B.Bu. [ Klix.ba ]

U JANUARU 2024.

Noland - Čovjek koji u mozgu ima Maskov čip

„Sad mogu mislima da upravljam kompjuterom”, kaže 30-godišnji Noland Arbou, koji je postao prva osoba kojoj je u mozak ugrađen uređaj američke neurotehnološke firme Neuralink.

Ugradnja čipa u mozak koji može da prevodi misli u naredbe za računar možda zvuči kao naučna fantastika, ali za Nolanda - to je stvarnost.

U januaru 2024, osam godina nakon što je ostao paralizovan, njemu je ugrađen Neuralink čip.

Nije to bio prvi takav moždani implant, nekoliko drugih kompanija ih je, takođe, razvilo i ugradilo, ali Nolandov slučaj privukao je posebnu pažnju zbog osnivača Neuralinka Ilona Maska.

Noland, međutim, za Bi-Bi-Si kaže da je tu najvažnija nauka, a ne on ili Mask. On je za britansku korporaciju rekao da je bio svjestan rizika onoga što radi, ali i da je znao da bi, bez obzira šta da se dogodi, dobro ili loše, njegovo učestvovanje pomoglo drugima i da se iz toga može nešto naučiti.

Nesreća na ronjenju
Noland je ostao paralizovan od ramena naniže nakon nesreće prilikom ronjenja 2016. godine. Povrede su bile toliko teške da se bojao da više nikad neće moći da uči, radi, pa čak ni da igra igrice.

„Nemaš nikakvu kontrolu, nemaš privatnost i to je teško. Moraš da naučiš da za sve zavisiš od drugih”, rekao je.

Neuralinkov čip sada pokušava da mu vrati barem djelić samostalnosti omogućavajući mu da mislima upravlja kompjuterom.

Naučnici na tome rade već decenijama.

Radi se o takozvanom interfejsu mozak-računar, koji funkcioniše tako što bilježi sićušne električne impulse koji nastaju kada ljudi razmišljaju o pokretu i prevodi ih u digitalne komande, poput pomjeranja kursora na ekranu.

„Mask je bio isto toliko uzbuđen kao i ja”
Zahvaljujući Masku, Neuralink je privukao mnogo ulaganja, ali i izazvao veliku pažnju i zabrinutost zbog bezbjednosti ovog vrlo invazivnog postupka.

Kad je Nolandova operacija objavljena, stručnjaci su je nazvali „velikim korakom naprijed”, ali su i upozorili da će biti potrebno vremena da se procijeni pravi učinak, pogotovo jer je Mask poznat po tome da zna da generiše publicitet za svoje kompanije.

Mask je tada bio prilično suzdržan na društvenim mrežama.

„Početni rezultati pokazuju obećavajuće detekcije nervnih impulsa”, napisao je.

U stvarnosti, međutim, prema Nolandovim riječima, milijarder sa kojim je razgovarao prije i nakon operacije je bio mnogo optimističniji.

„Mislim da je bio isto toliko uzbuđen kao i ja što sve počinje”, rekao je.

Ipak, naglašava da Neuralink nije samo Mask i kaže da implant ne doživljava kao „uređaj Ilona Maska”.

Ipak, nema sumnje da je ovaj čip znatno uticao na Nolandov život. Kaže da je, nakon što se probudio poslije operacije, odmah mogao da kontroliše kursor na ekranu, tako što je mislio o pomjeranju prstiju.

„Iskreno, nisam znao šta da očekujem, sve zvuči kao naučna fantastika”, rekao je.

Kad je na ekranu vidio kako mu neuroni reaguju, okružen oduševljenim zaposlenima u Neuralinku, shvatio je da zaista može da upravlja kompjuterom samo pomoću svojih misli.

Vremenom je postajao sve bolji i sada već može da igra šah i videoigre.

„Odrastao sam igrajući igrice”, rekao je i dodao da je to nešto čega je morao da se odrekne kada je ostao paralizovan.

„Sada pobjeđujem prijatelje u igricama, što stvarno ne bi trebalo da bude moguće, ali eto jeste”, kaže.

Uznemirujući incident sa čipom
Noland je moćan primjer koliko nova tehnologija može da promijeni nečiji život, ali koja ima i potencijalne nedostatke.

„Jedan od glavnih problema je privatnost”, kaže Anil Set, profesor neuronauke sa Univerzuteta u Saseksu.

„Ako iz mozga šaljemo moždane aktivnosti prema spolja, tada zapravo omogućavamo pristup ne samo onome što radimo nego, potencijalno, i onome što mislimo, u što vjerujemo i šta osjećamo”, rekao je za Bi-Bi-Si.

„Kad ti neko zaviri u glavu, više nema granice privatnosti”, dodao je.

Nolanda to ne zabrinjava. On želi da čipovi jednog dana postanu nešto više. On je rekao da se nada da će jednoga dana tim čipom moći da upravlja svojim invalidskim kolicima, pa čak i futurističkim humanoidnim robotom.

Međutim, čak i u sadašnjem, ograničenom obliku, ova tehnologija nije prošla bez problema. U jednom trenutku problem sa implantom doveo je do toga da je potpuno izgubio kontrolu nad računarom kad se čip djelimično otkačio od njegovog mozga.

„To je bilo stvarno uznemirujuće, blago rečeno. Nisam znao da li ću ikad više moći da koristim Neuralink”, rekao je.

Veza je kasnije popravljena i dodatno poboljšana nakon što su inženjeri prilagodili softver, ali taj incident pokazao je kako još uvijek postoje ograničenja, na šta stručnjaci stalno upozoravaju.

Veliki biznis
Neuralink je samo jedna od brojnih kompanija koje pokušavaju da pronađu načine da digitalno povežu ljudski mozak i kompjutere.

Jedna od njih je i firma Synchron, koja kaže da njihov uređaj Stentrode, namijenjen pomaganju ljudima sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom, zahtijeva manje invazivnu operaciju.

Umjesto otvaranja lobanje, uređaj se ugrađuje kroz vratnu venu i potom provlači do mozga kroz krvni sud. Baš kao Neuralink, uređaj na kraju komunicira sa motoričkim dijelom mozga.

„Stentrode detektuje kad neko pomisli na tapkanje prsta ili kad to ne pomisli. Tako možemo da stvorimo ono što nazivamo ‘digitalnim motoričkim izlazom’”, kaže Riki Banedži, glavna tehnološka direktorka firme, čiju tehnologiju trenutno koristi 10 ljudi.

Jedan od njih, koji je želio da se predstavi samo kao Mark, rekao je za Bi-Bi-Si da je prvi na svijetu koristio taj uređaj uz Apple Vision Pro hedset.

Mark je rekao da mu je to omogućilo da virtualno posjeti udaljena mjesta, od stajanja pod slapovima u Australiji, do šetnje po planinama Novog Zelanda.

„Vidim budućnost u kojoj bi ova tehnologija zaista mogla da promijeni život ljudima sa paralizom”, rekao je.

Ipak, za Nolanda postoji i jedna neizvjesnost - pristao je da bude dio studije u sklopu koje će nositi čip šest godina, ali nije jasno šta će se nakon toga dalje dogoditi.

Šta god da se desi, međutim, on vjeruje da je njegovo iskustvo samo mali početak onoga što bi jednog dana moglo da postane stvarnost.

„Toliko malo toga znamo o mozgu, a ovo nam omogućava da naučimo mnogo više”, rekao je.