Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

BBC News

Nataša Anđelković - BBC novinarka  [ BBC ]

21. 03. 2023. 20:20

Žene i Srbija: Maga Magazinović, pionirka koja je upornošću i plesom otvarala vrata ostalim ženama

Srpska „Isidora Dankan" osnovala je prvu školu plesa, bila profesorka, pedagoškinja, prevoditeljka i prva žena zaposlena u listu Politika.

Marija Maga Magazinović krčila je put i otvarala je vrata svim ženama posle nje.

Doslovno.

Bila je prva studentkinja dotad neprikosnoveno muškog Pravnog fakulteta u Beogradu, sa 22 godine već je stekla diplomu Filozofskog fakulteta, a bila je i i prva žena zaposlena u listu Politika i Narodnoj biblioteci.

Jedna od pionirki u borbi za prava žena, bila je i prva moderna srpska plesačica i teoretičarka plesa.

„Vidite šta znači energija pojedinca, mislim da na njima ostaje svet, jer pojedinci pokreću", kaže Gordana Kaljalović, autorka izložbe Slobodan let - Maga Magazinović kroz prostornu i vremensku disperziju, otvorene početkom marta u bioskopu „Balkan" u Beogradu.

Međutim, antisemitski i rasistički stavovi koje je iznosila u periodu nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, iako do danas nedovoljno proučavani i razjašnjeni, gurnuli su je u zaborav.

Magazinović je pripadala intelektualnim i umetničkim krugovima Beograda koji su donosili svež evropski duh i talasima modernosti zapljusnuli srpsko patrijarhalno društvo.

„Sve je to bilo u prvoj deceniji ovog veka, kada su iz Evrope stizale savremene tekovine kulture i nauke, ali su one na vrletnom Balkanu dočekivane s nepoverenjem i otporom", navodi se u monografiji „Dva veka srpskog novinarstva".

Jak je otpor bio ne samo u gimnazijama i fakultetima, već i da se ples shvati kao umetnost, a ne kao narušavanje morala, kaže Tatjana Korićanac, istoričarka književnosti, za BBC na srpskom.

„U vreme kad je ona sašila haljinice devojčicama i devojkama i kad su se pojavile bosonoge, to je izazvalo zgražavanje u Beogradu, jer se tada nije smelo pokazati više od članka noge.

„Možemo samo da zamislimo kako je to sve moglo da deluje beogradskim gospođama i majkama koje su vodile računa o moralu tog vremena i šta je dozvoljeno", dodaje kroz osmeh Korićanac, koja je pre više godina pripremila izložbu o Magi Magazinović u Muzeju grada Beograda.


Diplomirana filozofkinja

Marija Magazinović je rođena 14. oktobra 1882. u Užicu, gde završava osnovnu školu i gimnaziju.

Od 1896. godine, Maga, kako su je od detinjstva oslovljavali, pohađa Višu žensku školu u Beogradu.

Sa 16 godina vanredno upisuje studije na Filozofskog fakulteta, jer devojkama nije bilo dozvoljeno da redovno studiraju.

U to vreme, fakultet je deo Velike škole, a Beogradski univerzitet će tek kasnije nastati.

Magazinović sluša hemiju i fiziku, kao i nemački, ruski, latinski, srpski, filologiju, teoriju književnosti i filozofiju.

Zajedno sa koleginicama, 1902. uspeva da se izbori da žene budu redovne studentkinje.

Već sledeće godine osniva Klub studentkinja koji prevodi dela socijalistkinja poput Klare Cetkin, nemačke aktivistkinje za ljudska prava i marksističke teoretičarke.

Proučavaju i dela Džona Stjuarta Mila, britanskog filozofa liberalizma koji se zalagao za jednakost među polovima, obavezno obrazovanje i kontrolu rađanja.

Po rečima Mage Magazinović, prevod švedske naučnice Elen Kej, koja je pisala o slobodnoj ljubavi, nisu uspele plasirati, jer je za ondašnje shvatanje ljudskih odnosa bilo veoma smelo, navodi se na sajtu Knjiženstvo.

Umetnost već tada daje važnu boju njenom životu.

Tokom studija, Magazinović glumi u Beogradskom radničkom društvu, koje će kasnije kasnije postati umetnička grupa „Abrašević".

Kada je završila fakultet 1904, bila je među prvim ženama sa diplomom filozofije.

Pismeni ispit iz filozofije i pedagogije polaže kod čuvenog profesora Brane Petronijevića.

Da bi dokazala da je moguće da žene upišu i Pravni fakultet, to je i učinila, prva u Beogradu, ali je posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu iste godine napustila prava.

