[ BBC ]

01. 12. 2024. 19:50   >>  02. 12. 2024. 14:23

Sve više ruskih udara dok sirijski pobunjenici napreduju posle zauzimanja Alepa

Sirijska vojska je priznala da su pobunjenici osvojili „veliki delo" grada, drugog po veličini u zemlji, ali je obećala da će izvesti kontranapad.

Rusija je izvela seriju vazdušnih udara u Siriji dok pobunjeničke snage nastavljaju da da zauzimaju jug zemlje.

Pogođeni su ruralni delovi Idliba i Hame, gradova u kojima je pobunjenička grupa „nedavno preuzela kontrolu", saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Prethodno je sirijska vlast izgubila kontrolu nad Alepom, drugog po veličini grada u toj zemlji, prvi put od kada je počeo građanski rat, naveli su iz ove organizacije za agenciju AFP.

Najveća ofanziva pobunjenika protiv sirijske vlasti u poslednjih nekoliko godina počela je u sredu.

Predvodi je islamistička militanrna grupa poznata kao Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i savezničke grupe koje podržava Turska.

Više od 370 ljudi je ubijeno, među kojima najmanje 20 civila, otkako je ofanziva počela u sredu, kaže SOHR.

Ruski vazdušni napadi su pogodili i Alepo, a upravo su oni odigrali ključnu ulogu u održavanju predsednika Bašara Al-Asada na vlasti na vrhuncku građanskog rata.

Tokom obraćanja u subotu, predsednik Asad je obećao da će „braniti stabilnost i teritorijalni integritet od svih terorista i onih koji ih podržavaju“.

„Sirija je sposobna, uz pomoć njenih saveznika i prijatelja, da ih porazi i eliminiše, bez obzira na to koliko su intenzivni teroristički napadi“, rekli su iz njegovog kabineta.

• Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
• Asad pod pritiskom zbog pogoršanja ekonomske krize u Siriji
• U izraleskim napadima u Siriji ubijeno najmanje 16 ljudi

Građanski rat, tokom kog je nastradalo oko pola miliona ljudi, počeo je 2011. godine pošto je Asadova vlada ugušila prodemokratske proteste.

Niz naoružanih grupa koje se suprotstavljaju Asadovoj vladi, uključujući i džihadiste, tada su iskoristile previranja da zauzmu delove teritorije.

Sirijska vlada je uz pomoć Rusije i drugih saveznika kasnije povratila većinu oblasti koje je izgubila.

Konflikt je okončan 2020. godine, ali opozicione snage su zadržale kontrolu nad severozapadnim gradom Idlibom i velikim delom okolne provincije.

Najnoviju ofanzivu predvodi islamistička militanrna grupa poznata kao Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i savezničke grupe koje podržava Turska.

HTS se smatrao jednom od najsmrtonosnijih grupa koje se bore protiv Asadove vlade i već su bile dominantne snage u Idlibu.

Pobunjenici su preuzeli kontrolu nad aerodromom u Alepu i desetinama obližnjih gradova, navodi SOHR.

Takođe su najavili policijski čas preko noći koji je stupio na snagu u 17 časova po lokalnom vremenu.

Zauzeli su i u nekoliko gradova i sele u blizini četvrtog po veličini grada u Siriji, Hame, južno od Alepa, a sirijska vojska se povukla, takođe je saopštio SOHR.

Vojni izvori su u sirijskim državnim medijima osporili ovu tvrdnju.

Šta se dogodilo u Siriji?

Sirijska vojska se povukla Alepa, posle ofanzive pobunjenika koji se protive vladavini predsednika Bašara el Asada.

Vojska je priznala da su pobunjenici osvojili „veliki deo" grada, drugog po veličini u zemlji, ali je obećala da će izvesti kontranapad.

Saopštila je i da su pobunjenici pokrenuli „napad u više pravaca na frontovima u Alepu i Idlibu“ i da su se borbe vodile „na pojasu koji prelazi 100 kilometara“.

Na desetine sirijskih vojnika je poginulo, piše u saopštenju.

Rusko vazduhoplovstvo, koje je imalo značajnu ulogu u održavanju Asada na vlasti tokom vrhunca građanskog rata, izvelo je u subotu vazdušne udare na Alep.

Četiri civila su poginula, a 19 je povređeno u ruskim napadima, dodali su iz ove organizacije koja prati situaciju na terenu koristeći mrežu izvora u Siriji.

Ruska vojska je saopštila da je bombardovala „ekstremističke snage", prenose ruske novinske agencije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov podržao je „vladu Sirije da brzo uspostavi red" i rekao da je suverenitet ove zemlje napadnut.

U petak je u saopštenju objavljenom na kanalu povezanom sa pobunjenicima rečeno: „Naše snage su počele da ulaze u grad Alep“.

Ovo su prvi udari koji je Rusija izvela u gradu otkako je 2016. godine pomagala snagama sirijske vlade da povrate vlast.

Kasnije u subotu, Idlib je gađan još 9 puta, saopštio je SOHR.

Američki ortparol je rekao da je „oslanjanje Sirije na Rusiju i Iran“, zajedno sa njenim odbijanjem da napreduje sa mirovnim planom Saveta bezbednosti UN iz 2015, „stvorilo uslove koji se sada razvijaju“ u zemlji.

Ko kontroliše Siriju?

Činilo se da je rat u Siriji poslednje četiri godine praktično završen.

Vladavina predsednika Bašara el Asada neosporna je u glavnim gradovima zemlje, dok su neki drugi delovi Sirije ostali van njegove direktne kontrole.

Među njima su i kurdske oblasti na istoku, koje su manje-više odvojene od sirijske državne kontrole još od ranih godina sukoba.

Bilo je nemira i na jugu gde je revolucija protiv Asadove vladavine počela 2011.

U ogromnoj sirijskoj pustinji, pripadnici grupe koja sebe naziva Islamska država i dalje predstavljaju bezbednosnu pretnju, posebno tokom sezone lova na tartufe kada ljudi odlaze u tu oblast da pronađu ovu veoma profitabilnu poslasticu.

A na severozapadu, provinciju Idlib drže džihadističke i pobunjeničke grupe koje su tamo oterane tokom eskalacije ratnih sukoba.

Dominantna snaga u Idlibu je ona koja je pokrenula iznenadni napad na Alep, a to je islamistička militantna grupa Hajat Tahrir al-Šam.

Šta je grupa Hajat Tahrir al-Šam?

Islamistička militantna grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) ima dugu istoriju i umešana je u sukobe u Siriju.

Osnovana je pod drugim imenom, Jabhat al-Nusra, 2011. godine kao direktna saradnica Al Kaide.

U njenom formiranju je učestvovao i vođa grupe IS Abu Bakr al-Bagdadi.

Smatralo se da je to jedna od najefikasnijih i najsmrtonosnijih grupa koja je delovala protiv predsednika Asada.

Međutim, činilo se da je džihadistička ideologija bila njena pokretačka snaga, a ne revolucionarni žar – i u to vreme se smatralo da je u suprotnosti sa glavnom pobunjeničkom koalicijom pod zastavom Slobodne Sirije.

Ali 2016. godine, vođa grupe, Abu Mohamed al-Javlani, javno se odvojio od Al Kaide, raspustio Jabhat al-Nusru i osnovao novu organizaciju, koja je nazvana Hajat Tahrir al-Šam.

Kako svet reaguje na iznenadnu pobunu u Siriji?

Iran, jedan od glavnih Asadovih saveznika, poslao je danas ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija u Damask da razgovara o tekućoj krizi

Iranski ministar spoljnih poslova će potom otputovati u Tursku, zemlju koja podržava određene pobunjeničke grupe.

Juče je Aragči održao razgovarao sa ruskim ministrom spoljnih poslova, o „potrebi za koordinacijom“ između Rusije, Irana i Turske.

Amerika koja je podržavala pobunjeničke snage tokom sirijskog građanskog rata, kažeda nema nikakve veze sa tekućom ofanzivom.

Portparol Bele kuće rekao je da je situacija rezultat Asadovog oslanjanja na Rusiju i Iran.

Kao odgovor na pobunjeničke napade, Rusija je pokrenula „seriju vazdušnih udara“ na ruralne delove severozapadne Sirije, dan pošto je gađača Alep prvi put od 2016. godine.

• Zašto rat u Siriji rat traje više od decenije
• Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko
• Devojčica koja se smejala bombama, uspela da napusti Siriju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk