Ejdrien Mari - BBC tehnologija  [ BBC ]

10. 02. 2025. 08:17   >>  21:00

Uzgajanje algi: Novi način razmišljanja o proizvodnji hrane

Startap preduzeće uzgaja mikroalge za hranu u blizini najveće geotermalne elektrane na Islandu.

U blizini najveće geotermalne elektrane na Islandu, u velikom skladištu, nalazi se neka vrsta zatvorene farme visoke tehnologije koja ne liči ni na ništa što sam do sada videla.

Pod čudnim ružičasto-ljubičastim sjajem, čuje se zujanje osvetljenih panela i klokot vode kroz cilindrične stubove, dok buduće mikroalge rastu.

Ovde je islandska kompanija Vaksa Tehnolodžiz (Vaxa Technologies) razvila sistem koji koristi energiju i druge resurse iz obližnje elektrane za kultivisanje ovih sićušnih vodenih organizama.

„To je novi način razmišljanja o proizvodnji hrane", kaže generalni direktor Kristin Haflidason dok me vodi u obilazak farme koja izgleda kao svemirski objekat.

Tokom većeg dela naše istorije, ljudi su jeli morske alge, poznate i kao mikroalge.

Ali njihov sićušni srodnik, mikroalge su bile manje uobičajen izvor hrane, iako su se vekovima jele u drevnoj Centralnoj Americi i Africi.

Sada naučnici i preduzetnici sve više istražuju mogućnost da mikroalge postanu hranljiva i održiva hrana.

• Ni miris, ni ukus, ali može da pomogne: Mikroalge kao superhrana budućnosti
• Igra zelenih mehura: Šta je foto-bioreaktor i kako smanjuje zagađenje u Beogradu
• Godinu dana napajali kompjuter algama

Oko 35 minuta vožnje od glavnog grada Rejkjavika, na farmi kompanija Vakse proizvode se mikroalge Nannochloropsis, kako za ljudsku ishranu, tako i hranu za uzgoj ribe i škampa.

U ovom objektu se takođe uzgaja vrstu bakterije pod nazivom Arthospira, takođe poznatu i planktonsko plavo-zelena alga, jer ima slična svojstva kao mikroalge.

Kada se osuši, poznata je kao spirulina i koristi se kao dijetetski suplement, sastojak za hranu i kao svetlo-plava boja za hranu.

Proces fotosinteze u ovim sićušnim organizmima se odvija tako što hvataju energiju iz svetlosti da apsorbuju ugljen-dioksid (CO2) i oslobode kiseonik.

„Alga jede CO2 ili pretvara CO2 u biomasu", objašnjava Haflidason.

„To su klimatski pozitivno".

Farma Vaksa je jedinstvena.

To je jedino mesto gde je uzgoj algi integrisan sa geotermalnom elektranom, koja snabdeva čistu električnu energiju, isporučuje hladnu vodu za uzgoj, toplu vodu za grejanje, pa čak i cevi kroz koje ide emisija CO2.

„Na kraju je to klimatski pozitivno", kaže Asger Munk Smit-Jensen, konsultant za prehrambenu tehnologiju na Danskom tehnološkom institutu koji je koautor studije o proceni uticaja proizvodnje spirulina u objektu kompanije Vakse na životnu sredinu.

„Otkrili smo i relativno mali ugljenični otisak, kako u pogledu korišćenja zemljišta tako i vode".

Da bi se obezbedio sistem koji je klimatski prihvatljiv, neophodna je energija iz obnovljivih izvora 24 sata, dotok CO2 i hranljive materije sa niskim ugljičnim otiskom, a on misli da to nije lako obezbediti.

„Postoji ogroman unos energije za pokretanje ovih foto-bioreaktora i morate veštački da simulirati Sunce, tako da vam je potreban izvor svetlosti visoke energije", objašnjava on.

„Moj glavni zaključak je da treba da koristimo ove oblasti (poput Islanda) gde imamo izvore energije koji su manje štetni po životnu sredinu za proizvodnju energetski intenzivnih proizvoda", dodaje Munk Smit-Jensen.

