Sara Rejnsford -  [ BBC ]

19. 02. 2025. 19:12   >>  19:14

Šta znači povratak Moskve na razgovore sa Amerikom

Tim predsednika Sjedinjenih Država želi dogovor o ratu u Ukrajini i da nastavi dalje, piše Sara Rejnsford.

Prizor visokih ruskih i američkih zvaničnika iza ogromnog pregovaračkog stola nije uobičajen.

Mnogima, a pre svega Ukrajincima, težak je za prihvatanje.

U Saudijskoj Arabiji, Moskva je postigla mnogo: posle tri godine sveopšteg rata protiv suseda i izolacije Zapada, ponovo se našla za „glavnim stolom" svetske diplomatije.

I ne samo to, Rusija je gledala na svet kao da je ona ta koja odlučuje.

Čak i dok sirene za vazdušne napade nastavljaju da se oglašavaju širom Ukrajine, to je upravo slika koju Moskva želi da projektuje.

Ovo nije bila poražena Rusija, prinuđena da sedne za pregovarački sto.

Više je ličilo na to da SAD pozivaju agresora da iznese svoje uslove.

Istina, američki zvaničnici su ušli u proces uz objašnjenje da žele da vide da li je Rusija ozbiljna po pitanju mira.

Međutim, predsednik SAD Donald Tramp je već doneo zaključke. Prošle nedelje, nakon što je telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, najavio je da ruski lider „želi da ljudi prestanu da umiru".

Tramp je mogao da odgovori tako što će mu reći da povuče sve svoje trupe.

Umesto toga, očigledno želi da sklopi dogovor sa Moskvom da okonča rat, kao što je obećao biračima, i nastavi dalje.

• Evropski lideri podeljeni oko taktike u odnosima sa Trampom
• Šta glavni igrači žele od pregovora o ratu u Ukrajini
• Evropa, Velika Britanija i Tramp: Kakva je budućnost Ukrajine

Posle više od četiri sata razgovora u Rijadu, američki državni sekretar Marko Rubio javio se novinarima i saopštio da su dogovoreni prvi koraci ka pregovorima, uz formiranje timova na obe strane.

Zaključio je da je Rusija spremna da se uključi u „ozbiljan proces" za okončanje rata.

Ali zašto je bio tako siguran?

Preko puta stola bio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je još uvek pod sankcijama zbog onoga što je Ministarstvo finansija SAD nazvalo „brutalnim ratom koji je Rusija odabrala".

Lavrov je ruskim medijima rekao da su SAD predložile moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu.

„Objasnili smo da nikada nismo ugrozili civilno snabdevanje energijom i da ciljamo samo ono što direktno služi ukrajinskoj vojsci", odgovorio je.

To nije istina.

Lično sam prošla kroz ruševine civilnih elektrana koje je Rusija direktno gađala projektilima.

Ovo je zemlja sa kojom SAD pokušavaju da se angažuju, iako ima dovoljno dokaza da joj se ne može verovati.

Rusija je takođe pokazala nulte znake popuštanja u bilo čemu: zašto bi, kada se Trampova administracija već složila da Ukrajina nikada neće ući u NATO, kao što Moskva zahteva, i da neće dobiti nazad svoju okupiranu zemlju?

Zato, za saveznike Ukrajine, slika američkih i ruskih zvaničnika koji sede za sjajnim saudijskim stolom nije jedina koja budi nemir. Nego i način na koji su razgovarali.

„Postavljanje terena" za buduća ulaganja zvuči kao obećanje o povlačenju sankcija: nema kazne za agresorski rat Rusije, samo nagrada.

Ovo su, naravno, počeci.

Međutim, u Moskvi, zvaničnici i državni mediji osećaju da se Rusija vraća tamo gde veruje da pripada: licem u lice sa SAD, ravnopravna.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk