Dejvid Robson - BBC, budućnost  [ BBC ]

09. 03. 2025. 17:45   >>  10. 03. 2025. 01:04

Šest razloga zašto je vaše sećanje neobičnije nego što mislite

Naučnici kažu da ljudsko pamćenje zavisi od konteksta i da na njega utiče niz faktora.

Nesavršenost ljudskog sećanja dobro je poznata psiholozima, a opet mnogi od nas uporno potcenjujemo njegovu sposobnost da nam podvali.

BBC budućnost sastavio je spisak najneobičnijih ćudljivosti naše memorije.

• Zašto je zaboravnost dobra za pamćenje
• Moždana stimulacija može da produži pamćenje za mesec dana, otkrili su naučnici
• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti

1. Nemoguće je prisetiti se prvih nekoliko godina života

„Pretpostavljam da se moji čitaoci uopšte ne sećaju, ili vrlo nejasno, tog izuzetno važnog perioda njihovog postojanja koji je prethodio njihovom rođenju i proveden je u materici njihove majke", napisao je Salvador Dali u njegovim memoarima.

„Ali, da, ja se sećam tog perioda, kao da je bilo juče."

On se nadao da će njegovo vlastito prisećanje na taj „predivni raj" pomoći drugima da povrate izgubljene trenutke njihovih života pre rođenja.

U stvarnosti, Dalijeva sećanja bila su skoro sigurno rezultat njegove pozamašne mašte.

Naučnici danas veruju da je nemoguće prisetiti se prvih nekoliko godina vašeg života, a i period pre rođenja sigurno je potpuno prazan.

Mnogi od neophodnih moždanih struktura za pamćenje nisu u to vreme još uvek bile sazrele, što znači da je fiziološki nemoguće u odraslom dobu povratiti lične događaje iz ranog perioda novorođenčeta.

Umesto toga, bilo koje sećanje na to vreme je iluzija ili „lažno sećanje" – skrpljeno iz drugih iskustava ili znanja koje smo stekli kasnije u životu.

2. Sećanje zavisi od vaše temperature

Psiholozi kažu da ljudsko pamćenje „zavisi od konteksta".

Da biste shvatili šta to tačno znači, zamislite eksperiment u kom je zatraženo od nekih učesnika da stave ruku u kofu sa ledenom vodom, što je jedno prilično neprijatno iskustvo, a potom da zapamte spisak određenih reči.

Posle više testiranja, istraživači su otkrili da se pamćenje učesnika popravljalo kada su stavljali ruku u drugu ledenu kupku.

Studija je pokazala da bolje pamtimo činjenice ako rekonstruišemo suptilne psihološke ili druge okolnosti iz vremena kad su nam se ta sećanja prvobitno utiskivala, čak i ako deluju irelevantno.

To je jedan od razloga zašto nam je lakše prisetiti se događaja iz pijane noći kad popijemo nekoliko piva, ali teško možemo da ih se setimo kad smo trezni.

Kao što Šo ističe u Iluziji sećanja, mogli biste da pokušate da iskoristite ove psihološke znakove u vlastitu korist.

Ljudi koji žvaću žvaku ili piju kafu dok uče zapamtiće više toga ako isto učine u vreme testiranja.

Mirisi takođe umeju da budu značajni: zato pokušajte da na ispitu nosite isti parfem ili losion posle brijanja koji vezujete za vaše pripreme i učenje.

3. Vaš mentalni vremenski sled je iskrivljen

Zastanite na trenutak da biste pogodili mesec i godinu kad su se odigrali sledeći događaji:

• smrt Majkla Džeksona
• izlazak albuma Bijonse Lemonade
• slavna zbrka na Oskarima kad je La La Lend greškom proglašen najboljim filmom
• najava Angele Merkel da će se povući sa mesta nemačke kancelarke

Sem ukoliko niste neobično dobro upoznati sa ciklusima vesti, vaši odgovori biće verovatno potpuni promašaj, a moguće je da će slediti prepoznatljiv obrazac.

Istraživanje je pokazalo da često potcenjujemo količinu vremena koja je prošla od nekih davnih događaja (kao što je smrt Majkla Džeksona), a da precenjujemo vremenski period koji je prošao od nekih skorijih (objava Angele Merkel).

Ovaj fenomen poznat je kao „temporalno izmeštanje" ili „teleskopiranje".

Vaš mentalni vremenski sled je iskrivljen i ne odgovara stvarnoj hronologiji događaja.

Pravi datumi su:

• jun 2009.
• april 2016.
• februar 2017.
• oktobar 2018.

4. Maglovita sećanja mogu biti korisna

Pokušajte da nacrtate vašeg najboljeg prijatelja na osnovu sećanja ili da ga opišete što detaljnije ne gledajući fotografiju.

Ukoliko ne patite od slepila za lica, verovatno ćete uspeti da date prilično dobar opis njegovih opštih crta lica, samo da biste otkrili da je konkretna svojstva – kao što su nešto osnovno poput boje njegovih očiju, teško pogoditi.

Ovo je jedan primer kako se mi obično prisećamo suštine umesto delikatnih detalja, što nije nužno loša stvar.

Delikatni detalji lica, na primer, često se menjaju od dana do dana, ali celokupni utisak ili suština ostaju isti, što znači da i dalje možete da prepoznate vašeg prijatelja na različitom svetlu ili sa drugačijom frizurom.

(Inače, čak i naše vlastito sećanje nas samih nije previše tačno i obično se sećamo naših lica kao lepših nego što ona zapravo jesu.)

5. Preterana samouverenost u tačnost vašeg sećanja ima finansijsku cenu

Ako biste pokušali da nacrtate ili opišete vlastito lice, verovatno verujete da biste se setili mnogo više nego što zapravo mislite.

Mnoge studije su pokazale da većina ljudi veruje da je njihovo pamćenje iznad proseka, kada je, zapravo, to statistička nemogućnost.

Izgleda da odbacujemo, a potom zaboravljamo sva ona vremena kad nas je naše pamćenje izdalo i radije se prisećamo vremena kad je ono bilo uspešno i zato sledeći put kad moramo da procenjujemo njegovu tačnost, mi pretpostavimo da će biti nepogrešivo.

To je ozbiljan problem za policajce, na primer, čija vera u tačnost njihovog prisećanja može da utiče na krivični slučaj, a može da znači i propast za mnoge studente, koji suviše optimistično precenjuju koliko toga su stvarno naučili.

Mi polažemo previše vere u naše „potencijalno pamćenje" – sposobnost da se prisetimo stvari koje treba da uradimo u budućnosti, to može da ima finansijsku cenu.

Kao što Šo ističe, službe za pretplatu mogu da iskoriste tu činjenicu, ponudivši nam besplatni probni period na određeno vreme, posle čega će se izvršiti automatsko plaćanje sa vašeg računa.

Zahvaljujući preteranoj samouverenosti u njihovo potencijalno sećanje, mnogi ljudi zaboravljaju da otkažu tu pretplatu do vremena kad se okonča njen besplatni probni period.

6. Možda patite od digitalne amnezije

Sveprisutnost pametnih telefona mogla bi da bude ogromna korist po naše pamćenje.

Samo pomislite na sve one događaje pohranjene u vašim Fejsbuk i Instagram objavama, koji su ogromna arhiva podsticaja za pomoć pri našem prisećanju.

Ali i društvene mreže imaju potencijal da izvitopere naše prisećanje na protekle događaje.

Jedan razlog je fenomen poznat kao „zaboravljanje indukovano povraćajem".

Danas je dobro poznato da sećanja mogu postati „labilna" i „krhka" kad ih dovlačimo u našu svest, a to isto tako izlaže srodna sećanja izvitoperavanju.

Kao posledica toga, prisećanje jednog elementa događaja može da pojača naše prisećanje detalja, ali nas često navodi da zaboravimo srodne informacije koje se aktivno ne prizivaju.

Lako je videti kako se to odvija na društvenim mrežama.

Fejsbukov podsticaj koji vam skreće pažnju na određenu fotografiju sa venčanja, na primer, može stoga da vas navede da zaboravite neke druge aspekte iz tog istog dana.

Ovo je posebno problematično kad se ima u vidu da se glavne strane na našim društvenim mrežama već kultivišu i neguju tako da predstavljaju nerealnu predstavu o nama samima.

„Time što vam društvene mreže diktiraju koja se iskustva računaju kao najznačajnija u našim životima, one potencijalno istrebljuju sećanja koja se smatraju manje pogodnim za deljenje", piše Šo.

„Istovremeno pojačavaju sećanja kolektivno izabrana kao najpogodnija za reagovanje, potencijalno čineći neke uspomene značajnijim i upečatljivim nego što su stvarne bile."

• Kako boje utiču na način razmišljanja ljudi
• Možemo li da reprogramiramo naš mozak
• Mozak ostaje bistar do 60. godine - studija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk