Б.Б. [ Н1 ]

23. 03. 2023. 17:51   >>  17:51

НАСА ПРАТИ ФЕНОМЕН

Аномалија у магнетном пољу Земље, утиче на сателите

Велики феномен, необична аномалија у магнетном пољу Земље, НАСА активно надзире. У питању је огромни регион нижег магнетног интензитета који се протеже на подручју неба изнад Јужне Америке, па све до југозападне Африке.

Овај велики феномен, назван Јужноатлантска аномалија, забрињава научнике већ годинама, али највише управо истраживаче из НАСА, преноси "Сциенце Алерт".

НАСА-ини сателити и летјелице поготово су у опасности смањене снаге магнетног поља унутар аномалије, као и посљедичног излагања честицама из Сунца.

Јужноатлантску аномалију НАСА описује као "удубљење" у земљином магнетном пољу, али она не утиче на живот на Земљи. Исто се не може рећи за летјелице у земљиној орбити које пролазе директно кроз аномалију у свом кружењу Земљом на ниским висинама.

Током тих периода, смањена снага магнетног поља у аномалији значи да системи у сателитима могу престати правилно да раде ако их погоде протони са Сунца. Ти насумични удари генерално резултирају мањим техничким проблемима, али постоји ризик да могу изазвати значајан губитак података, као и трајну штету кључних компоненти.

Управо је смањење тих ризика један од главних разлога зашто НАСА толико позорно прати аномалију. Други разлог је мистерија коју она представља: то је велика прилика за истраживање овог комплексног феномена којег је тешко схватити, а велики ресурси које НАСА има на располагању савршени су за проучавање.

Примарни извор, сматра се, океан је растопљеног гвожђа у спољашњем језгру Земље, хиљадама километара испод тла. Кретање те масе ствара електричну струју која ствара магнетно поље Земље, али чини се да то поље није једнолично.

Стварање тог поља омета огромна, густа камена маса која се налази око 2.900 километара испод афричког континента, због чега је ефект смањења снаге магнетсног поља драматичан.

"Аномалија се такође може интерпретирати као посљедица смањене доминације диполног поља у регији", рекао је НАСА-ин геофизичар и математичар Веијиа Куанг 2020. године.

"Конкретније, локализовано поље обрнутог поларитета снажно расте у региону ове аномалије, што интензитет магнетног поља чини врло слабим, слабијим од интензитета у околним регијама".

И док постоји много тога што научници још не схватају потпуно по питању ове аномалије, нова сазнања полако расвјетљују случај.

На примјер, једна студија коју је 2016. водила НАСА-ина хелиофизичарка Ешли Грилиј открила је да се аномалија полако креће у смјеру сјеверозапада.

Али ту прича не стаје. Још је невјероватније то што се чини да је аномалија у процесу раздвајања на два дијела: истраживачи су 2020. открили да сваки дио представља одвојени центар минималног магнетног интензитета унутар веће аномалије.

Не зна се шта то тачно значи за будућност ове аномалије, али у сваком случају постоје докази који упућују на то да она није нова.

Студија објављена у мају 2020. сугерише да овај феномен није недавни изузетак, већ понављајући магнетни догађај који се на Земљи одвија већ, вјерује се, 11 милиона година.

Ако је то случај, то би могло значити да ова аномалија није знак да ће читаво магнетно поље Земље ускоро бити преокренуто, што је нешто што се заправо догађа, али тек једном у неколико стотина хиљада година.

Наравно, остаје много непознаница, али добро је знати да ову аномалију проучава највећа и најмоћнија свемирска агенција на свијету.

"Иако се ова аномалија креће споро, она пролази неке морфолошке промјене и важно је да наставимо да је посматрамо. Управо то нам помаже при изради модела и предвиђања", рекао је Сабака.