BBC News

Dejana Vukadinović - BBC novinarka [ BBC ]

10. 12. 2022. 09:00

Životna sredina, recikliranje i Srbija: Šta pokazuje Srdina jedinstvena interaktivna mapa reciklaže

U Srbiji se godišnje generiše oko 11 miliona tona otpada, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine.

Devojčica duge crne kose, učenica trećeg razreda osnovne škole, sve učestalije primećuje negativne promene u sopstvenom okruženju.

Umesto smeha, na njenom licu sve češće se pojavljuje ljutit i namrgođeni pogled, jer priroda u kojoj uživa sve manje podseća na onu sa časova Prirode i društva.

Čiste reke i parkovi zamenili su prizori otpada, dok u vazduhu oseća miris smrada i paljevine, zbog čega se srdi, pa otuda i nadimak Srda.

Ona je zaštitni znak platforme za zaštitu životne sredine na kojoj se pored najnovijih informacija o prirodi, hrani, vazduhu, energiji i otpadu, nalazi i prva interaktivna mapa - Gde reciklirati.

„Na mapi se nalaze mesta u Srbiji gde se može predati otpad za reciklažu.

„Želeli smo da pružimo informacije svima koji žele da učestvuju u reciklaži, a nisu znali gde je to moguće, ali i da podstaknemo one koji ranije nisu bili zainteresovani da predaju otpad", priča Suzana Obradović, idejni tvorac mape za BBC na srpskom.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da se u Srbiji godišnje generiše više od 11 miliona tona otpada.

Od 831.000 tonu komunalnog plastičnog otpada između 2017. i 2019. godine, u Srbiji je reciklirano 14.000 tona, odnosno tek dva odsto, pokazuje istraživanje o upravljanju plastičnim otpadom Državne revizorske institucije.

Gde se koja vrsta otpada reciklira?

Mnogi bi želeli da recikliraju, ali ne znaju gde.

Suzana Đelić iz Niša, grada na jugu Srbije, već neko vreme razvrstava najveći deo kućnog otpada.

Ali, kaže, ispred zgrade u kojoj stanuje postavljeni su samo kontejneri za plastiku i staklo.

„Trebalo bi ispred svake zgrade postaviti kontejnere specijalizovane za svaku vrstu otpada.

„Dodatni problem je i manjak običnih kanti u parkovima i šetalištima", priča Đelić za BBC na srpskom.

Nedostatak preciznih informacija gde i kako reciklirati bio je, prema rečima Suzane Obradović, jedan od motiva za pravljenje platforme.

Pored razgovora sa lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima obilazila je i teren sa timom.

„Veliki broj lokalnih samouprava nije započeo proces primarne separacije - razdvajanja.

„Beograd smo mapirali obilazeći lokacije i popisujući tačna mesta kontejnera za reciklažni otpad, pozivali smo firme da proverimo koje vrste otpada sakupljaju ili recikliraju", priča Obradović za BBC na srpskom.

Ambalažni otpad kao što su limenke, PET flaše, papir i karton, staklena i tetrapak ambalaža mogu da se odlože u reciklažne kontejnere namenjene za ove vrste otpada.

U Kragujevcu, Aranđelovcu, Nišu i Beogradu ambalažni otpad može da se odloži u reciklomate koji su postavljeni na ulicama dok se u Zrenjaninu ostavljaju pametni uređaji na javnim mestima i u marketima za sakupljanje ambalažnog otpada, dodaje.

Baterije se mogu odložiti u radnjama nekoliko trgovinskih lanaca, a elektronski i električni otpad može da se odnese u firme koje se bave sakupljanjem ili reciklažom, a ako je reč o većim uređajima firme dolaze na kućnu adresu, pojašnjava Obradović.

Šta mapa pokazuje i na koji način radi?

Pored svakog mesta na geografskoj mapi Srbije pojavljuje se broj.

Označava koliko u tom mestu ima lokacija gde se različite vrste otpada mogu odneti na reciklažu.

Klikom na mesto „iskaču" tri ikonice, različiith boja.

Reciklažni kontejneri na ulicama, reciklažne kante u prodavnicama i javnim objektima, kao i reciklomati i prese označeni su plavom bojom.

Iza žute ikonice kriju se sakupljačke firme, dok zeleni heksagon pruža informacije o lokaciji reciklažnih centara.

Klikom na bilo koju ikonicu otvara se prozor na kom piše adresa, šta se skuplja na toj lokaciji, kako doći do nje, a ako je ikonica sa sakupljačkom ili reciklažnom firmom tu je i naziv firme i njeni kontakt podaci.

„U pretrazi u padajućem meniju može da se bira lokalna samouprava i vrsta otpada - u ponudi su lokacije za 24 vrste otpada - baterije, sijalice, limenke, papir, staklo, PET boce, elektronski i električni otpad, tekstil, akumulatori, vozila...

„Na mapi u levom uglu postoji strelica, kada se klikne na nju mapa pokazuje najbliža mesta za reciklažu spram vaše lokacije", pojašnjava Obradović.


Otpad u brojkama

Srbija je planirala da do 2020. godine izgradi 29 regionalnih sanitarnih deponija, na kojima se primenjuju tehnologije upravljanja otpadom, ali je do sada izgrađeno svega 12.

Na sanitarnim deponijama, gde se primenjuju tehnologije upravljanja otpadom, osigurava se da životna sredina minimalno trpi zbog gomilanja đubreta.

Otpad se razvrstava u pratećim postrojenjima na deponiji, pa jedan deo odlazi na reciklažu, drugi na biološki tretman i tako dalje.

Na dvanaest sanitarnih deponija u prošloj godini je odloženo 850 hiljada tona komunalnog otpada.

Kućno smeće
BBC
Plastika, staklo, karton, aluminijum... Sve to sadrži kanta za smeće u svakom domu

Komunalni otpad, u koji spada sve što se baci u kućnu ili javnu kantu za smeće, čini 2,3 miliona tona.

U 2021. godini, u Srbiji je proizvedeno 338 kilograma komunalnog otpada po glavi stanovnika.

Ipak, velika količina otpada i dalje se odlaže na nesanitarnim i divljim deponijama.

Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine iz septembra 2022. broj divljih deponija u Srbiji je oko 2656.

Čišćenje prostora divljih deponija u 2021. godini na 1486 lokacija nije izvršeno ni jednom, piše u izveštaju ovog tela.

Među očišćenim deponijama, odlaganje otpada je nastavljeno na 987.

O deponijama u Srbiji i njihovim efektima na životnu sredinu BBC je već pisao.


Koji su gorući problemi sa otpadom?

„Divlje deponije se samo gomilaju, Veliki je problem zbrinjavanje građevinskog otpada i raznih vrsta opasnog otpada - spaljuju se kablovi širom Beograda i širom Srbije čime se direktno truju građani i priroda. Otpadno motorno ulje završava u zemlji, vodi ili u ložištima.

„Skoro petina građana, uglavnom u seoskom području, nema ni običan kontejner", priča autorka mape Gde reciklirati.

Smatra da nedostaje održivi sistem upravljanja otpada i da se po hitnom postupku primeni u svim lokalnim samoupravama.

„Obezbediti infrastrukturu, raditi na edukaciji ljudi i primeniti kaznenu politiku bez izuzetka.

„Ovo veoma brzo može da se primeni, ali nedostaje najvažnije - želja da se problem otpada reši", kaže Obradović.

I njena imenjakinja iz Niša smatra da je svest o reciklaži nedovoljno razvijena.

„Zastrašujuće je što više ima đubreta oko kante, nego u samoj kanti.

„Problem je što ljudi ne veruju u nadležne institucije i ne vide da se išta radi na rešavanju ovog problema", priča 30-godišnjakinja.

Za jedinstvenu mapu Đelić nije čula, ali pozdravlja ideju.

„Bilo nam je potrebno i drago mi je što je neko prepoznao značaj reciklaže i odlaganje otpada", Suzana Đelić.


Možda vam ova priča bude zanimljiva


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC News

Пратите нас на

Најновије