„Cilj mog upisa bio je postignut: i Pravni fakultet je otvorio vrata studentkinjama", sećala se ona u memoarima, prenosi Politika.

Među prvim novinarkama

Patrijarhalno društvo u Srbiji nije blagonaklono gledalo ni na šta od toga.

„Pročitala sam da su je negde zvali 'ona luda Maga', sigurno da je okolina tako malo ograničena, bila začuđena.

„Ta mala sredina sa malim saznanjima je govorila 'šta treba i gimnazija ženama', a Maga se borila da se izjednače prava studenata i studentkinja", kaže profesorka Kaljalović.

Marija Maga Magazinović Gezeman (1882-1968) u Beogradu je otvorila prvu školu plesa, koja je izrodila i Luja Daviča. Zvali su je srpska Isidora Dankan.
BBC
Maga Magazinović je u Beogradu je otvorila prvu školu plesa, koja je izrodila i Luja Daviča. Zvali su je srpska Isidora Dankan.

Posle diplomiranja, tražila je načine da sama zarađuje, što je ponovo bilo neobično.

Prevodi dela Maksima Gorkog i Henrika Sjenkijeviča, a postaje i prva praktikantkinja u Narodnoj biblioteci.

Na samom početku 20. veka, u Pozorišnom listu štampan je prvi članak Mage Magazinović, a objavljuje ga lično urednik, čuveni komediograf Branislav Nušić.

Osokoljena uspehom, piše i drugi članak i dostavlja ga listu Politika, zalažući se za osnivanje ženske gimnazije u Beogradu.

Osnivač lista Politika Vladislav Ribnikar procenjuje da tom tekstu pripada uvodno mesto, navodi se u knjizi „Dva veka srpskog novinarstva".

To joj je bila ulaznica za novinarstvo.

U Politici od septembra 1905. piše u redovnoj rubrici „Ženski svet" o tekovinama zapadne Evrope u pokretu emancipacije žena, a uređuje i feljton.

„U Politici je njen dolazak označio novost u redakciji, u njenom prisustvu kolege su u razgovoru koristile samo pristojne reči, što nije bilo lako, bar ne u svim prilikama", navodi se u monografiji.

Tatjana Korićanac je tokom istraživanja o životu Mage Magazinović u Narodnoj biblioteci čitala njene tekstove, za koje kaže da su bili vrlo korisni za „dom, za ženu, za porodicu".

„To su sve bili saveti koji su pomagali ženi da se uključi u neke evropske tokove organizovanja porodičnog života, što je jako bitno.

„Ona je uvek išla napred, grabila korak ispred onoga što se u Srbiji radilo i kako se živelo", dodaje Korićanac.

Profesorka sa višedecenijskom karijerom

Prva ženska realna gimnazija bila je smeštena u zgradi današnje Pete beogradske gimnazije. Dok je u njoj predavala Maga Magazinović, živel je prekoputa sa ćerkom
BBC
Prva ženska realna gimnazija bila je smeštena u zgradi današnje Pete beogradske gimnazije. Dok je u njoj predavala Maga Magazinović, živela je prekoputa sa ćerkom

Ubrzo zatim, Magazinović postaje i učiteljica u Višoj ženskoj školi.

Inicijativa da se otvori škola višeg ranga, Prva ženska realna gimnazija, urodila je plodom 1905. godine.

Tamo Magazinović predaje psihologiju, logiku, nemački i srpski jezik, sa prekidima, punih četrdeset godina.

Shvatila je da je, što je neko obrazovaniji, ima kritički odnos prema stvarnosti, ali i prema sebi, kaže Kaljalović.

Maga Magazinović i žene slične njoj narušavale su ceo sistem patrijarhalnog vaspitanja i porodičnih stega prisutnih u Srbiji početkom 20. veka.

„To je jako velika revolucija u porodici", dodaje Korićanac.

Maga Magazinović odlazi u Minhen 1909. na usavršavanje - najpre za glumu, a potom za ples i balet.

Tamo upoznaje slavistu i univerzitetskog profesora Gerharda Gezemana, za kog će se kasnije i udati.

Posle godinu dana provedenih u Nemačkoj, u plesnim i baletskim školama u Minhenu i Berlinu, vraća se u Beograd i 1910. sa Zorom Pricom otvara Školu za recitaciju, estetsku gimnastiku i strane jezike.

Svet ulazi u Prvi svetski rat i Maga Magazinović odlazi u Kragujevac gde radi kao bolničarka, a njen muž se povlači sa srpskom vojskom preko Albanije,

Tih teških godina, izgubila je majku, braća su joj poginula, a sin umire kao beba.

„Potom putuje u Švajcarsku gde u Lucernu 1917. rađa ćerku Rajnu i gde se nezvanično rastaje od Gezemana", navodi se u knjizi „Dvadeset žena u Srbiji koje su obeležile 20. vek", Ivane Pantelić, Ljubinke Škodrić i Jelene Milinković.

Sa ćerkom se po završetku Prvog svetskog rata 1918. vratila u Beograd, a zvanično se razvela 1923.

Ples kao izraz slobode

Vrhunac karijere Mage Magazinović je u doba Kraljevine Jugoslavije, između dva svetska rata.

Tada predaje u školi, vodi plesnu grupu, a postavlja i koreografije inspirisane heroinama narodne poezije.

Među prvima je obogatila srpsko folklorno nasleđe dodajući elemente savremenog plesa: Jelisavka, majka Obilića, Molitva Kosovke devojke i Smrt majke Jugovića.

Vežbe plesnih igara je organizovala u prirodi, pored Save, što je radila i Isidora Dankan, čiju školu je pohađala u Berlinu.

Maga je napravila spoj energije misli koja je nastajala u Evropi sa Srbijom, kaže Gordana Kaljalović.

Slobodan ples joj je, kaže, davao šire polje mogućnosti u odnosu na klasične igre, koje najčešće imaju ustaljene korake koji se ponavljaju.

„Donela je sveži impuls novih ideja u ovu malu sredinu i uvela je modernu igru, pre nego što je klasičan balet krenuo.

„Slobodna igra za nju je značila slobodan izraz", kaže profesorka.

Fotografije Muzeja grada Beograda deo su video instalacije na izložbi
BBC
Fotografije Muzeja grada Beograda deo su video instalacije na izložbi

Kontroverzni stavovi tokom Drugog svetskog rata

Po početku nacističke okupacije 1941. Maga Magazinović odlazi u penziju.

Naredne, 1942. u Prosvetnom glasniku, objavljuje tekst „Razmišljanje o budućoj ženskoj školi" u kojem iznosi antisemitske i rasističke stavove u skladu sa konceptom arijevstva.

Istoričarka Olivera Milosavljević u ogledu „Potisnuta istina - Kolaboracija u Srbiji 1941 - 1944." navodi da je Magazinović iznosila i tezu „da kratkovidu decu ne treba puštati da se školuju zato što nisu vredna daljeg školovanja", prenosi Peščanik.

„To stoji crno na belo, da je ona napisala i objavila, ne možete da se borite protiv nečega što je objavljeno, ali s druge strane, možete da ne verujete da su to zaista bila neka njena lična uverenja.

„Da li su to neke okolnosti bile, prosto ne mogu da verujem da je to bio takav kopernikanski obrt kod nje u zrelim godinama, kad je već u penziji", kaže Korićanac.

Maga Magazinović je dobila ulicu u centru Užica i na periferiji Beograda
BBC
Maga Magazinović je dobila ulicu u centru Užica i na periferiji Beograda

Stavovi nisu nastali u vreme njenog školovanja u Nemačkoj, već nekoliko decenija kasnije, „kao grom iz vedra neba", dodaje.

Još je neobičnije ako se zna da je u mladosti zastupala „izuzetno antimilitarističke i socijalističke stavove", navodi se i u knjizi „20 žena koje su obeležile 20. vek".

Za vreme okupacije Magazinović je radila na „Kolarcu", organizovala putovanja i išla na festivale folklora.

„Duh vremena je bio takav da su mnogi odbili kolaboraciju s Nemcima, iako ih je to moglo koštati života i svega, to ne može da bude nikakav izgovor ni pojašnjenje.

„Svakako treba ispitati sve okolnosti u kojima su nastali ti tekstovi", kaže Korićanac.

Ona navodi da je po nekim tumačenjima rad na „Kolarcu" bio način da Magazinović skloni studente i sačuva ih od nemačkog pogroma.

„Ti natpisi bacaju ružnu sliku na sve ono što je celog života radila i ne liče na nju, nije imala takve ideje, niti je u takvom duhu vaspitavana. niti se ponašala, ali ne možete da prenebregnete da to postoji", dodaje.

Magazinović je preminula dve decenije kasnije, 8. februara 1968. u Beogradu.

Telo kao mesto ukrštanja i manipulacije

plakat za izložbu
BBC
Izložba Slobodan let kroz vreme i prostor traje do 31. marta

Kao članica Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije i profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Gordana Kaljalović se bavila temom tela i akta.

Kroz istoriju, telo je, dodaje, bilo u središtu pažnje književnosti, umetnosti, kao i filozofije, a zato se to ogleda i u izložbi Magazinović.

„Bilo je mesto ukrštanja političkih, religioznih, društvenih i drugih interesa i, kao takvo, objekat i manipulacije i zloupotreba.

