Наука и технологија

[ ртцг.ме ]

05. 10. 2022. 07:06   >>  12:19

БИЋЕ ВРУЋЕ

Изазови глобалног отопљавања

Укупно загријавање у овом стољећу предвиђено за источно Средоземље и Блиски исток (ЕММЕ) биће до пет Целзијусових степени Екстремни климатскиски догађаји, укључујући топлотне таласе, суше, пјешчане олује и обилне кише, ускоро ће постати стварност, ако се не предузму хитне, амбициозне и прекограничне климатске мјере, наводи се у новом извјештају.

Тај извјештај који је припремила међународна група научника, објављен у ауторитативном часопису Ривјуз оф Џиофизикс, идентификује источни Медитеран и Блиски исток као жариште климатских промјена и закључује да се регија загријава готово два пута брже од глобалног просјека, и то брже од осталих насељених дијелова свијета. До краја стољећа пројекције засноване на уобичајеним прорачунима указују да ће укупно загријавање ићи до 5 °Ц или више, које ће најјаче бити током љета и повезано с врелим топлотним таласима, који могу ометати нормалан живот. Надаље, у регији ће доћи до недостатка падавина, што ће довести до несташице воде и хране. Очекује се да ће готово сви социоекономски сектори бити критично погођени, с потенцијално разорним учинцима на здравље и егзистенцију 400 милиона становника ЕММЕ-а, с посљедицама по читав свијет.

Извјештај је сачињен под покровитељством Института Макс Планк за хемију и Кипарског института, у склопу припрема за Конференцију на врху чланица УН о климатским промјенама (ЦОП27), која ће се одржати у Египту у новембру 2022. Он пружа ажурирану, свеобухватну процјену мјерних података и недавних климатских анализа, које обухватају широк распон временских прилика и могућих будућих промјена. Извјештај регију идентификује као жариште климатских промјена, а такође сигнализира да ЕММЕ убрзано престиже Европску Унију у емисији стакленичких гасова, чиме постаје главни емитер на глобалном нивоу.

Осим просјечног повећања температуре, истраживачи скрећу пажњу на појаву екстремних временских прилика који могу довести до друштвених поремећаја. То подразумијева учесталост и дуготрајност топлотних таласа, сушу и пјешчане олује, те обилне кише за које се очекује да ће изазвати бујичне поплаве. Процјена обухвата и расправу о атмосферском онечишћењу и пренамјени земљишта у регији, узимајући у обзир урбанизацију, ширење пустиња и шумске пожаре, а укључује и препоруке за могуће мјере ублажавања климатских промјена и прилагођавање климатским промјенама.

"Природни путеви у будућност", подразумијевају пројекције које претпостављају да нема непосредне, амбициозне акције за спрјечавање садашњих климатских промјена. "Дакле, предвиђају ширење сушних климатских зона према сјеверу науштрб умјеренијих регија", објашњава доктор Џорџ Зитис с Кипарског института, први аутор студије. Као резултат тога, планинске климатске зоне са снијегом смањиће се током овог стољећа. Комбинација смањених падавина и јаког загријавања допринијеће јаким сушама. Предвиђа се да ће ниво мора у ЕММЕ-у расти темпом сличним глобалним процјенама, иако су многе земље неприпремљене за повећање нивоа мора. "То би стварало озбиљне изазове за обалску инфраструктуру и пољопривреду и могло би довести до салинизације обалских водовода, укључујући густо насељену и култивисану делту Нила", упозорава Зитис.

Предвиђене промјене критично ће утицати на готово све социоекономске секторе, посебно у оквиру уобичајеног сценарија. Јос Леливелд, директор Института Макс Планк за хемију, професор института на Кипарском институту и координатор процјене, напомиње: "Људи који живе у ЕММЕ-у суочиће се с великим здравственим изазовима и ризицима егзистенције, посебно у сиромашним заједницама са старијим особама, ђецом и трудницама." Како би се избјегли најекстремнији временски догађаји у регији, научници истичу да је хитно и учинковито ђеловање на климу. "Мото ЦОП 27 добро је одабран: Заједно за праведну, амбициозну акцију - сада", наводи Јос Лелиевелд. " Будући да су многи регионални исходи климатских промјена прекогранични, неопходна је снажнија сарадња међу земљама у суочавању с очекиваним негативним учинцима. Потреба за испуњењем циљева Париског споразума постала је важнија него икад", закључује Леливелд. У студији се напомиње да би се испуњавањем главних циљева Париског споразума могао стабилизовати годишњи пораст температуре ЕММЕ-а на око 2 °Ц до краја стољећа, а не разорних 5 °Ц, што предвиђа природни сценарио.

Спровођење препорука политике наведене у извјештају, како би се допринијело постизању тих циљева, наглашава потребу брзе примјене мјера декарбонизације с посебним нагласком на енергетски и саобраћајни сектор, који доминирају у емисији стакленичких гасова у ЕММЕ-у. Приоритетна подручја укључују суочавање с ограниченим водним ресурсима и припрему за чешће временске екстреме, као што су топлотни таласи, који ће бити посебно изазовни за растуће урбано становништво.

Превео и приредио: С. Ђурђић

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије