Mi.M. [ rts.rs ]

Toksični kokteli kojima smo svaki dan izloženi – 200 različitih pesticida otkriveno u prašini evropskih domova

Skoro 200 različitih pesticida otkriveno je tokom studije koja je analizirala prašinu u domovima širom Evrope, a naučnici ističu da vlasti i kontrolna tijela država moraju da uzmu u obzir ove „toksične koktele“ hemikalija kada zabranjuju ili ograničavaju upotrebu pesticida.

Više od 40 odsto pesticida otkrivenih u prašini povezano je sa pojavom kancera ili remetnjama hormonskog balansa.

Naučnici kažu da njihovo istraživanje podupire ideju da kontrolna tijela država moraju da procijene rizik koji predstavljaju pesticidi, posebno kada reaguju sa drugim hemikalijama. Takav pristup mora da se primijeni kako na supstance koje su trenutno u upotrebi, tako i na one koje čekaju odobrenje.

Kako se navodi u preliminarnim nalazima najveće studije te vrste, naučnici su analizirali prašinu iz domova u deset evropskih država i otkrili prisustvo ukupno 197 pesticida.

Više od 40 odsto pronađenih pesticida u prašini je visoko toksično i povezano sa pojavom kancera i remetnjama hormonskog sistema.

Broj pesticida u svakom domu kretao se od 25 do 121, a nivo pesticida je obično bio viši u domovima poljoprivrednika.

„Imamo mnogo epidemioloških studija koje pokazuju da su mnoge bolesti povezane sa mješavinom pesticida“, kaže profesor Pol Šipers.

Pesticidi u prašini dolazili su do domova ljudi putem obuće, kao i preko mačaka i pasa.

„Ukoliko se ne izuvamo na pragu, onda u dom unosimo dosta prašine spolja. Ljubimci su takođe izvor. Mnoge studije pokazuju da životinje na sebi prikupljaju određene zagađujuće hemikalije, uključujući pesticide“, navodi Šipers.

Još jedan izvor su proizvodi koje unosimo u kuću ili pesticidi koje kupujemo iz bilo kog razloga, poput onih protiv buva i krpelja za ljubimce.

Uporne, vječne i štetne

Iako su koncentracije svakog pesticida u prašini bile male, mješavina desetina hemikalija može da utiče na zdravlje, posebno ako se uzme u obzir da smo im često izloženi u višim koncentracijama na voću, povrću i cvijeću.

Studija je takođe nesumnjivo utvrdila prisustvo insekticida DDT (dihlor-difenil-trihloretan), uprkos tome što je ovaj pesticid zabranjen u mnogim zemljama još od 1972. godine.

Šipers takođe ističe da bilo kakvo odobravanje korišćenja određenih hemikalija mora uzeti u obzir njihov dugotrajni uticaj i ostanak u prirodi. Čak i da proizvodi poput PFAS, takozvanih „vječnih hemikalija“, budu zabranjeni sada, oni će još dugo ostati u životnoj sredini.

Nazivaju se „vječne hemikalije“ zato što se ne razlažu u životnoj sredini. Koriste se u širokom spektru potrošačkih proizvoda i industrijskih procesa, a neke od njih su povezane sa ozbiljnim oboljenjima kod ljudi i životinja.

„Proizvodi poput DDT-a su odavno zabranjeni, ali su toliko uporni i izdržljivi da se i dalje nakupljaju u sredini i konstantno su u cirkulaciji. Sada imamo problem sa PFAS hemikalijama sa kojima se ponavlja ista stvar“, upozorava Šipers.