[ Љиљана Бојовић, Радио ЦГ ]

24. 06. 2023. 13:40   >>  13:41

РОМАН СИМОВИЋ ЗА РАДИО ЦГ

"Нисам имао подршку у Црној Гори, награда је подстрек"

Преносити знање и направити бољег музичара од себе, то је идеал коме тежи наш угледни виолиниста и један од овогодишњих добитника Тринаестојулске награде Роман Симовић. Почаствован је, прича за Радио Црне Горе, што је почело да се вреднује оно чему је живот посветио. Награда је, каже, подстрек, јер се увијек осјећао као да је у сјенци, занемарен у својој земљи, а коју у цијелом свијету представља.

Жири за додјелу Тринаестојулске награде био је једногласан у одлуци да највеће државно признање ове године добије виолиниста Роман Симовић. Почаствован је, каже за Културну панораму Радија Црне Горе, што је почело да се вреднује оно чему је цијели живот посветио.

„Драго ми је што се мијењају ствари у Црној Гори, што је сада једна потпуно нова, млада екипа људи која, чини ми се, више разумије праве вриједности. Ово је заиста врло пријатно изненађење, нисам очекивао да ће се то десити. У Црној Гори има пуно талентованих људи који можда заслужују ову награду више од мене, али кад се овако нешто лијепо деси, човјек буде задовољан јер иде у добром правцу, ради ствари које су неком битне, неко је обратио пажњу, пошто сам се увијек осјећао у сјенци када је моја земља у питању. Чинило ми се да је најмање било брига црногорску владу и утицајне људе за оно што радим, тако да ми ова награда итекако прија. Ово је још један подстрек да то што радим има неког смисла и драго ми је да је комисија то оцијенила”, казао је Симовић.

Тринаестојулска награда дошла је за концертну турнеју током 2022. године, када смо Романа Симовића после дуже паузе поново чули у Црној Гори, а премијерно у Музичком центру.

“Живим већ 13 година у Енглеској, међутим, у цијелом свијету представљам Црну Гору. Идем као црногорски виолиниста и заиста та прошла година била је невјероватна. Свирао сам на турнеји са Лондонским симфонијским оркестром и нашим већ бившим шефом Сајмоном Ретлом у најбољим салама. На свим тим турнејама уз моје име стоји Црна Гора, тако да ми је драго да се полако враћам у Црну Гору, да свирам са нашим сајајним симфонијским оркестром и да сам више присутан”, каже Симовић.

Захваљује Симовић Музичком центру, одакле је и стигао предлог за додјелу највишег државног признања.

“Морам да се захвалим Исидори Дамјановић на подршци коју ми увијек даје и посебно сада када ме Музички центар предложио за награду уз помоћ моје дивне асистенткиње Марине Микић, мог брата Марка и свих људи у Музичком центру који су допринијели да се ово деси, јер цијели живот сам посветио овоме. Желио бих министарки културе и медија Маши Влаовић да се захвалим на подршци. Коначно прави људи на правом мјесту, који имају разумијевања. Био сам изненађен када је коначно неко из Министарства дошао на мој концерт у Подгорици. Велике су то примјене, нисам то доживљавао раније. Нисам имао подршку у Црној Гори, коју су на примјер у Србији имали Стефан Миленковић, Немања Радуловић. Сада, као да се коначно мијењају ствари на боље и имам само ријечи хвале“, наводи он.

Роман Симовић концертмајстор је Лондонског симфонијског оркестра. Велики рад, труд, напор, уложени су да се дође до те позиције. Сваки концерт је, каже, борба да се све изнесе, све коцкице поклопе, јер није довољно само добро свирати да би задовољио слушаоце.

“Ноте свирају сви добро, а правих музичара има јако мало. Човјек мора да ради на високом новоу, да буде комплетна личност, да стално ради на себи, учи до краја живота. Оног тренутка кад си задовољан, кад престанеш да радиш на самом себи, ту настаје проблем и ту стагнирамо”, казао је Симовић.

Класична музика не тражи да је разумијемо, већ да јој се препустимо и у њој уживамо.

“Мислим да је највећа грешка људи што када дођу на концерт мисле да треба нешто да разумију. Не, не разумијемо ни ми који свирамо”, уз смијех ће Симовић.

“На концерту треба затворити очи и осјетити енергију. Ако се нешто деси, значи да је концерт успио”, каже Симовић.

Иако највише воли да свира, наступа соло, те са великим и мањим ансамблима, Роман Симовић посвећен је и педагошком раду.

Гостујући је професор на Краљевској музичкој академији у Лондону. Уз рад са студентима и сам, каже, напредује.

“Имам петоро добрих студената, врхунских свирача, са којим је јако интересантно радити и кроз њихове грешке, ја увиђам и исправљам своје. Тако да је то све врло повезано и ја, морам да пренесем то знање неком. Мислим да је то и циљ, да пробате да направите бољег од себе. То би ми био идеал, да од студента направим још бољег свирача, још бољег музичара. Волим то да видим, да млади све боље и боље свирају, тако да је педагогија дио цијеле те наше приче и да мора да се подијели са неким. Мени се чини да ја због тога сам боље свирам”, прича Симовић.

Роман Симовић свира на „Страдивари“ виолини из 1709. године, коју му је на коришћење уступио његов мецена Џонатан Моулдс.

“Уживам у сваком тренутку уз тај инструмент. То је велика срећа и сан сваког умјетника. Пуно помаже, али ипак сама не свира”, шаљиво ће Симовић који иако виолиниста свјетског реномеа, свакодневно ради да би напредовао. Ако не вјежба, не учи нова дјела, сам је себи, каже, највећи непријатељ.

Роман Симовић до сада је објавио неколико албума са Лондонским симфонијским оркестром и комплет Паганинијевих каприса за соло виолину.

Наступао у престижним свјетским дворанама, а у своју земљу долази 2. августа када ће свирати на Барском љетопису, док ћемо га са Црногорским симгфонијским оркестром поново слушати на јесен.