K. J. [ РТС, INDEPENDENT.CO.UK ]

29. 10. 2023. 18:45   >>  18:56

КОРИСНИ САВЈЕТИ

Седам начина како оштећујемо вид, а да тога нисмо свјесни

Резултати истраживања предвиђају да ће готово половина свјетске популације до 2050. године имати проблем са кратковидошћу. Биљежи се драматичан пораст оштећења вида, упозоравају стручњаци, и истичу да је у половини случајева оштећење могло да се спријечи.

Вид углавном узимамо здраво за готово – све док се не појави неки проблем. Проблем кратковидости (миопије) се убрано повећава, а једно истраживање предвиђа да ће до 2050. године 4.758 милиона људи бити кратковидо – скоро половина (49,8 одсто) свјетске популације.

Извjештај Свјетске здравствене организације (СЗО) предвиђа драматичан пораст потребе за његом очију у блиској будућности, истичући да најмање 2,2 милијарде људи широм свијета има оштећење вида – а око половине њих има оштећење вида које је могло да се спријечи.

„Неки људи можда не поклањају здрављу очију довољно пажње и пропуштају годишње прегледе који играју кључну улогу у откривању стања попут катаракте, глаукома и макуларне дегенерације повезане са животним добом“, наводи офталмолог др Јорн Слот Јоргенсен.

Јоргенсен напомиње да је пандемија такође имала значајну улогу у погоршању проблема са очима, посебно у порасту кратковидости.

„Са преласком на рад на даљину, људи проводе много више сати пред екранима, како на послу, тако и у слободно вријеме. Брига о здрављу очију није само питање комфора, то је основни аспект нашег општег благостања“, каже он.

Доктор Јоргенсен и Евелин Менсах, офталмолог и очни хирург, члан савјета Краљевског колеџа офталмолога, наводе седам начина на које оштећујемо вид, а да тога нисмо свјесни.

1.Пропуштање редовних прегледа

Докторка Менсах каже да је препоручљиво да обавимо контролу очију сваке двије године, или чешће ако нам то препоручи оптичар.

Јоргенсен додаје: „Пропуст редовних очних прегледа може довести да стања попут глаукома, дијабетичке ретинопатије и макуларне дегенерације ока ,које се у почетној фази развијају без уочљивих симптома, остану неоткривене на вријеме. Рано откривање је кључно за ефикасан третман и очување вида.“

Рутински преглед очију такође може да открије ране знаке основних системских здравствених стања, као што су дијабетес, висок холестерол и висок крвни притисак.

2.Све дужи боравак испред екрана

Широка употреба дигиталних уређаја као што су лаптопови, таблети и паметни телефони довела је до тога да проводимо све више времена гледајући у екран, напомиње др Јøргенсен.

„Ово доводи до напрезања очију, које карактеришу симптоми као што су суве очи, главобоља и замагљен вид“, објашњава офталмолог.

„У овом добу дигиталне технологије, препоручљиво је да се придржавате правила 20–20–20“, истиче др Менсах – то значи на сваких 20 минута, гледати у нешто удаљено 20 стопа (шест метара) 20 секунди.

„Поред тога, не заборавите да трепћете када гледате у екран како бисте спријечили да се очи осуше.“

3.Ношење наочара за сунце без УВ заштите

Јоргенсен наводи да уколико наочаре за сунце немају адекватну УВ заштиту то излаже наше очи штетном ултраљубичастом зрачењу што допринуси појави катаракте и дегенерације макуле повезане са старењем.

Осим лијепог дизајна, наочаре за сунце морају да имају и квалитетну заштиту од УВ зрачења

Докторка Менсах каже да излагање УВ зрачењу такође може да утиче на настанак израслина на површини очију, такозваног птеригијума.

„Не филтрирају све наочаре за сунце УВ светлост, зато се увјерите да имају одговарајућу ознаку. Никада не гледајте директно у Сунце јер то може довести до опекотина у макули и до трајног губитка вида.“

4. Лоша исхрана и недостатак хранљивих материја

Здрава, уравнотежена исхрана може помоћи у смањењу ризика од болести које угрожавају вид, прије свега дегенерације макуле, оштећења средишњег дијела мрежњаче које се обично јавља код старијих особа, а које доводи до губитка вида у средишту видног поља. Др Менсах објашњава да макула – део мрежњаче који обрађује оно што видимо испред себе – садржи природне пигменте као што су лутеин и зеаксантин који се налазе у тамнозеленом, лиснатом поврћу као што су спанаћ и кељ.

Поврће и воће зелене боје, а нарочито тамнијих нијанси требало би да буду на тањиру и због очувања здравља очију.

„Витамини А, Ц и Е су такође корисни, па једите најмање пет порција воћа и поврћа дневно“, савјетује она.

„А ако имате породичну историју дегенерације макуле, питајте свог љекара о узимању суплемената."

5. Пушење

Ако сте пушач, остављање цигарета неће користити само општем здрављу већ и здрављу очију, наглашава др Менсах. „Престанак пушења је променљив фактор који може смањити ризик од развоја одређених стања као што су дегенерација макуле и катаракта.“

6. Не ношење прописаних наочара

Постоји широко распрострањена заблуда да ношење прописаних наочара погоршава вид, напомиње др Менсах. „Ово апсолутно није тачно“, наглашава она.

„Примарни разлог за ношење прописаних наочара је једноставно зато што су вам потребне. Ако избјегавате да их носите, ризикујете главобољу.“

7. Неадекватно освјетљење

„Рад или читање у недовољно освјетљеној просторији може довести до напрезања очију, нелагодности и слабијег вида“, каже Јоргенсен. Истиче да је добро освјетљење од виталног значаја за стварање угодних услова за читање и рад.