Б. Бабовић

10. 06. 2023. 07:27   >>  07:27

РАТИМИР МАРТИНОВИЋ ЗА ПОРТАЛ

КоторАрт снове одувијек градио одрживо, не губећи контакт са реалношћу

Један од оснивача фестивала КоторАрт, угледни пијаниста и универзитетски професор Ратимир Мартиновић истиче да се тај фестивал изборио за статус који има у црногорском друштву. У интервјуу за Портал РТЦГ, напомиње да је циљ на самом почетку ове умјетничке приче био да се врати макар дио сјаја културе града Котора, кроз један репрезентативан фестивал умјетничке музике, и у том успијевају, али напомиње, као и у свему другом - није тешко постати, тешко је остати.

Мартиновић подсјећа да је програм фестивала врло диверзификован и нуди различите реномиране солисте и ансамбле, европске пројекте сарадње, програме који се баве музичком баштином, младим талентима, представљањем различитих музичких праваца. Све то обликује богат и квалитетан програм који је, како каже, дугорочно важнији од разних музичких ватромета, којима је Црна Гора склона, а послије којих претходни мрак бива само још дубљи и тежи, а сан о свијетлој реалности само још недостижнији.

КоторАрт је, каже, своје снове одувијек градио одрживо, не губећи контакт са реалношћу. Тако ће бити и убудуће.

Причу о КоторАрту сте почели 2002. године као Независна иницијатива у култури. Који вам је био план и циљ, јесте ли задовољни постигнутим?

Циљ је био да вратимо макар дио сјаја културе града Котора, а план да то урадимо кроз један репрезентативан фестивал умјетничке музике. Једним дијелом сам задовољан оним што смо остварили, схватајући колико је круцијално важно питање трасирања процеса који трају док је и нас, и градова, и држава, и свих других већих или мањих митова и стварности које стварамо и живимо.

Манифестација је препознатљива не само у Црној Гори, већ и у региону, па и шире. Колико је тешко било кроз све ове године заинтересовати умјетнике из окружења и из свијета, да буду дио ове приче и да допринесу популарности манифестације и класичне музике уопште?

Добар глас далеко се чује. Лош, још даље. Срећа је да правимо фестивал у домену културе и умјетности јер се вриједности лако препознају и комуницирају. Под вриједностима не мислим само на оне естетске, иако ни оне нису небитне, већ прије свега етичке. Питања исправног, доброг и утемељеног става данас више него икада дијеле цијели свијет. У нашем свијету умјетности, та питања врло лако дођу до консензуса који симплификовано може бити парафразиран кроз једну популарну рекламу: или јеси, или ниси - човјек.

Колико су општина и држава имали слуха да помогну КоторАрт и да ли би та помоћ могла бити боља? Шта би то значило за ову манифестацију?

Та подршка је осцилирала у зависности од доносиоца одлука. У малим системима као што је Црна Гора, лични ставови и доживљаји неријетко имају превагу над струком, јавним интересима, плановима, стратегијама, талентима, потенцијалима и учинцима. Континуирану подршку смо добијали од горе споменутих колега и професионалаца из наше струке са свих меридијана али и са појединих домаћих адреса. Наша почетна стратегија није била да се доказујемо локално него превасходно регионално и глобално. Тада се и локално другачије перципира оно што радите. То указује на неке друге околности које се тичу компетенција, али то није случај само у сфери културе и манифестација. Опште је стање такво.

Не једном сам рекао да Црна Гора мора оставити простор и међународним кадровима који би стање у многим областима могли унаприједити. У сваком случају, КоторАрт се изборио за статус који има у црногорском друштву, и одговорно и посвећено ћемо се трудити да га оправдавамо из године у годину. Као и у свему другом - није тешко постати, тешко је остати. 

Посебну пажњу посвећујете младим умјетницима, кроз њихово дебитовање на фестивалу, а ту имају прилику и да сарађују са еминентним свјетским умјетницима, да се усавршавају. Колико је овај сегмент фестивала битан и зашто?

Неупитно је да на младима свијет остаје. Живо се сјећам мог првог професионалног третмана и хонорара за концертни наступ. Таква искуства вас граде, дају вјетар у једра, подржавају самопоштовање и јачају вјеру. Наравно, подједнако вас гради и једноставно непристајање на оно што вам се нуди. Важно је код младих охрабрити и једно и друго. Са таквом смо мисијом започели серијал посвећен младима.

Од ове године започињемо и Форум младих. У питању је платформа на којој ти млади људи, у прошлости већином учесници серијала КоторАрт таленти, а данас зрели млади људи који су професионална и животна искуства стицала у другим, већим европским срединама, да јавно вербализују своја компаративна запажања и изнесу идеје о потребама њихове генерације. Ако се не мијењамо, ако се не развијамо, значи да стагнирамо, а ако потраје,и назадујемо. Преплитање потреба младих и мотивисаности за ново, са искуством и зрелошчу старијих колега, чини ми се као добар модел за одрживи развој и интегритет, кичмени стуб континуитета било које сфере дјеловања.

Иницијатива је од почетка била да овај фестивал умјетничке музике буде отворен за идеју проширења програма. Шта је у том погледу планирано ове године?

КоторАрт је утемељен као фестивал умјетничке музике прије 22 године, са отвореношћу да му се прикључе и друге умјетничке дисциплине. Ми смо у домену музике развили високо професионалну организацију, подигли ниво програма, комуникација и финансирања. Све ове аспекте није једноставно испратити. Понудили смо своје савјете и подршку свима који су хтјели, а они су најчешће значили промјену парадигме која није увијек лака, иако је често неминовна. Ове године, поред различитих и богатих музичких програма, током неколико дана биће организована Пјаца од филозофа са фокусом на питања и улоге жене у црногорском друштву. Од 1-12. јула ће традиционално бити организован и Фестивал позоришта за дјецу који је у процесу трансформације у јавну установу.

Овог љета, на КоторАрт Дон Бранковим данима музике наступаћете са дугогодишњим педагогом и пријатељем, пијанистом Кемалом Гекићем. На програму концерта су композиције Василија Мокрањца. Је ли то потреба да се публика упозна и са нашим умјетницима, чија дјела могу да понуде једнак ужитак, као и прослављени композитори на чије нумере смо навикли на великим фестивалима?

Кемал и ја ћемо наступити на одвојеним концертима и са другачијим програмима. Василије Мокрањац је све само не познат. Остао је у сјенци свог рођака, познатог Стевана Стојановића Мокрањца. Василије, чија се стогодишњица рођења обиљежава ове године, је један од највећих композитора овог дијела планета. Не говорим само о његовом клавирском већ и симфонијском опусу. Неколико година сам посвећен студирању и извођењу тог опуса који сам интегрално и премијерно снимио прије пар година. Јединственог музичког језика, интензивног и еволутивног до нивоа Бетовена, овај опус по неподјељеном мишљењу извођача и музиколога, заслужује неупоредиво веће уважавање и третман од стране његове матичне земље - Србије, паралелно са презентацијом на свим могућим меридијанима, укључујући и Црну Гору. То је једна од мојих трајних умјетничких мисија. 

Најављен је и наступ свјетски признатог виолинисте Немање Радуловића. Кога још можемо да очекујемо?

Немања је врло драг пријатељ и чест гост нашег фестивала. КоторАрт са музичким програмом Дон Бранкови дани музике Котору већ годинама нуди мјесец дана интензивног фестивалског живота. Можда бих био најсрећнији да фестивал траје значајно краће, да се у 10-15 дана фокусирамо искључиво на највећа свјетска имена каква смо доводили у наш град, земљу а некада и регион. Наш је програм врло диверзификован и нуди различите реномиране солисте и ансамбле, европске пројекте сарадње, програме који се баве музичком баштином, младим талентима, представљањем различитих музичких праваца, интензивном сарадњом са амбасадама, домаћим и страним институцијама, дугогодишњим партнерима. Све ово обликује богат и квалитетан програм који је, рекао бих, својим садржајима иза самих догађаја дугорочно важнији од разних музичких ватромета, којима је Црна Гора склона, а послије којих претходни мрак бива само још дубљи и тежи, а сан о свијетлој реалности само још недостижнији. Примјери концерата Мадоне или Ролинг Стонса на Јазу, али и бројни други, еклатантни су примјери овога о чему говорим. Једне вечери свјетска позорница, а већ сутрадан - дупло голо.
КоторАрт је своје снове одувијек градио одрживо, не губећи контакт са реалношћу. Тако ће бити и убудуће.

Иако није из домена музике којом се бавите, како доживљавате развој догађаја око СиДенс тј. његово отказивање? Уопште, каква је фестивалска сцена Црне Горе?

Иза СиДенс стоји реномирана екипа која је своју првобитну идеју прије свега развила кроз фестивал Еxит, данас један од најпрепознатљивих иностраних брендова Србије. Био сам присутан на првим издањима Еxита, и пратио еволуцију тог фестивала који је Нови Сад ставио на европску фестивалску мапу. Сличан модел је екипа Еxита примијенила и на земље региона кроз различите фестивале. Један од њих је био и СиДенс. Лично не слушам често такву врсту музике, нарочито због гужви које такви догађаји подразумијевају. Такође, разумио сам законску регулативу на коју су указали надлежни, која је и опредијелила одлуку да се тај фестивал више не може подржавати. У медијима је то комуницирано као конфликт два супротстављена става, што је суштински и био. По мом мишљењу, овдје се ипак и прије свега ради о јавном интересу.

Неспорно је да је СеаДанце доносио одређену економску добит, али питање је да ли је то довољно за задовољење јавног интереса. Фестивали иза којих стојим - КоторАрт у Котору и  Вајлд Бјути Арт који развијамо на сјеверу, другачијих су профила, не само садржајно него и еволутивно. Нама је било важно да те фестивалске приче поставимо одоздо према горе, тј. да се они органски надовезују на просторе у којима се дешавају. Питање је шта Црна Гора, са свим својим карактеристикама које се односе на просторне капацитете, туристичке амбиције и међународно брендирање, жели у фестивалском сектору. Ово питање захтјева интерсекторско промишљање и дјеловање. Само тако можемо доћи до одговора шта дугорочно треба нашој држави, са преко 200 фестивала који се у Црној Гори реализују, од којих се највећи дио готово у потпуности финансира јавним средствима са различитих нивоа, локалних и државних.

Споменута комуникација свих релевантних актера јавне сцене из домена културе и умјетности, креативних индустрија, туризма и економије, дала би јаснију слику стратешког правца развоја ове, за Црну Гору врло потентне културно-привредне гране. Надам се да ће у блиској будућности и ово доћи на дневни ред, јер по мом мишљењу, Црна Гора своју стратегију мора градити на идеји мале, изузетно лијепе, еколошке и, због свега тога - скупе дестинације.