[ BBC ]

21. 11. 2024. 16:09   >>  17:27

Amerikanci osporavaju tvrdnje Kijeva o ruskom napadu interkontinentalnom balističkom raketom

Ako se ovi navodi potvrde, to bi bilo prvi put u skoro tri godine rata da je Rusija upotrebila ovu vrstu oružja.

Dva dana pošto je Ukrajina upotrebila američki vojni taktički raketni sistem (ATACMS) u napadu na rusku oblast Brijanska, a potom i rakete Storm šedou, Kijev tvrdi da je Moskva odgovorila lansiranjem interkontinentalne balističke rakete.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odbio je da komentariše ove tvrdnje.

„Naš ludi komšija danas je još jednom pokazao šta je zapravo i kako prezire dostojanstvo, slobodu i uopšte živote ljudi. I kako se boji. Toliko se plaši da već koristi nove rakete", izjavio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

Rekao je da „sve karakteristike - brzina, visina - ukazuju da je to bila interkontinentalna balistička raketa".

Međutim, njegove tvrdnje osporili su američki zvaničnici.

Neimenovani američki zvaničnik kaže da je projektil ispaljen na Ukrajinu preko noći bio balistički projektil, ali ne i interkontinentalni balistički projektil, preneo je CBS njuz, američki partner BBC-ja.

Postoje četiri tipa balističkih raketa - kratkog, srednjeg dometa, srednje-dugog dometa i dugog dometa, poznate i kao interkontinentalne.

Rakete kratkog dometa mogu da dosegnu do 1.000 kilometara.

Doseg projektila srednjeg dometa je između 1.000 i 3.000 kilometara.

Raketa srednje-dugog dometa može da dobaci do između 3.000 i 5.500 kilometara, a dugog dometa - interkontinentalna balistička raketa - još dalje.

To znači da bi neke interkontinentalne balističke rakete mogle da pogode mete praktično bilo gde na Zemlji.

Sve balističke rakete mogu da nose ili nuklearne ili konvencionalne bojeve glave.

Rusija je dan ranije saopštila da je njena „vazdušna odbrana oborila dve krstareće rakete Storm šedou, proizvedene u Velikoj Britaniji”, ali nije rečeno kada i gde su rakete oborene.

Britanska vlada još nije komentarisala ove navode, ali ministar odbrane Džon Hili kaže da „akcija Ukrajine na bojnom polju govori sama za sebe”.

• Hiljadu dana rata: Američke rakete dugog dometa i nova ruska nuklearna doktrina
• Rusija napreduje na ratištu dok Bajden Ukrajini šalje novo oružje
• Zašto su SAD dozvolile Ukrajini da koristi rakete dugog dometa unutar ruske teritorije

Napad na Dnjepar

Serija eksplozija u gradu Dnjepru počela je u četvrtak rano ujutru i trajala oko tri sata, javlja BBC novinar Pol Adams.

Šta je tačno oštećeno u najnovijem ruskom napadu još nije poznato, ali su se četiri eksplozije čule u zoni velikog industrijskog kompleksa nedaleko od centra grada.

Najmanje 15 ljudi je ranjeno, među kojima i dvoje tinejdžera u napadu u četvrtak ujutru 21. novembra, saopštio je Sergej Lisak, regionalni guverner Dnjepropetrovske oblasti.

Vojni izvori su za BBC rekli da je projektil, dometa oko 9.500 kilometara, koji može da nosi više bojevih glava, ispaljen iz Astrahana, blizu Kaspijskog mora.

Balističke rakete su u velikoj meri deo vojnog arsenala Sjedinjenih Država, Rusije i nekolicine drugih zemalja.

Reč je o strateškom oružju, dijazniranom da isporučuju nuklearne bojeve glave, ali rakete mogu biti opremljene i konvencionalnim eksplozivima.

Putuju velikom brzinom, zbog čega ih je teško presretati.

Za sada nema dokaza niti nagoveštaja da je bilo kakva nuklearna bojeva glava korišćena ili lansirana u ovom napadu.

Dnjepar, grad u centralnoj Ukrajini je u proteklih hiljadu dana, koliko traje rat, nekoliko puta granatiran raketama, a više o tome možete da pročitate ovde.

Kijev je već koristio ATACMS za napade na ruske ciljeve na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, ali Vašington nije dozvoljavao takve napade unutar same Rusije - sve do 18. novembra.

Promena politike dolazi dva meseca pre nego što predsednik Džozef Bajden preda dužnost Donaldu Trampu, čija je pobeda na izborima probudila bojazan o budućnosti američke pomoći Kijevu.

Iz Moskve su odmah saopštili da će upotreba američkih raketa izazvati ozbiljne posledice i da će reakcija biti „odgovarajuća i opipljiva”.

Nešto ranije, predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio je novu državnu nuklearnu doktrinu.

Prema njoj, svaki napad nenuklearne države na Rusiju, koji podrži nuklearna sila, smatraće se zajedničkim napadom.

Izmene su predložene još u septembru, o čemu opširnije možete pročitati ovde, a Putin ih je odobrio 19. novembra, kada je rat u Ukrajini ušao u hiljaditi dan.

Moskva je započela invaziju na Kijev 24. februara 2022. godine.

• Kakvi su izgledi za mirovni sporazum Ukrajine i Rusije
• Amerika u tajnosti isporučuje Ukrajini rakete dugog dometa
• Rat će se „završiti brže” sa Trampom kao predsednikom, kaže Zelenski
• Bes u Rusiji zbog američkih raketa: 'Korak ka Trećem svetskom ratu'

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk