B.Bu. [ n1.rs ]

PLAN CERN-A

Kružni tunel ispod Švajcarske i Francuske rješava preostale enigme fizike čestica

Masivne mašine zračiće subatomske čestice velikom brzinom oko džinovskih podzemnih prstenova, udarajući ih jedne u druge da bi vidjele šta će se dogoditi.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) objavila je prošle nedjelje studiju izvodljivosti za ovaj projekat.

Budući kružni kolajder (FCC) uključivao bi više od 150 instituta iz više od 30 zemalja. Prsten od 91 km imao bi prosječnu dubinu od 200 metara.

Ako bude odobren, tunel širok 5,5 metara prolazio bi ispod Ženevskog jezera u Švajcarskoj, a zatim bi se vraćao kružnom putanjom ispod francuskih sela. Imao bi osam istraživačkih lokacija na površini, sedam u Francuskoj.

Njegova dva glavna eksperimenta zahtijevala bi i ogromne podzemne pećine, do 66 metara visoke za smještaj opreme.

„Novi sudarač će povećati i unaprijediti znanje čovječanstva. Pokušavamo da odgovorimo na pitanja koja su intrigirala ljudska bića, otkako smo počeli da naseljavamo našu planetu Zemlju”, rekla je Fabiola Đanoti, šef laboratorije CERN-a, za ABC.net.

„Odakle dolazimo? Kuda idemo? To su egzistencijalna pitanja koja sebi postavljamo svaki dan. Fizika čestica pokušava da odgovori na ta pitanja”.

Ambicije i izazovi
Kružni kolajder, zamišljen kao akcelerator čestica tri puta veći i dvostruko dublji od Velikog hadronskog sudarača (LHC), ima za cilj da riješi preostale enigme fizike.

Najveće dostignuće LHC-a bilo je otkrivanje Higsovog bozona 2012. godine, ključnog dijela slagalice Standardnog modela koji pomaže da se objasne fundamentalne sile u univerzumu.

Od tada, međutim, njegova ambicija da otkrije dvije najveće misterije fizike - tamnu materiju i tamnu energiju - ostala je neispunjena, a FCC bi mogao da igra ključnu ulogu u toj potrazi.

Kružni kolajder bi omogućio sudaranje čestica pri energijama do 100 teraelektronvolti (TeV), što je znatno više od trenutnog Velikog hadronskog sudarača (LHC) koji dostiže 14 TeV. Ovo bi pružilo priliku za istraživanje novih aspekata fizike čestica i potencijalno otkrivanje novih fundamentalnih čestica.

Iako obećava značajna naučna otkrića, projekat se suočava s određenim izazovima, prenosi Research Professional News.

Iako je projekat izuzetno ambiciozan, takođe je veoma kontroverzan - mnogi naučnici strahuju da bi FCC mogao da monopolizuje finansiranje subatomske fizike decenijama, ostavljajući druge obećavajuće istraživačke oblasti nedovoljno finansiranim.

Predviđeno je da će projekat koštati oko 20 milijardi eura. Ako 24 zemlje članice CERN-a (23 evropske, uključujući i Srbiju, plus Izrael) odobre planove, očekuje se da bi izgradnja mogla da započne u narednih pet godina, dok bi akcelerator bio operativan tokom 2040-ih godina.

Projekat Future Circular Collider (FCC), koji planira Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, suočava se sa ozbiljnim izazovima koji dovode u pitanje njegovu realizaciju.

Njemačka, kao najveći finansijer CERN-a, sa udjelom od 21 odsto u budžetu, izrazila je nespremnost da finansira FCC, navodeći da je projekat „ne može sebi da priušti” i da su planovi finansiranja „izuzetno nejasni”. ​

Unutar naučne zajednice, takođe, postoje podijeljena mišljenja o FCC-u. Dok neki smatraju da bi projekat mogao da produbi razumijevanje fizike, drugi, sumnjaju u opravdanost ulaganja tolikih sredstava.

Neki kritičari, poput bivšeg glavnog naučnog savjetnika britanske vlade Dejvida Kinga, smatraju da bi trošenje tolikih sredstava na ovakav projekat bilo nepromišljeno u svijetlu aktuelnih globalnih izazova, poput klimatskih promjena.

Planirana izgradnja tunela ispod Švajcarske i Francuske, takođe, izaziva zabrinutost kod lokalnog stanovništva zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu i kvalitet života. ​

Ovi faktori zajedno dovode u pitanje budućnost projekta, s obzirom na finansijske, naučne i ekološke izazove s kojima se suočava.