B.Bu. [ n1 ]

STUDIJA

Dva ključna načina za borbu protiv naleta umora na poslu

Nova studija ukazala je na dva efikasna načina da se spriječi umor koji ponekad osjećamo dok smo na radnom mjestu.

Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Vejk Forest, Univerziteta Virdžinija Komonvelt i Nortistern univerziteta u SAD.

Rezultati istraživanja, kažu naučnici, mogli bi da pomognu da se napravi razlika između pada ili uspona u radnom elanu tokom radnog vremena, naročito u popodnevnim satima.

Izdvojena su dva efikasna načina da se spriječi umor: uzimanje redovnih „mikropauza“ i – podrška supervizora.

Ta dva faktora pokazala su pozitivne efekte na umor na kraju radnog dana, ali i na kvalitet sna i energiju sa kojom na posao dolazimo sljedećeg dana, otkrili su istraživači.

Korišćenje obje mjere zajedno pokazalo se najefikasnijim u borbi protiv umora.

„Prvo, mikroprekidi su jednostavan, isplativ način za upravljanje umorom, posebno kada je opterećenje veliko. Drugo, podrška neposrednih šefova igra ključnu ulogu u ublažavanju umora. Zajedno, ta dva mehanizma nude najveće olakšanje za profesionalce koji rade tokom užurbanih sezona ili drugih radnih perioda visokog stresa“, izjavila je Lindzi Endiola sa Biznis akademije WCU.

Istraživači su anketirali 44 računovođe o njihovim radnim navikama pre nego što su sa još 179 učesnika organizovali kontrolisani eksperiment o umoru i mikropauzama.

Pokazalo se da i mikroprekidi i redovna podrška šefova smanjuju umor.

Nalet umora uglavnom se na poslu osjeti u popodnevnim satima
Za zaposlene računovođe, koristi od tih intervencija bile su značajne samo u najprometnije doba godine – što sugeriše da su najkorisnije kada su najpotrebnije – u vremenima većeg stresa.

Naknadni eksperimenti su otkrili da su mikroprekidi bili povezani i sa poboljšanom preciznošću tokom revizija na poslu, nešto što je poznato da opada kada su računovodstvene kompanije izložene većem pritisku.

„Računovođe se redovno bore sa pritiscima rokova, dugim radnim vremenom i značajnim radnim opterećenjem“, pišu istraživači u objavljenom radu i ističu da visoki zahtjevi koje nameće posao lako dovode do visokog nivoa umora i takozvanog sagorijevanja na poslu, što može negativno uticati na kvalitet rada u kratkom roku sa tendencijom dužeg trajanja ukoliko se stresom ne upravlja kako treba“, navodi se u studiji.

Efikasne mikropauze mogu biti kraće čak i od jednog minuta, kažu istraživači: to može uključivati čitanje kratkog novinskog članka, uzimanje kafe ili istezanje.

U međuvremenu, podrška supervizora bi mogla da zahtijeva nadzor zaposlenih, pružanje pomoći i pokazivanje zahvalnosti za ono što rade.

Iako većina radnika ima ograničenu kontrolu nad aktivnostima svog menadžera, mnogi mogu razmotriti načine da uzmu kratke trenutke zastoja u radu. Iako studija nije razmatrala optimalno vrijeme za mikropauze, rezultati su bili zasnovani na pauzama od samo jednog minuta.

„Primjenom ovih strategija, kompanije mogu poboljšati i dobrobit zaposlenih i kvalitet rada i krajnjih rezultata, na kraju podstičući održivije i produktivnije radno okruženje“, pišu istraživači.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Contemporari Accounting Research.