M.V.

ASP

Za Ustavni sud ni "euro po euro" nije bio sporan, 15 miliona niko nije vratio

Oni koji se danas najbučnije predstavljaju kao branioci Ustava Crne Gore, godinama su ga tokom svoje vladavine otvoreno kršili, dok se sam Ustavni sud kod znatnog dijela građana jako dugo percipira kao politički, saopštili su iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP).

Iz ASP kažu da je paradoksalna situacija da „slovo“ o poštovanju prava, Ustava i zakona danas pokušavaju da drže oni koji su, kako su naveli, daleko od najpozvanijih za to, jer tokom decenijskih upravljanja državom nijesu stvorili institucije, već su ih, kako kaže, gazili „političkom čizmom“, pa danas imamo značajno urušen ukupni državni sistem, uključujući i pravosudni.

Oni su kazali da su urušene institucije istovremeno i poraz svih nas, građana ove države, jer "zemlja ni danas ne uspijeva da izađe iz političkih rovova, a „(ne) tajanstvena ruka politike“ i dalje povlači brojne konce u zemlji", umjesto da institucijama upravljaju profesionalci, koji, kaže, neće dozvoljavati upliv politike.

"Ipak, građane ne treba podsjećati na brojne sporne odluke, koje su se našle pred Ustavnim sudom i oglašavane su neustavnim, ili one koje je on donosio i nije ih oglasio neustavnim, a značajan dio pravne struke je smatrao da jesu bile neustavne. Mnoge takve odluke građani su plaćali iz svojih džepova. Tako je godine 2015. tadašnja DPS vlast donijela uredbu za maloprodajne naftne derivate u koju je kao jedan od elemenata za obračun tada uključila naknadu za izgradnju autoputa i reprezentativnog sporta od 0,7 eura",   saopštila je za RTCG Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu.

Uredba je, kaže ona, nedugo potom bila proglašena neustavnom od Ustavnog suda (nakon inicijative tadašnjih opozicionih poslanika), ali je do tog časa protivpravno građanstvu i privredi uzeto oko deset miliona eura.

"Nije poznato da je ikada bar postavljeno pitanje bilo čije odgovornosti zbog milionske štete za građane i privredu, koja nikada nije mogla da im bude vraćena. Građani dobro pamte i da je 2012. godine Ustavni sud presudio da je indikativni Zakon o taksama ustavan. Tim zakonom, ograničenog vremenskog trajanja, tadašnja DPS vlast je iz džepova građana i privrede za takse za brojila, mobilne telefone... uzela preko 15 miliona eura. Brojna pravna i stručna javnost smatrala je tu odluku Ustavnog suda krajnje kontroverznom i donijetom za potrebe tadašnje Vlade", ističe Mrdović. 

Poručuje da je građanima potrebna pravda i da Ustavni sud bude brana za Ustav i zakone, a ne da ga "dobar dio građana doživljava kao politički sud".

"Sve dok Ustavni sud (i ne samo on) stvarno ne postane "hram pravde" za sve, građani će imati pravo da sumnjaju. Stoga se stiče utisak da je zahtjev opozicije za vraćanjem sudijice Đuranović, koja je nesporno po Ustavu ispunila uslove za penzionisanje i koja je javno obznanila privrženost DPS-u, prevashodno zahtjev za vraćanjem DPS sudije", zaključuje Mrdović.