27. 09. 2023. 13:32   >>  13:32

МЕДИЦИНА

Свијест скривена у коми

Истраживачи с Универзитета Колумбија идентификовали су озљеде мозга иза којих се назире темељ скривене свијести. То је загонетна појава у којој пацијенти с тежом повредом мозга не могу одговорити на једноставне наредбе, па их лјекари сматрају несвјеснима, упркос одређеном нивоу свијести.

"Наша студија сугерише да пацијенти са скривеном свијешћу могу чути и разумјети вербалне наредбе, али не могу извршити те наредбе због озљеда у можданим вијугама који преносе упутства од мозга до мишића", каже водитељ истраживања доктор Јан Класен, ванредни професор неурологије на Универзитету Колумбија.

Налази би могли помоћи љекарима да брже идентификују пацијенте с озљедом мозга који би могли имати скривену свијест и боље предвидјети који ће се пацијенти вјероватно опоравити рехабилитацијом, преноси Дејли Сајенс.

 Мождане вијуге поремећени код болесника са скривеном свијешћу

Скривена свијест, позната и као когнитивна моторичка дисоцијација (ЦМД), јавља се у око 15% до 25% пацијената с озљедама мозга које произлазе из трауме главе, крварења у мозгу или срчаног застоја.

У претходним истраживањима, Класен и колеге открили су да су суптилни мождани валови који се могу открити ЕЕГ-ом најјачи предиктор скривене свијести и коначног опоравка за пацијенте с озљедом мозга који не реагују.
Међутим, прецизни путеви у мозгу који постају поремећени у овом стању нијесу били познати.

 У новој студији истраживачи су користили ЕЕГ за испитивање 107 пацијената с озљедама мозга. Техника може одредити када пацијенти покушавају, иако не могу, одговорити на наредбу као што је "наставите отварати и затварати десну руку".

Анализа је открила ЦМД код двадесетједног пацијента. Истраживачи су, затим, анализирали структурне МРИ снимке свих пацијената.

"Користећи технику коју смо развили под називом двострука анализа, успјели смо идентификовати обрасце озљеда мозга међу пацијентима с ЦМД-ом, за разлику од оних без ЦМД-а", каже главни аутор доктор Ћи Шен, сарадник истраживач у Класеновој лабораторији и стручњак за обраду сигнала, машинско учење и биостатистику.

Истраживачи су открили да су сви пацијенти с ЦМД-ом имали нетакнуте структуре мозга повезане с узбуђењем и разумијевањем заповиједања, подупирући идеју да ти пацијенти чују и разумију наредбе, али их не могу извршити.

"Видјели смо да су сви пацијенти с ЦМД-ом имали дефиците у регијама мозга одговорнима за интеграцију разумљивих моторичких наредби с моторичком снагом, спречавајући пацијенте с ЦМД-ом да дјелују по вербалним наредбама", каже Класен.

Налази могу омогућити истраживачима да боље разумију који пацијенти с озљедама мозга имају ЦМД, што ће бити корисно за клиничка испитивања која подржавају опоравак свијести.

Потребно је више истраживања прије него што се ти приступи могу примијенити на клиничку праксу. "Међутим, наша студија показује да је могуће прегледати скривену свијест помоћу широко доступног структурног снимања мозга, чиме се откривање ЦМД-а помиче корак ближе општој клиничкој употреби", каже Класен.

"Не може свака јединица хитне помоћи имати ресурсе и особље које је обучено за коришћење ЕЕГ-а за откривање скривене свијести, па МРИ може понудити једноставан начин идентификовања пацијената који захтијевају даљи преглед и дијагнозу.

 

Превео и приредио: С. Ђурђић