„Kroz istoriju umetnosti vidite da je telo, recimo, u hrišćanstvu predstavljeno kao žrtvovano, telo Isusa Hristosa je sa trnovim vencima i ranama", kaže Kaljalović.

I Maga Magazinović je stavljala značajan akcenat na telo, kako praktično kroz ples, tako i teorijski kroz analize.

Autorka je monografija Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost 1932, Vežbe i studije iz savremene gimnastike, plastike, ritmike i baleta: primenjena telesna kultura 1932, Istorija igre 1951. kao i posthumno objavljene autobiografije Moj život 2000.

„Ona ističe koliki je značaj i fizičke kulture i svesti o telu za jedinku i za njen odnos prema okruženju, ali i za balans duhovnog i fizičkog", kaže Kaljalović.

Danas je takvo poimanje uobičajeno, ali takve ideje jedne žene i to pre više od jednog veka „bio je maltene šok za patrijarhalnu Srbiju koja je bila dosta zatvorenih shvatanja".

„Uloga žene bila je uokvirena određenim stereotipima i shvatanjem da mora da se kreće od domaćinstva, roditelja i supruge, Maga je pomerila tu granicu", kaže Kaljalović.

Prožimala je različite uloge žene, ne isključujući jednu od druge.

„Obrazovana žena, po Magi, u stanju je da daje drugi okvir i drugu osnovu i za razvoj tog malog bića, sopstvenog deteta.

„To je sto godina ispred vremena", kaže Kaljalović.

Na njenoj izložbi u čast Mage Magazinović prikazana je video instalacija, sa citatima i arhivskom građom - fotografije i snimci Beograda i Berlina između dva rata, ali i snimcima igre i plesa, uz vajarske skulpture stopala sa zavojima i plesnim ožiljcima.

Deo izložbe o Magi su i skulpture plesnih stopala
BBC
Deo izložbe o Magi su i skulpture plesnih stopala
Plesna haljine, izrađene od različitih materijala, deo su izložbene postavke
BBC
Branka Pavlović, koautorka izložbe, radila je na video instalaciji, ali i izradi haljina koje su deo postavke, a napravljene su od različitih materijala - od papira i novina, što je aluzija na Magin rad u Politici

Bioskop Balkan - mesto kulture nekad i sad

Za izložbu nije slučajno izabran baš podrumski prostor bioskopa „Balkan", kojim sada upravlja Fondacija Saša Marčeta.

bioskop Balkan
BBC

U samom centru Beograda, ova zgrada je zidana na temeljima turskog hana (gostione) od 1867. do 1870. godine.

Od prvobitnog investitora i vlasnika Đorđe Pašona, Cincara poreklom iz Makedonije i proizvođača alkoholnih pića, vlasništvo je 1900. godine preuzeo Vanđela Toma, poznati duvandžija.

Pašona je prethodno uzeo pozajmicu od Tome, koju ovaj nije uspeo da mu vrati.

Bioskop je prethodno bio gostionica, hotel, teatar, opera, te su se ovde igrale prve predstave, opere, koncerti, a zatim i filmske projekcije.

Njegove razne namene privlačile su intelektualce i znamenite ličnosti 20. veka, od hrvatskog pesnika i esejiste Antuna Gustava Matoša, preko glumačke dive Žanke Stokić, do operskog pevača Žarka Savića.


Gotovo zaboravljena

Koliko su je u međuvremenu zatrpali nanosi istorije, pokazuje i svedočenje Tatjane Korićanac koja se sa Maginim životom susrela gotovo slučajno.

Uz podsticaj Jelene Šantić, balerine, teoretičarke baleta i mirovne aktivistkinje, koja je 2000. godine priredila memoare Mage Magazinović „Moj život", Korićanac počinje da proučava života žene čije su fotografije krasile zidove muzeja, a da nije ni znala ko je plesačica.

Maga Magazinović je, srećom, na poleđini svake fotografije pisala nazive „Studija napora", „Studija straha", „Studija ljubavi", kao i raznih pokreta, kaže ona.

„O Magi Magazinović apsolutno niko ništa nije ni rekao ni napisao, ništa se nije znalo.

„Do te mere se nije znalo, da su ljudi pitali da li je to muško ili žensko - Maga", kaže Korićanac.

Dobila je ulicu na opštini Zvezdara u Beogradu i ulicu u Užicu, a njeno ime nosi i jedan baletski studio.

„O takvim ličnostima koje su svojim stavovima otvarale vidike itekako treba da se zna, jer su one videle i dalje i više.

„Unapređivale su zajednicu i pokretale društvo unapred", zaključuje Kaljalović.

Možda će vas zanimati i ova priča


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије

Најчитаније