi Hamasa na izraelske zajednice u oktobru 2023. godine, obustavljen je u januaru tokom šestonedeljnog primirja, kada su izraelski taoci koje je držao Hamas bili zamenjeni za palestinske zatvorenike iz izraelskih zatvora.

Ali obe strane skoro da ne osećaju da su stigli mir i bezbednost neophodni za isceljenje.

Primirje je isteklo prošlog vikenda, dok je 59 izraelskih talaca još u zarobljeništvu Hamasa.

Mnogi stanovnici Gaze čekaju, sa spakovanim torbama, da se rat nastavi.

Za to vreme, preživela sa festivala Nova Mihal Ohana kaže kako oseća da sa prolaskom vremena neki očekuju da je ona prebolela napade, ali da ona još uvek oseća njihove posledice.

„Budim se sa tim, i odlazim na spavanje sa tim, a ljudi to ne razumeju", kaže mi ona.

„Mi živimo ovo svaki dan. Osećam se kao da nas je zemlja podržavala prvih meseci, ali sada posle godinu dana, oni misle: 'U redu, sada morate da se vratite na posao, nazad u život.' Ali mi to ne možemo."

Dodatno izveštavanje: Oren Rozenfeld i Naomi Šerbel-Bol

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Dnevnik iz Gaze: Mnogi više nemaju gde da se vrate
• Primirje u Gazi ugroženo posle pat-pozicije Izraela i Hamasa
• „Verovatno najtužniji dan od 7. oktobra": Izraelci tuguju za prvim mrtvim vraćenim taocima