Dejana Vukadinović - BBC novinarka  [ BBC ]

07. 02. 2025. 12:28   >>  12:53

Od pravosuđa do domova zdravlja: Gde je sve USAID pomagao u Srbiji

Novcem američke agencije osavremenjene su mnoge sudnice u Srbiji, otvorene nove škole, a u Bosilegradu, jednoj od najnerazvijenih opština u zemlji, napravljen je Centar za hitnu pomoć.

Gotovo četvrt veka.

Toliko je dugo parnerstvo Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i vlasti u Srbiji.

Stigla je posle petooktobarskih promena, kada je smenjen decenijski režim Slobodana Miloševića, obeležen ratovima, međunarodnim sankcijama i hiperinflacijom.

USAID je od te 2001. uložio u Srbiju više od 937 miliona dolara, (više od 900 miliona evra) kako bi pomogao ekonomskom i demokratskom razvoju države, podaci su ove agencije.

Tim novcem su renovirane i izgrađene škole, domovi zdravlja, vrtići, putevi, mesne zajednice, mostovi, nabavljala se medicinska oprema, ulagalo se u lokalne zajednice, obučavali javni službenici i pomagala reforma pravosuđa.

Agencija je tokom prethodnih godina sarađivala sa državnim institucijama, privatnim sektorom, organizacijama civilnog društva i medijima, uglavnom lokalnim.

Tom višegodišnjem partnerstvu mogao bi doći kraj.

• Šta je USAID i zašto je Tramp navodno čvrsto rešen da ga ugasi
• Mask preti da će zatvoriti USAID, američku Agenciju za međunarodni razvoj
• Srbija, Amerika i 140 godina diplomatskih odnosa: „Kao i svaka veza koja traje toliko dugo, bilo je uspona i padova"

Jedan od prvih koraka Donalda Trampa po povratku u Belu kuću bilo je suspendovanje svih USAID projekata na 90 dana, dok se ne obavi revizija rada agencije koju je osnovao američki predsednik Džon Kenedi 1961. godine, na vrhuncu Hladnog rata.

Rad glavne agencije američke vlade za pomoć u inostranstvu dovoden je u pitanje ovakvom odlukom Trampa, koji često kritikuje trošenja novca američkih poreskih obveznika na projekte u inostranstvu.

Karolajn Levit, portparolka Bele kuće, nazvala je projekte agencije, među kojima je i jedan u Srbiji, beskorisnim.

„Milion i po dolara (izdvojeno je) za unapređenje DEI (raznolikost, jednakost i inkluzija) na radnim mestima u Srbiji", pomenula je Levit.

Nije precizirala o kojim projektima je reč.

„Vredni Amerikanci plaćaju porez, a političari u Vašingtonu nesmotreno troše taj novac", napisao je Ričard Grenel, Trampov bliski saradnik, na društvenoj mreži Iks.

„Milijardu dolara dato je levičarskim nevladinim organizacijama za radikalne politike u drugim zemljama", napisao je Grenel.

U balkanske države je od 2020. do 2024. uloženo 1,7 milijardi dolara, piše Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

'Za odgovorniju vlast'

USAID je rasporedio 882 miliona dolara u rad lokalnih jedinica, jačanje ekonomije i reformu pravosuđa, saopštila je agencija prilikom obeležavanja dve decenije rada u Srbiji,.

Jedan četvorogodišnji projekat vredan nešto više od 8,2 miliona evra završen je 2022. godine.

Novac je bio namenjen Državnoj revizorskoj instituciji, Agenciji za borbu protiv korupcije i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U projektu su učestvovala i posebna sudska odeljenja i javna tužilaštva, kako bi se što efikasnije rešili predmeti u vezi sa korupcijom.

Američka agencija je finansirala i projekat vladavine prava sa 9,8 miliona dolara.

Ovaj četvorogodišnji program bio je namenjen sudovima, javnim izvršiteljima i državnom pravobranilaštvu kako bi se unapredila efikasnost pravosuđa, transparentnost i pristup pravdi.

Američkim novcem uspostavljena je i računarska mreža kojom su povezani privredni sudovi, a broj zaostalih predmeta smanjio.

USAID je pomagao i u izradi internet stranice Narodne skupštine.

Pomoć na lokalnom nivou

USAID je učestovao i u formiranju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine, u čijem upravnom odboru je bila Ana Brnabić, sadašnja predsednica Skupštine i bivša premijerka države.

BBC nije dobio odgovor ove organizacije o visini i trajanju ovog projekta.

Između 2001. do 2007. organizovano je oko 5.000 akcija, vrednih više od 200 miliona dolara, u opštinama širom Srbije.

Otvorene se 32 kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a u 83 opštine uspostavljeni su sistemi elektronske uprave.

Novac je stigao i 2014. godine kada su bile velike poplave u Obrenovcu - za saniranje štete odvojeno je oko dva miliona dolara.

USAID je izdvojio istu količinu novca tokom prolaska migranata i izbeglica sa Bliskog istoka takozvanom Balkanskom rutom 2016, kako bi opštine u Srbiji mogle da unaprede socijalne i zdravstvene usluge.

Subotica je dobila javnu kuhinju, Kikinda nove škole, a u Bosilegradu, jednom od najnerazvijenih mesta na jugu Srbije, osnovan je Centar za hitnu pomoć.

Novcem američke agencije nabavljeni su savremena oprema i sistemi za upravljanje energijom u toplanama u Nišu, Pančevu i Čačku.

Tokom pandemije korona virusa Srbija je dobila oko devet miliona dolara (nešto više od 8,6 milona evra) pomoći USAID-a.

• (Ne)prijatelji vlasti: Kad su nastale prve nevladine organizacije u Srbiji
• Kako civilno društvo propituje balkanske šefove diplomatije
• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“

Civilni sektor i lokalni mediji

Američka agencija za pomoć u inostranstvu finansijski je pomagala i nevladine organizacije u Srbiji.

Od 2018. do 2020, USAID je podržao više od 500 lokalnih inicijativa i grupa civilnog društva u raznim oblastima - zaštite životne sredine, zagađenja vazduha, ljudskih prava, upravljanja otpadom, kulture i umetnosti.

Agencija je podržala Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Značajna pomoć je izdvojena u razvoj medija, posebno lokalnih, u vidu finansijske i tehničke pomoći.

Dodatnih 18 miliona dolara

Amerika je u julu 2024. najavila dodatnih 18 miliona dolara u okviru ukupnog paketa podrške USAID Srbiji, vrednog 115 miliona dolara, za ubrzanje evropskog puta, kako se navodi.

Srbija više od deset godina vodi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Većina pregovaračkih poglavlja nije otvorena, Beograd nije uveo sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, a status Kosova je višedecenijski kamen spoticanja na putu Srbije ka članstvu u EU.

• Kada šef CIA dolazi u goste
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta Beograd znači Kristoferu Hilu, a šta njegov dolazak znači za Balkan

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk