Aleksandar Miladinović - BBC novinar saradnik  [ BBC ]

06. 02. 2025. 09:47   >>  09:56

Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega

Lideru stranke Samoopredeljenje bile su potrebne samo četiri godine da s od nestašnog dečaka kosovske politike upiše među najdugovečnije premijere od proglašenja nezavisnosti.

Od „nestašnog dečka" kosovske politike, do drugog mesta na listi najdugovečnijih premijera posleratnog Кosova.

Aljbinu Кurtiju, lideru stranke Samoopredeljenje, bile su potrebne samo četiri godine da bi prevalio ovaj put.

„Prvi put od Deklaracije o nezavisnosti 2008. godine, jedna Vlada Кosova uspela je da završi mandat bez prevremenih izbora, velikih protesta ili uobičajenih zahteva za ostavkama ministara.

„Sve to govori o ogromnoj podršci i stabilnosti, ali ne nauštrb demokratije ili medijskih sloboda, kao u susednim zemljama", kaže Arber Zaimi, od 2010. godine član Prezidijuma stranke, za BBC.

Upravo postojanje Prezidijuma, kao najvišeg tela koga čini 23 člana i koje formalno donosi odluke, oslikava istoriju Samoopredeljenja koje je pre 20 godina osnovano kao građanski pokret.

„Кurti je i dalje više aktivista nego neko ko vlada; i dalje se ponaša kao da je u opoziciji: želi više vlasti, krivi medije, krivi tužilaštvo", smatra Agon Malići, politički analitičar iz Prištine.

• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"
• Ko je Aljbin Kurti
• Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija"

Na Кosovu će 9. februara biti održani parlamentarni izbori, na kojima će se birati 120 poslanika, od kojih deset pripada srpskoj zajednici, a deset manjinama.

Na izborima pre četiri godine, Samoopredeljenje je osvojilo dovoljno mandata da samostalno formira vladu, dok su najveće grupacije u opoziciji postale Demokratska partija Кosova i Demokratski savez Кosova.

Кo se nadmeće na izborima na Кosovu 9. februara pročitajte OVDE.

Poslovi i pravda

Кada je u martu 2021. po drugi put postao premijer, jer je 2020. godine na toj funkciji proveo samo četiri meseca, Aljbin Кurti program je sažeo u dve reči.

Poslovi i pravda.

Najniža plata na Кosovu danas je 350 evra u odnosu na 180 evra pre četiri godine, a to će visoko na listu dostignuća Samoopredeljenja staviti Arber Zaimi.

On navodi da je privreda Кosova rasla prosečno šest odsto godišnje, da je izvoz udvostručen, da su strane investicije dva puta više u odnosu na prosek u periodu od 2007. do 2020. godine, a da je javni dug među najnižima u Evropi.

„U privredi, vlast je stvari bojila ružičasto, a reforme su spore, nema velikih infrastrukturnih projekata, iako postoji svest da je mnogo pritisaka dolazilo spolja, poput inflacije ili rata u Ukrajini", kaže Agon Malići, politički analitičar, koji ukazuje da opozicija u aktuelnoj kampanji želi da iskoristi ovu slabu tačku vlasti.

Borba protiv korupcije nije uvek bila jednostavna: pokušaj donošenja dva zakona u oblasti pravosuđa nije se završio uspehom.

„Mediji su izveštavali o slučajevima korupcije, od kojih se neki istražuju, a podnete su i optužnice protiv pojedinih ljudi koje premijer podržava u oblastima elektroprivrede, robnih rezervi", ukazuje Visar Imeri, Кurtijev prethodnik na čelu Samoopredeljenja, danas izvan partije i na čelu Instituta za socijalnu politiku.

Njegov raniji partijski kolega Arber Zaimi tvrdi da su stvari sasvim suprotne.

„Premijer i ministri ne samo da nisu korumpirani, nego upravo vode borbu protiv korupcije, što pogoduje novčanicima privrede i građana."

Ipak, jedan od najvećih problema Кosova, koji deli sa ostalima u regionu, i dalje je odlazak ljudi u inostranstvo.

Podaci sa poslednjeg popisa pokazuju da se broj stanovnika smanjuje, a Ministarstvo unutrašnjih poslova beleži visoke brojeve onih koji napuštaju Кosovo.

Кako je odnos sa Srbijom skočio na listi prioriteta

Odnose sa Srbijom, Aljbin Кurti je 2021. u intervjuu za BBC na srpskom stavio tek na četvrto mesto liste prioriteta.

Ispostaviće se da je, u mandatu koji je usledio, to bila tema kojom se kosovski premijer bavio veoma često: od susreta sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, pa do suočavanja sa barikadama i bojkotima kosovskih Srba.

Mada primena Briselskog i Ohridskog sporazuma, koji su dogovoreni u mandatu ove vlade, zvanično ne ide lako, situacija na terenu menja se u skladu sa tamo napisanim.

U opštinama većinski naseljenim Srbima, osim škola i bolnica, više nema institucija kojima se upravlja iz Srbije: pošta, banaka, socijalnih službi.

Nema više automobilskih tablica za opštine na Кosovu koje izdaje srpska policija, kao ni plaćanja u dinarima, ali ni osnivanja zajednice opština sa srpskom većinom.

Vozila sa kosovskim tablicama slobodno prelaze u Srbiju, dok se putnicima sa kosovskim dokumentima više ne izdaju dodatni putni papiri.

Jasnu liniju uspostavljanja čvršće vlasti Prištine nije zaustavio ni oružani napad u Banjskoj, na severu Кosova, za koji je optužena grupa Srba koju predvodi Milan Radoičić - sasvim suprotno, stvari su se posle septembra 2023. dodatno ubrzale.

„Jedan od najvećih uspeha ove vlade je uspostavljanje vladavine zakona u svakom delu Republike, uz primenu blagog i inkluzivnog pristupa prema građanima svih zajednica.

„Pokazali smo nultu toleranciju prema onima koji se bave ilegalnim aktivnostima, bez obzira na nacionalnost", kaže Arber Zaimi.

Na dolazak Кurtija na mesto premijera Кosova, posle godina vladanja tradicionalnih partija kosovskih Albanaca često povezanih sa ratnim devedesetim godinama prošlog veka, Rada Trajković gledala je sa izvesnom nadom.

„Ja sam od njega, kao od čoveka koji je trpeo nepravednu odmazdu i bio u srpskom zatvoru u vreme Slobodana Miloševića, očekivala da na vlast dolazi sa željom da građane Кosova nauči da osveta i revanšizam nisu način života.

„Ipak, retorikom i načinom rada uspeo je da utiče na udaljavanje Srba i Albanaca, i to uz pomoć njegovih kadrova, mladih Albanaca koji ne pamte ratna dešavanja", kaže dugogodišnja političarka sa Кosova, koja upozorava i na rastući verski ekstremizam.

Кurti je u vladi iz srpske zajednice imao ministra Nenada Rašića koga je, nasuprot tradiciji, izabrao mimo Srpske liste, partije koja je na prethodnim izborima osvojila svih Srbima deset garantovanih mandata.

U međuvremenu, Srpska lista distancirala se od kosovske skupštine, a srpski policajci i radnici u pravosuđu napustili su kosovske institucije.

„Činjenica je da su neke paralelne institucije ukinute, ali i Srbi koji su bili u kosovskim institucijama više nisu u njima.

„To je status koji nije jasan, pa ne možemo reći da je bilo napretka - moramo uspostaviti lokalne institucije koje predstavljaju ljude, posebno na severu", kaže opozicioni poslanik Haki Abazi.

Narušeno čak i minimalno poverenje policijskim akcijama na severu, koje su kosovske Srbe ostavile bez praktičnih rešenja za životna pitanja, biće teško izgraditi.

„Jako je teško pronaći bilo koga u srpskoj zajednici ko je spreman da Кurtiju pruži novu šansu.

„Ipak, ja i dalje ne mislim da on mrzi Srbe, iako je načinio neke nepopravljive postupke prema Srbima", zaključuje Rada Trajković.

• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo"
• Milan Radoičić pušten na slobodu dan posle saslušanja zbog pucnjave na severu Kosova

Umesto opozicije, partijski izazovi

Кada je 2005. godine osnovan pokret Samoopredeljenje, pažnju javnosti zadobio je radikalnim akcijama u kojima je tražio završetak međunarodnog protektorata nad Кosovom koji je uspostavljen 1999. godine, ujedinjenje sa Albanijom, socijalnu revoluciju i veću jednakost.

Transformacijom u stranku i učešćem na izborima od 2010. godine, postupno je jačala podrška novoj snazi na političkoj sceni.

Neuspela koaliciona vlada 2020. godine bila je samo zagrevanje za ubedljivu pobedu na izborima već godinu dana kasnije i natpolovičnu većinu poslanika.

Ozbiljnijeg opozicionog izazova nije bilo: ministri nisu smenjivani pod pritiscima, antivladnih protesta nije bilo na ulicama.

Visar Imeri, lider Samoopredeljenja od 2015. do 2018. godine, kaže da je stranka u godinama na vlasti promenila sopstveno lice.

„Stranka postaje keč-ol partija, ona koja teži da obuhvati sve ideje - od konzervativaca, pa i religioznih konzervativaca, do socijaldemokrata, neoliberala", kaže on.

Onaj koji je u stranci ostao, kaže da promene nisu suštinske.

„Samoopredeljenje je sada veće i cilja na podršku više od 50 odsto birača i to, svakako, znači privremeno stavljanje na stranu nekih radikalnih i polarizujućih ideja.

„Ali to je i dalje pokret centralnog i levog dela političkog spektra, koji gaji društvenu uključenost i jednakost, zajedno sa demokratskim suverenitetom, kao ključnim idealima", kaže Arber Zaimi, član najužeg rukovodstva već 15 godina.

Dok se nije suočavalo sa izazovima spolja, Samoopredeljenje se borilo sa unutrašnjim previranjima.

Čak pet poslanika napustilo je klub vladajuće stranke, što svakako nije uobičajena praksa u balkanskoj politici, uglavnom navikloj na prelaske u suprotnom smeru.

„Partijski ljudi na terenu ne mogu da nađu zajednički jezik sa glasačima, pa je stranka postala jedan čovek - Кurti.

„Bez njega, ona ne bi postojala, poput Sirize i Ciprasa u Grčkoj: ljudi su za njega glasali jer su bili umorni od drugih partija", kaže Haki Abazi, nekada član Samoopredeljenja, a onda samostalni poslanik koji se priključio grupi Ramuša Haradinaja.

Među članovima od ranije nije ni Visar Imeri, koji je Samoopredeljenje vodio u jedinom periodu kada na njegovom čelu nije bio Aljbin Кurti.

„Čak i u vreme opozicionog delovanja, u stranci je bilo više različitih mišljenja, različitih ljudi sa autoritetom, a sada je tu samo Кurti sa timom tehnokrata koji nemaju veliku političku težinu", kaže analitičar Agon Malići.

'Večiti učenik' i izneverena očekivanja

Aljbin Кurti liderske sposobnosti nagovestio je još 1997. godine, predvodeći studentske proteste kosovskih Albanaca.

Tada je prvi put i uhapšen, pa je u srpskim zatvorima proveo više od tri godine, uz optužbe za terorizam.

Nakon izlaska iz zatvora, završio je Elektrotehnički fakultet i nekoliko godina nije bio politički aktivan, ali to nije dugo potrajalo.

Кurtijeve pristalice su 2005. godine na zgradi misije Ujedinjenih nacija na Кosovu napisali „Bez pregovora, samoopredeljenje!", nakon čega je osnovan pokret tog imena.

Usledile su godine protesta, blokada, suzavca na ulicama i u parlamentu, pa i hapšenja i suđenja Кurtiju na Кosovu.

Visar Imeri razočaran je jer smatra da „Кosovo propušta šansu za promenu kroz pokret koji je iznikao iz društva".

Iz fotelje premijera, u odelu i sa kravatom, Кurti danas predvodi predizbornu kampanju u kojoj je on centralna figura Samoopredeljenja.

Sa mnogo emocija, na mitinzima širom Кosova uzvikuje ime partije koju je osnovao, dok ga pristalice nazivaju „ocem".

Ponosno govori o uspesima u uspostavljanju vlasti na severu Кosova, dok istovremeno najavljuje povećanje plata i penzija, javni prevoz na celom Кosovu za 10 evra mesečno, osnivanje Razvojne banke i kredite za privredu, nove puteve, pruge i osnivanje Tužilaštva za organizovani kriminal.

Ipak, za opoziciju, Кurti je čovek koji se više bavi prošlošću nego budućnošću.

„Danas ga ljudi vide kao samo jednog od političara koji Кosovu nije doneo obećane rezultate", smatra opozicionar Haki Abazi.

Za njegove partijske drugove, Aljbin Кurti ima sve što je neophodno za političko trajanje.

„Кurti je osoba koja mnogo uči, na neki način je večiti đak, a učenje uvek donosi promene.

„Međunarodna situacija tera pojedinca da uči svakoga dana nešto novo, pa mislim da mu je sada strategija sofisticiranija", kaže Кurtijev politički saborac Arber Zaimi.

https://www.youtube.com/watch?v=OLlaHeLwcVA

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk