Б.Бу. [ РТС ]

09. 06. 2023. 09:56   >>  09:56 1

СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ

Четбот би могао да замијени љекаре и изгледа да ће боље бринути о нама

Четботови, као што знамо, могу да генеришу одговоре на захтјеве и питања која звуче врло „људски“. У недавном тесту, та способност је дала вјештачкој интелигенцији изненађујућу супериорност у области која би требало да буде једна од суштинских људских активности – пружање медицинске помоћи.

 

Како би спровели тест, тим истраживача са Универзитета Калифорнија у Сан Дијегу је анализирао r/AskDocs, форум на Редиту на којем регистровани, провјерени медицински радници одговарају на питања корисника о њиховим здравственим проблемима. Истраживачи су одабрали скоро 200 репрезентативних питања са форума, почев од бизарних („Прогутао сам чачкалицу, пријатељ ми је рекао да ћу умријети“) до застрашујућих („побачај један дан након нормалног ултразвука?“). Затим су та питања унијели у виртуелно устројство ЧетГПТ-а, а друга група медицинских стручњака је спровела евалуацију одговора које је дала вјештачка интелигенција и љекари, не знајући чији су који одговори.

Резултати су били шокантни. Прво, ЧетГПТ је далеко надмашио љекаре по корисности и употребљивости одговора . Готово без изузетка, одговори четбота су оцијењени као три или четири пута поузданији од одговора несрећних љекара. Штавише, ВИ није показала своју ману која се често јавља у неким другим ситуацијама, да даје погрешне податке.

Али оно што је било најупечатљивије, то је да су одговори четбота, у просјеку, оцијењени као седам пута емпатичнији у односу на одговоре људи. Седам пута! Пружали су управо оно што сви желимо од свог љекара: брижност и емоционалну везу. Као да је немилосрдни андроид господин Дата открио како убједљиво да опонаша саосјећајност докторке Крашер из Звјезданих стаза.

Очигледна способност четбота да се носи са медицинским питањима, како стилом тако и садржајем, наговјештава стварну употребу ових ствари у љекарској пракси. Уз неке измјене, ова ВИ покренута великим језичким моделима, могла би радикално да унаприједи начин на који људи комуницирају са пружаоцима здравствене заштите и преоптерећеним медицинско-индустријским комплексом.

Помоћ потребна, а на преглед мора да се чека
Циљ експеримента са емпатијом није био да покаже да ЧетГПТ може да замијени љекара или медицинску сестру. Циљ је био да покаже да четбот може имати улогу у пружању здравствене заштите. Државни или профитно оријентисани систем здравствене заштите не запошљавају довољно љекара и медицинских сестара, а очекује од оних које запошљава да лијече све више пацијената као на покретној траци.

„Људи тешко долазе до медицинске помоћи и очајни су“, наводи Џон Ајерс, компјутерски стручњак и епидемиолог који је био главни аутор ове студије. Зато траже одговоре на форумима попут r/AskDocs. „То је начин на који се пацијенти сналазе.“

Пандемија ковида је наметнула потребу онлајн контакта између љекара и пацијената. Претходна истраживања су покушала да утврде да ли пацијенти и љекари воле да користе овакав систем рада. Ајерс и његов тим је истраживао да ли тај систем заиста функционише. „Користили смо стварне поруке, што нико до сада није урадио.“ Резултат, заснован на квалитету интеракција, био је дефинитиван. „ЧетГПТ је убједљиво побиједио“, каже Ајерс. „Ове ствари су вјероватно већ спремне за примјену у стварном свијету.“

Добар дијагностичар
На основу почетног успјеха четбота, Ајерс жели да види шта још може да обради. „Желимо да започнемо насумичне контролисане студије, у којима ћемо процјењивати поруке пацијената у односу на исходе до којих је дошло код њих“, додаје. Не само да ли су поруке тачне или емпатичне, већ да ли помажу да људи остану здравији или живе дуже. Шта ако четбот може да помогне некоме ко се опоравља од срчаног удара тако што ће му препоручити дијету са ниским садржајем соли, или га подсјетити да узима љекове и да ажурира третман?

Унапређење емпатије у комуникацији са пацијентима може бити значајно јер многи људи осјећају да су искључени из здравствене заштите. Њихова потрага за одговорима на проблеме са здрављем одвија се на форумима попут r/AskDocs. Недостатак приступа здравственој заштити, недостатак времена љекара и општи проблеми у систему здравствене заштите доводе до тога да се људи окрећу алтернативним рјешењима.

Постојећа рјешења вјештачке интелигенције су већ прилично добра у дијагностици. Специјализовани системи ВИ су високо обучени да детектују одређене ствари, попут тумора или сепсе, користећи специфичне резултате тестова као улазне податке. Међутим, такви системи су скупи и тешко их је изградити. Зато медицинска заједница све више користи четботове као јефтиније и доступније алате.

Хтјели или не, вјештачка инелигенција ће учествовати у нашем лијечењу
Ако питате људе да ли им се свиђа та идеја, већина за сада каже не. Према истраживању Истраживачког центра Пју, 60 одсто Американаца недавно је рекло да не би жељело да ВИ постави дијагнозу или предложи терапију. Међутим, вјероватно ће се суочити с таквим системима без обзира на то.

Много тога што здравствени радници већ раде је прилично формализовано, барем на најнижем нивоу интеракције са пацијентима. Када позовемо хитну помоћ прво нам постављају предефинисана питања како би одредили да ли треба да се упуте ка нама или да само дају савјет. То се назива тријажа.

Недавно је тим истраживача са Харварда поставио десетине описа здравствених проблема пред три групе људи: љекаре, особе без медицинског образовања и ЧетГПТ. Сви су замољени да поставе дијагнозу болести и дају препоруке за тријажу.

Особе без медицинског образовања су имале дозволу да претражују интернет – оно што медицински стручњаци називају „др Гугл“. Али чак и уз ту помоћ, необучени људи су били лоши у дијагностици, што не изненађује.

Међутим, како наводе истраживачи у недавној прелиминарној верзији – што значи да још није прегледана од стране стручњака – четбот је био готово једнако добар у дијагностици (имао је преко 80% тачних дијагноза) као и љекари (који су имали преко 90%). Што се тиче тријаже, ЧетГПТ је био мало бољи од 70% тачности. То звучи лоше у поређењу са 91% тачности код љекара, али ипак! Ово је опште намјенски четбот, скоро једнако добар као потпуно обучен љекар.

Зашто четботови не би преузели администрацију
Замислите сада да се тој вјештини додају рутински, временски захтјевни задаци у области здравства које би четботови требало да могу да обављају – као што су заказивање прегледа, тражење претходне ауторизације од осигурања и управљање електронским медицинским записима. „То су задаци које нико ко се бави медицином не жели да ради, а они предстаљају велику главобољу, на њих се губи доста времена, физички и емоционално су исцрпљујући", каже др Тева Брендер. Можда би четбот могао барем да генерише почетне кораке ове врсте административног посла. „Љекар би онда могао да прелети преко тих информација и да пацијента упути даље“, наводи докторка Брендер.

То дјелује као вјероватан сценарио. Високо обучени четботови ће сарађивати са љекарима, медицинским сестрама и медицинским помоћницима како би пружили емпатичније и потпуније одговоре људима којима је потребна њега.

У овако напрегнутом здравственом систему, вјештачка интелигенција заправо може да донесе велико побољшање. „Љекар подржан знањем и процесорском снагом система вјештачке интелигенције ће бити само бољи“, напомиње Џонатан Чен, љекар на Медицинском факултету Универзитета Станфорд који проучава системе вјештачке интелигенције. „Потпуно је очекивано да ће пацијенти посегнути за непотпуним медицинским савјетима од аутоматизованих система који су доступни 24 сата дневно, седам дана у недјељи, умјесто да мјесецима чекају на преглед код специјалисте.“

Неопхода регулација и контрола
Да би ови системи вођени вјештачком интелигенцијом били бољи, многи људи тренутно ради на мањим језичким моделима фино подешеним медицинским подацима. Ако тим специјализованих медицинских четботова има приступ индивидуалним медицинским картонима пацијената, они могу да пруже циљане савјете. „Када ова технологија добије приступ електронским здравственим картонима пацијената, то ће бити права прекретница“, каже Ајерс.

Међутим, неко ће морати да регулише употребу вјештачке интелигенције и врши контролу садржаја коју ће она пружати. Може се десити да компаније које производе системе вјештачке интелигенције у жељи да што више уштеде, а да што више зараде, можда неће дати најбоље верзије које ће бити добре по пацијенте. Уколико нека компанија направи четбота опремљеног најсавременијом медицинском базом података, то исто могу да направе и поклоници алтернативне медицине и ти четботови ће давати опасне дезинформације, и то на веома убједљив и емпатичан начин.

„То је најгори сценарио“, каже Грег Корадо, шеф огранка у компанији „Гугл“ који произоди медицинске системе ВИ. „Ово није нешто што би требало да раде само људи из Силицијумске долине у изолацији.“ То значи развијање ових система у сарадњи са стручњацима из области здравства, а не само са извршним директорима из области здравства – како би се осигурала приватност, безбједност и стварна помоћ људима.

Неће бити лако, али можда ће бити неопходно. Нажалост, већина здравствених система није осмишљена тако да свима пружа квалитетну његу. Док се то не промијени, било би добро да имамо роботе који нам могу помоћи да останемо здрави. Ако притом могу и да симулирају емпатију – можда и боље од људи – то би била лијепа препорука.