[ РТС, science alert ]

26. 09. 2023. 22:59   >>  22:59

НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ

Цвијеће буја на Антарктику, зашто то није добро

Цвијеће се шири на Антарктику док љетње температуре расту, па је овај дио свијета сваке године све мање препознатљив.

На копну, научници су открили цвијетне биљке, маховину и алге како се шире као никада раније, а на мору је обим плутајућег морског леда на рекордно ниском нивоу.

Ове драматичне промјене су се поклопиле са порастом љетњих температура. Истраживачи са Универзитета у Вашингтону су 2022. забиљежили највећи топлотни талас који је икада погодио Антарктик.

У марту су температуре близу Јужног пола достигле максимум када је током три дана било мјерено –10 степени.

Ово је била најтоплија температурна аномалија забиљежена било гдје у свијету, рекао је Едвард Бланчард-Вриглсворт, атмосферски научник и први аутор објављеног рада тима Универзитета у Вашингтону.

Некима из његовог тима који су у то вријеме радили на Антарктику је очигледно било довољно топло да су носили шортс, па чак и да иду без мајице на сунцу.

Тренуци попут ових показују јасније него икад да Антарктик није имун на климатску кризу, као што су неки научници некада мислили.

Да би схватио колико је недавног топлотног таласа на Антарктику приписано климатским промјенама, тим научника је користио стратегију моделирања која се ослања се на „расплет прошлих догађаја, или вјеродостојних будућих догађаја“ да би репродуковала тренутне климатске догађаје.

„Открили смо да су климатске промјене током прошлог вијека појачале топлотни талас за 2°C, док би еквивалентни топлотни талас 2096. године био за додатних 6°C топлији него 2022. (8°C у односу на 1922)“, пишу истраживачи у својим налазима.

Тај будући сценарио могао би мартовске температуре на Антарктику да доведе опасно близу тачке топљења, претећи огромним дјеловима леда на континенту.

Тренутно су Антарктик и повезана острва прекривени трајним снијегом и ледом, са само око једног процента погодног земљишта за цвјетање биљака као што су антарктичка длакава трава (Deschampia antarctica) и антарктичка бисерница (Colobanthus prettinsis).

У посљедњих неколико деценија, међутим, топлија прољећа и љета су довела до размножавања таквих биљака, при чему су се стопе раста повећале за 20 процената или више од 2009. до 2018. године.

До краја вијека, неки модели предвиђају троструко повећање земљишта без леда на Антарктичком полуострву које ће омогућити и колонизацију биљака.

Ако вегетација настави да се шири у овим зонама, истраживачи се брину да ће то довести до "неповратног губитка биодиверзитета" на Антарктику.

"Знамо да ће постојати хиљаде квадратних километара површине без леда и да ће топлије температуре и додатна доступна вода створити нова станишта погодна за колонизацију, што ће неким врстама бити од користи, а другима не", објаснила је Џасмин Ли, биолог за заштиту природе.

„Нажалост, блажа клима ће такође смањити баријеру за даљу инвазију нових врста – како биљних тако и животињских."

Научници широм свијета сада раде најбрже што могу да разумију прошла и садашња станишта Антарктика како би могли да покушају да их сачувају за будућност.

Студија о топлотном таласу на Антарктику објављена је у часопису "Geophysical Research Letters".