COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.

Ovogodišnji samit Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, prestonici Azerbejdžana, naziva se „COP za klimatsko finansiranje”.

Radi se sredstvima potrebnim za borbu protiv klimatskih promena - od prelaska na čistu energiju i infrastrukture otporne na klimatske promene do uvođenja sistema ranog upozorenja na katastrofe i useva otpornih na suše.

Glavni ishod sastanka moglo bi da bude novo obećanje bogatih zemalja da će pružiti finansijsku podršku najteže pogođenim zemljama na globalnom jugu, što se naziva Novi kolektivni kvantifikovani cilj.

I dok su se ove razvijene zemlje, koje snose odgovornost za izazivanje klimatskih promena, jednom obavezale da će godišnje izdvajati 100 milijardi evra za klimatsko finansiranje, ovaj put bi ta cifra mogla da bude u bilionima.

Koliko novca je potrebno

Muškarac vozi bicikl pored vetrogeneratora — Zemlje u razvoju kažu da im je potrebna finansijska podrška za prelazak na čistu energiju i prilagođavanje klimatskim promenama

Samo grupa od 45 najnerazvijenih zemalja, koja kao blok pregovara na COP-u, kaže da će joj do 2030. godine biti potrebno bilion dolara godišnje da omogući članicama da sprovode klimatske akcione planove.

Afrička grupa koja predstavlja 54 afričke zemlje kaže da bi razvijene zemlje trebalo da izdvoje 1,3 biliona dolara za borbu protiv klimatskih promena do 2030. godine.

Studija Nezavisne stručne grupe na visokom nivou za klimatsko finansiranje (nezavisna grupa obrazovana u okviru procesa pregovora o klimatskim promenama UN-a) kaže da će do 2030. godine u zemljama u razvoju, bez Kine, biti potrebna ulaganja u vezi sa klimatskim promenama od oko 2,4 biliona dolara godišnje.

Taj iznos ne bi podrazumevao samo međunarodna sredstva, već i domaća ulaganja i bio bi namenjen očuvanju i obnovi prirode, kao i prelasku na obnovljive izvore energije i prilagođavanju posledicama klimatskih promena.

To znači četvorostruko povećanje u odnosu na sadašnji iznos, kaže grupa.

„Trenutan obim sredstava za klimatsko finansiranje je prilično nedovoljan s obzirom na sve izazove sa kojima se svet suočava”, kaže Tom Mičel, izvršni direktor Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj, istraživačke organizacije sa sedištem u Londonu.

„To je kao da pokušavate šumski požar da ugasite čašama vode”.

Zgrada gde se održava ovogodišnji samit u Azerbejdžanu — Ovogodišnji samit održava se u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana

Koliko novca zemlje u razvoju trenutno dobijaju

Na COP-u u Kopenhagenu pre 15 godina dogovoreno je da će bogate zemlje od 2020. obezbeđivati godišnje 100 milijardi dolara za finansiranje prelaska na čistu energiju i prilagođavanje posledicama klimatskih promena.

Zemlje u razvoju kažu da obećanje uglavnom nije ispunjeno i da to podriva poverenje u UN pregovore o klimatskim promenama.

Kažu da bogate zemlje redovnu pomoć računaju kao podršku borbi protiv klimatskih promena i da čak i kada su klimatski fondovi dostupni, pristup njima nije lak.

Sa tim nisu saglasne razvijene zemlje, a Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da je 2022. godine obezbeđeno 116 milijardi dolara.

Nasukani brodovi i kuće posle poplava — Čamac na dnu jezera tokom najgore suše u Brazilu u poslednjih nekoliko decenija

Da li nove velike ekonomije treba da učestvuju u finansiranju

Prema Pariskom sporazumu, potpisanom 2015. godine, razvijene zemlje, kao glavni izvori emisija gasova sa efektom staklene bašte u prošlosti, treba da obezbede klimatsko finansiranje zemljama u razvoju.

Ali sada razvijene zemlje kažu da bi ekonomije u usponu poput Kine, Indije i Saudijske Arabije koje su takođe veliki zagađivači ugljenikom, trebalo da doprinesu naporima da se pomogne siromašnim ugroženim zemljama.

„Potpuno je pošteno da se pridruže novi donatori, imajući u vidu tekuću evoluciju ekonomske realnosti i mogućnosti”, kažu Sjedinjene Države (SAD).

Berba godži bobica u polju — Kina je otkrila da drvenasta biljka godži može uspešno da se uzgaja pod solarnim panelima

Evropska unija (EU) je saglasna da finansiranju treba da se pridruže zemlje u kojima su velike emisije gasova sa efektom staklene bašte i koje imaju ekonomske mogućnosti.

Međutim, Grupa 77 i Kina, glavna pregovaračka koalicija zemalja u razvoju na klimatskim konferencijama UN-a, odbacuje ovu zamisao.

Grupa kaže da i prema Pariskom sporazumu i Okvirnoj konvenciji UN-a o klimatskim promena iz 1992. godine, razvijene zemlje treba da plate račun i da se pregovori na konferencijama COP odvijaju unutar tog okvira.

Da li će sav novac iči iz džepova poreskih obveznika

Razvijene zemlje kažu da javne finansije same po sebi neće biti dovoljne s obzirom na ogromnu sumu koja je potrebna i da će privatni sektor neizbežno morati da doprinese.

Nezavisna stručna grupa na visokom nivou za klimatsko finansiranje je saglasna da će privatni sektor imati ključnu ulogu.

Grupa kaže da će međunarodne privatne finansije, koje su obično u vidu zajmova, morati da se uvećaju za više od 15 puta da bi se ispunili ciljevi ublažavanja klimatskih promena.

Ali zemlje u razvoju kažu da bi klimatsko finansiranje trebalo da obuhvati grantove i zajmove po povoljnim stopama.

„Krediti po tržišnoj kamati i privatno finansiranje po tržišnoj stopi prinosa ne mogu se nazvati klimatskim finansiranjem”, navodi se u saopštenju Grupe 77 i Kine.

„Zapravo, oni predstavljaju obrnuti tok kapitala iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje u pogledu otplate”.

Siromašne zemlje kažu da klimatski zajmovi znače da će biti više zadužene.

Analiza Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj pokazala je da su 58 zemalja koje su UN klasifikovale kao najmanje razvijene ili male ostrvske države potrošilo 59 milijardi dolara na otplatu dugova 2022. godine, u poređenju sa 28 milijardi dolara koje su dobile kao finansijku podršku za borbu protiv klimatskim promena.

Glečeri na Grenlandu — Mnogi lednici u svetu se otapaju, među kojima je Jakobshavn na Grenlandu

Zašto je svetu potreban novi dogovor o klimatskom finansiranju

Globalne temperature su već 1,2 stepena Celzijusa iznad nivoa pre industrijske revolucije, ali naučnici kažu da ne smeju da porastu više od 1,5 stepena Celzijusa iznad te reference ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena.

Da bi se ovaj cilj ostvario, zemlje treba da preduzmu mnogo drastičnije mere za ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Izračunato je da do 2030. godine emisije treba da se smanje za 42 odsto u odnosu na nivoe iz 2019. godine, ali do sada najavljeni klimatski akcioni planovi predviđaju smanjenje od samo 2,6 odsto.