Na farmi se penjem na uzdignutu platformu, gde sam okružena bučnim modularnim jedinicama zvanim foto-bioreaktori, gde umesto sunčeve svetlosti hiljade i hiljade sitnih crvenih i plavih LED svetala podstiču rast mikroalgi, a obezbeđuje im se i voda i hranljive materije.

„Više od 90 odsto fotosinteze obavlja se unutar vrlo specifičnih talasnih dužina crvene i plave svetlosti", objašnjava Haflidason.

„Obezbeđujemo im samo svetlo koje koriste".

Svi uslovi su strogo kontrolisani i optimizovani veštačkom inteligencijom, dodaje on.

Oko sedam odsto roda bere se dnevno i brzo se obnavlja novim.

Ovaj objekat može da proizvede do 150 tona algi godišnje i planira da proširi kapacitete.

Pošto su alge bogate proteinima, ugljenim hidratima, omega-3 masnim kiselinama, i vitaminom B12, Haflidason veruje da bi uzgoj mikroalgi na ovaj način mogao da pomogne da se reši problem nedostatka hrane u svetu.

• Superhrana koja produžava život
• Da li je pametno biti vegan pod stare dane?
• Veštačko meso: Koliko je vrla nova hrana blizu trpezama u Srbiji

Mnoge druge kompanije veruju u potencijal mikroalgi, a procenjuje se da će vrednost tržišta dostići 25,4 milijarde dolara do 2033. godine.

Dansko startap preduzeće Algiecel ispituje prenosive module veličine kontejnera sa foto-bioreaktorima koji bi mogli da se povežu sa industrijama koje emituju ugljenik i hvataju CO2, dok istovremeno proizvode hranu za ljude i životinje.

Alge se takođe koriste u kozmetici, farmaciji, kao biogorivo i zamena za plastiku.

Mikroalge bi takođe možda mogle da se proizvode u svemiru.

U projektu koji finansira Evropska svemirska agencija, Danski tehnološki institut planira da testira da li mikroalge mogu da se uzgajaju na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

I pored velikih ulaganja, proći će neko vreme pre nego mikroalge postanu svakodnevni deo naše ishrane.

Potrebno je još mnogo da se uradi, kaže Munk Smit-Jensen.

Ističe da teksturi nedostaje čvrstoća.

A morske alge mogu da imaju ukus „ribe".

„Ali postoje načini da se to prevaziđe", dodaje on.

Postoji i društveno pitanje.

„Da li su ljudi spremni za to?

„Kako da se naprave da svi žele da ih jedu?".

Malene Lihme Olsen, naučnica za hranu na Univerzitetu u Kopenhagenu, u Danskoj, koja istražuje mikroalge, kaže da je potrebno više istraživanja o njihovoj hranljivoj vrednosti.

„Zelene mikroalge (hlorele) imaju veoma jak ćelijski zid, tako da može da nam bude teško da ih svarimo i dobijemo sve hranljive materije", kaže ona.

Za sada, dodaje, bolje je da se mikroalge dodaju glavnim namirnicama kao što su testenine i hleb kako bi se poboljšao ukus, tekstura i izgled.

Međutim, Olsen veruje da su mikroalge izgledna hrana u budućnosti.

„Ako uporedite hektar useva soje u Brazilu i zamislite da imamo hektar algi, mogli biste da proizvedete 15 puta više proteina godišnje (iz algi)".

Na farmi gledam zeleni bućkuriš koji uopšte ne izgleda ukusno.

To su uzgajane mikroalge iz kojih je isceđena voda i koje su spremne za dalju obradu.

Haflidason mi nudi da probam, i mada nerado uzimam malo i otkrivam da je ukus neutralan i da ima teksturu tofu sira.

„Apsolutno ne predlažemo da bilo ko treba da jede zeleni bućkuriš", šali se Haflidason.

Umesto toga, prerađene alge su sastojak za svakodnevnu hranu, a u Rejkjaviku jedna pekara pravi hleb sa spirulinom, a teretana je stavlja u smutije.

„Nećemo menjati ono što jedete.

„Samo ćemo promeniti hranljivu vrednost hrane koju jedete", kaže on.

Pogledajte video: Pivara koristi alge kako bi smanjila emisiju ugljen-dioksida

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk