Aleksandar Miladinović - novinar saradnik  [ BBC ]

07. 03. 2025. 09:17   >>  13:42

Kako Nemci pregovaraju o novoj vladi i 'kočnicama'

Glavno pitanje u sastavljanju nove nemačke vlade isto je ono na kome je prethodna vlada pala: potrebi zemlje da zaduživanjem dođe do svežeg novčanog priliva.

Od trošenja novca, preko pitanja migranata, do - trošenja novca.

Glavno pitanje u sastavljanju nove nemačke vlade isto je ono na kome je prethodna vlada pala: potrebi zemlje da zaduživanjem dođe do svežeg novčanog priliva.

Iako se u međuvremenu, u izbornoj kampanji, govorilo gotovo isključivo o migracijama i ograničenjima za dolazak u Nemačku, međunarodna politika preokrenula je dnevni red.

„Što se tiče pretnji našoj slobodi i miru u Evropi, sve što je moguće treba učiniti za našu odbranu", kaže Fridrih Merc, kandidat za kancelara konzervativne Hrišćansko-demokratske partije (CDU), najjače na izborima održanim 23. februara.

Promene stava američkog predsednika Donalda Trampa o pomoći Ukrajini i rastuća svest u Evropi da je neophodno povećati izdvajanje za vojske usmerili su pregovore o formiranju nove nemačke vlade na finansijski kolosek.

U razgovorima CDU-a i trećeplasirane Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) već nakon desetak dana postignut je dogovor oko važnog pitanja: zemlja bi mogla dodatno da se zaduži da bi investirala u infrastrukturu, ali i u odbranu.

Ipak, za tako krupnu promenu Osnovnog zakona, kako se u Nemačkoj naziva ustav, biće potrebna i dodatna pregovaračka kreativnost.

• Ko je Fridrih Merc, kandidat za kancelara Nemačke
• Izbori u Nemačkoj: Pobeda demohrišćana, desničarska AfD na drugom mestu
• Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance

Ko pregovara o novoj vladi?

„Velika koalicija", što je izraz kojim se označava saradnja dve tradicionalno najveće političke partije, za Nemačku više nije ni nova, ni čudna.

Od Drugog svetskog rata, konzervativci i socijaldemokrate su četiri puta zajedno formirali vladu, ali su čak tri takve vlade izabrane u poslednjih dvadeset godina.

Angela Merkel, kancelarka koju je predlagao CDU, na vlast je glasovima SPD-a birana 2005, 2013. i 2018. godine.

Fridrih Merc, koji je iz iste stranke kao Angela Merkel, ali se sa njom nije slagao po velikom broju pitanja, sada pokušava da sastavi nimalo komotnu većinu.

U parlamentu od 630 mesta, za izglasavanje zakona potrebno je 316 poslanika, dok CDU, njegov bavarski ogranak CSU i SPD zajedno imaju 328 glasova.

„Velika koalicija" tako ne samo što nije nova, ni čudna, već zapravo - nije ni velika.

Socijaldemokrate su pod vođstvom odlazećeg kancelara Olafa Šolca ostvarile najlošiji rezultat te stranke posle Drugog svetskog rata, pa im je zbog toga manevarski prostor daleko manji.

Pregovore, koji su počeli već u prvim danima nakon glasanja, vode delegacije konzervativaca i socijaldemokrata, a Merc, kandidat za kancelara, želi da ih što pre okonča.

Olaf Šolc povukao se iz pregovora o novoj vladi i najavio da neće biti njen član, pa u ime socijaldemokrata pregovaraju lideri stranke Lars Klingbajl i Saskija Esken.

Na čemu se lome koplja?

Kada se Evropa 2009. godine našla u finansijskoj krizi, tadašnja kancelarka Angela Merkel pronašla je rešenje kako da zabrani prekomerno zaduživanje zemlje.

U nemački ustav uvedena je „kočnica zaduživanja" kojom se na najsnažniji način ograničava minus u državnoj kasi i eventualno pozajmljivanje novca.

Međutim, ova granica ograničila je i investicije u prethodnih 15 godina, pa je već Olaf Šolc želeo da promeni pravila.

Zbog neslaganja baš po ovom pitanju, njegova vlada se raspala, a Nemačka išla na vanredne izbore.

Fridrih Merc, kandidat za novog kancelara, sada ima predlog kako da se osnuje fond od 500 milijardi evra za ulaganje u istrošenu infrastrukturu, ali i da se „neophodna potrošnja za odbranu" izuzme od ovog ograničenja.

I dok je saglasnost CDU i SPD po ovom pitanju postignuta, da bi „kočnica" bila reformisana, neophodna je dvotrećinska većina poslanika u Bundestagu.

Pošto „velika koalicija" u novom sazivu parlamenta nije dovoljno velika, a opozicija bi mogla da blokira promenu ustavnog zakona, kreativno rešenje moglo bi da bude - glasanje starog parlamenta.

Poslanici kojima naslednici još nisu formalno potvrđeni mogu i dalje da donose odluke, pa bi oni koji su u starom parlamentu bili oštra opozicija, na kraju njegovog političkog života mogli da se nađu na istoj strani.

Ipak, to ne znači da će se velike stranke lako saglasiti i po ostalim pitanjima.

Već na temi migracija, koja će kad-tad doći na red, čvrsta insistiranja obe strane na sopstvenim stavovima mogla bi da budu prepreka za saradnju.

Dok se CDU zalaže za pooštavanje mera za ulazak migranata u Nemačku, SPD ima blaži stav po ovom pitanju.

Konačno, na dnevni red tek treba da dođe pitanje personalnih rešenja za ministarske pozicije, što nikada nije jednostavno pregovaračko pitanje.

Šta ako pregovori ne uspeju?

Izborna matematika je surova: ukoliko se CDU i SPD ne dogovore o koaliciji, gotovo da nema drugih mogućnosti za formiranje vlade.

Sve stranke isključuju mogućnost saradnje sa Alijansom za Nemačku (AfD), drugoplasiranom strankom koja ima 152 mandata.

AfD je za saradnju ostalim strankama neprihvatljiv zbog krajnje desničarskih stavova, zbog kojih se u pojedinim nemačkim pokrajinama nalazi pod posmatranjem tajne policije zadužene za očuvanje ustavnog poretka.

CDU bi mogao da formira vlast i sa Zelenima i Levicom, ali takva koalicija moguća je samo u teoriji - u praksi, ove potpuno ideološki suprostavljene stranke ne sarađuju.

SPD nema mogućnost da sastavi bilo kakvu većinu, osim kao manji partner konzervativaca.

Teorija potpunog zastoja i novih izbora ostaje da lebdi nad političkom scenom u Nemačkoj, posebno jer bi u tom eventualnom scenariju karte bile potpuno izmešane.

Dok čitav niz visokih funkcionera CDU čeka eventualni pregovarački neuspeh Fridriha Merca da bi se kandidovali za lidersku poziciju, kod SPD je situacija jednostavnija.

Boris Pistorijus, dosadašnji ministar odbrane i po anketama najpopularniji političar u Nemačkoj, nije bio kandidat stranke na ovim izborima, ali bi mogao da bude alternativa Olafu Šolcu na narednim.

Velika nepoznanica ostaje i reakcija birača na nešto što bi se dogodilo po prvi put: ko bi bio kažnjen, a ko nagrađen za neobičnu nestabilnost, da li bi glasovi i dalje odlazili ka strankama ekstremne levice i desnice.

Zašto bi sve moglo da bude privremeno?

Jedan od gubitnika izbora, koji se prvi put borio za mesta u parlamentu, i dalje gaji nadu da bi mogao da izmeni sopstvenu sudbinu.

Savezu Sare Vagenkneht (BSW) nedostajalo je svega oko 13 hiljada glasova (od oko 59,2 miliona birača) da bi preskočio izborni cenzus od pet odsto i osvojio poslaničke mandate.

„Imajući u vidu koliko je rezultat tesan, moramo da istražimo pravnu stranu ovih izbora", najavila je Vagenkneht, liderka Saveza, već prvog jutra nakon prebrojavanja glasova.

Ova stranka nastala je u periodu od prethodnih izbora izdvajanjem grupe dotadašnjih poslanika Levice.

I dalje zastupa zastupa politiku socijalne pravde, ali je od konzervativaca je preuzela koncept jačanja nacionalne države, odbacivanja rodno neutralnog jezika i politike rodnih identiteta, kao i povećanu kontrolu migracija i zaustavljanje vojne podrške Ukrajini i Izraelu.

Moguću nadu u poništavanje i ponavljanje izbora u ovoj stranci vide ponajviše u mogućnosti nemačke dijaspore da poštom pošalje sopstveni glas, što je jedini način za glasanje iz inostranstva.

Za više od 200 hiljada glasača, birački listić morao je da stigne na adrese u inostranstvu, a da im ostane dovoljno vremena da popunjen pošalju nazad u Nemačku.

Ukoliko se dokažu tvrdnje da je isporuka kasnila, to bi moglo da dovede u pitanje jednako pravo glasa za sve.

Pošto je broj birača u inostranstvu toliko veliki, a oni dolaze iz svih krajeva Nemačke, izbori bi teoretski mogli da se ponove na broju biračkih mesta koji bi bio dovoljan da se i konačni rezultati izmene.

Ukoliko bi Savez Sare Vagenkneht uspeo na taj način da pređe cenzus, raspodela mandata u Bundestagu bila bi sasvim drugačija, a CDU/CSU i SPD ne bi sami imali dovoljno poslanika za većinu - bio bi im potreban i treći partner u vlasti.

Nemačka ima iskustva sa ponavljanjem izbora, jer su i prethodni izbori za Bundestag, održani 2021. godine, ponavljani na 455 od 2256 biračkih mesta u Berlinu.

Posle dugotrajnog sudskog procesa pred više institucija, izbori su ponovljeni u februaru 2024. godine, gotovo dve i po godine posle inicijalnog glasanja.

Pošto se ponavljanje odnosilo na manje od jedan odsto biračkog tela, a ni situacija sa podrškom vladi nije bila tako napeta, ponovljeni izbori nisu doneli promenu odnosa u parlamentu.

• Sve što treba da znate o izborima u Nemačkoj

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk