Džeremi Hauel - BBC Svetski servis  [ BBC ]

29. 10. 2024. 11:33   >>  19:36

Koliko ratovi štete izraelskoj privredi

Vlada Izraela procenjuje da bi njegovi ratovi protiv Hamasa i Hezbolaha mogli na kraju da koštaju više od 60 milijardi dolara.

Tokom protekle godine, Izrael je poslao hiljade vojnika u Gazu i južni Liban, izveo je hiljade vazdušnih napada na neprijatelje i potrošio milione dolara na sisteme protivvazdušne odbrane kako bi zaustavio nadolazeće projektile i dronove.

Vlada Izraela procenjuje da bi njegovi ratovi protiv Hamasa i Hezbolaha na kraju mogli da koštaju više od 60 milijardi dolara.

Oni su već ozbiljno pogodili izraelsku privredu.

Pročitajte još

• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
• Šta je Gvozdena kupola i koje sve protivazdušne sisteme ima Izrael
• Odakle Izrael dobija oružje

Koliko ratovi koštaju Izrael?

„Nalazimo se u najdužem i najskupljem ratu u izraelskoj istoriji“, rekao je ministar finansija Bezalel Smotrič u izraelskom Knesetu u septembru 2024. godine.

Dodao je da bi cena vojnih akcija mogla da iznosi između 200 i 250 milijardi šekela (između 54 i 68 milijardi dolara).

Izraelsko bombardovanje Libana i njegov vojni upad na jug zemlje, plus projektili koje je ispalio da bi zaustavio vazdušni napad Irana, nastaviće da dižu cenu rata.

Doktor Amr Algari, ekonomista sa Univerziteta Šefild Halam u Velikoj Britaniji, kaže da bi usled proširivanja sukoba račun, prema gruboj proceni, mogao da skoči na 350 milijardi šekela (93 milijardi dolara) ako bi rat bio nastavljen tokom čitave 2025. godine.

To iznosi otprilike šestinu izraelskih godišnjih nacionalnih prihoda, poznatijih i kao bruto domaći proizvod (BDP), koji je 1,99 biliona šekela (530 milijardi dolara).

Kako Izrael finansira ratove?

Banka Izraela povećava prodaju vladinih obveznica, zadužujući se da bi platila troškove ratove.

Ona je podigla rekordnih osam milijardi dolara od prodaje obveznica u samo jednom izdavanju u martu 2024. godine.

Izrael prodaje obveznice zajmodavcima u okviru Izraela i u inostranstvu, u koje spadaju i „obveznice dijaspore“, koje se prodaju Jevrejima izvan Izraela.

Podaci Banke Izraela pokazuju da su stranci postali manje spremni da kupuju izraelske vladine obveznice.

Banka kaže da se samo 8,4 odsto njih drži u inostranstvu, za razliku od 14,4 odsto u septembru 2023. godine - mesec dana pre nego što je započet izraelski sukob sa Hamasom.

„Rezultat ovoga je da su kamatne stope vladinih obveznica skočile, kako bi postale atraktivnije stranim kupcima“, kaže profesor Manuel Trajlenberg, ekonomista sa Univerziteta u Tel Avivu.

„Došlo je do povećanja od 1,5 odsto u troškovima kredita koje će vlada otplaćivati.“

Uz to, tri velike međunarodne agencije za kreditni rejting - Mudis, Fič, i Standard i Purs - sve su spustile njihov rejting duga izraelske vlade od početka avgusta 2024. godine.

Agencije nisu spustile rejting zbog toga što se plaše da vlada neće moći da otplati obveznice, kaže doktor Tomas Fedlon iz telavivskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti.

Javne finansije Izraela su u zdravom stanju, kaže on.

Umesto toga, on kaže: „Agencije za kreditni rejting su u izveštajima navele da su zabrinute zbog nedostatka definitivne fiskalne [porez i trošenje] strategije vlade za rukovođenje troškovima tokom 2025. godine.“

Profesorka Karnit Flug, ekonomistkinja Izraelskog instituta za demokratiju i bivša guvernerka Banke Izraela, kaže da vlada razmatra smanjenje budžeta u iznosu od 37 milijardi šekela (9,9 milijardi dolara) i povećanje poreza da bi pokušala da smanji budžetski deficit.

„Međutim“, kaže ona, „očekuje se da će neke od planiranih mera naići na otpor radničkih sindikata i nekih članova vladine koalicije.“

Nekoliko ekonomista poziva vladu da saopšti budžet za 2025. godinu sada, sa definitivnim setom štednje koji bi dao protivtežu njenim rastućim vojnim troškovima.

„Nema ozbiljnih planova da se stavi prioritet na bilo koje kresanje budžeta kako bi se finansirali troškovi rata“, kaže profesor Esteban Klor sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

„Ne postoji ekonomska strategija za rat koja bi išla paralelno sa vojnom strategijom.“

• Sad kad je vođa Hamasa mrtav, šta sprečava primirje u Gazi
• Koji je cilj najnovije izraelske invazije na Liban

Kakav je uticaj rat imao na izraelsku privredu?

Izraelska privreda je bila u stalnom jakom porastu do oktobra 2023. godine, ali je doživela nagli pad po izbijanju rata.

Tokom čitave te godine, BDP po glavi stanovnika pao je za 0,1 odsto, prema Svetskoj banci.

Banka Izraela predviđa da će tokom 2024. godine privreda porasti za svega 0,5 odsto.

Ovo je gora prognoza od one koju je napravila u julu, kad je predvidela da će privredni rast za 2024. godinu iznositi 1,5 odsto.

Tokom protekle godine, mnoge firme u Izraelu imale su manjak zaposlenih, što je ograničilo količinu poslovanja koje mogu da vode.

To je zato što je izraelska vojska pozvala više od 360.000 rezervista na početku sukoba sa Hamasom.

U međuvremenu su demobilisale mnoge od njih, ali su pozvale još 15.000 rezervista za tekuću kopnenu operaciju u Libanu.

Vlada je iz bezbednosnih razloga izdala zabranu za oko 220.000 Palestinaca iz Gaze i sa Zapadne obale da prelaze u Izrael da bi radili.

To je posebno uticalo na građevinski sektor, koji je upošljavao oko 80.000 Palestinaca.

Desetine hiljada radnika sada su angažovani kao zamena iz raznih zemalja, poput Indije, Šri Lanke i Uzbekistana.

Profesorka Flug kaže da posle usporavanja izraelske privrede tokom rata, postoji „mogućnost snažnog povratka“ kada on bude okončan, delom zbog izraelskog uspešnog tehnološkog sektora, koji sada čini petinu ekonomije zemlje.

„Činjenica da ovaj rat traje mnogo duže od prethodnih ratova i da je uticao na veliki deo stanovništva znači da bi oporavak mogao da bude slabiji i duži“, kaže ona.

• Šta najnoviji izraelski napadi govore o Netanjahuovom sledećem potezu
• Šta je američki PVO sistem Tad i zašto ga Vašington sada daje Izraelu
• Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk