[ ПР Центар/М.Л.Б. ]

07. 06. 2023. 19:17   >>  19:16

ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ

Влаовић: Буџет повећан свим институцијама културе

Израда стратешких докумената у областима културе и медија, те снажнији развој културе у Црној Гори за шта је Министарство културе и медија обезбиједило шест милиона еура више него претходне године обиљежили су годину дана тог ресора, саопштила је министарка културе и медија Маша Влаовић, наводећи да ће бенефите тих резултата грађани и привреда осјећати у наредном периоду.

Она је данас, на представљају кључних резултата Министарства културе и медија, који су обиљежили претходну годину, подсјетила да је тај ресор у два мјерења политичког јавног мњења било у првих пет министарства по оцјени јавности, наводећи да су проактивним и одговорним политикама у децембру прошле године били, по оцјени грађана, најбоље рангирано министарство.

„Приликом преузимања дужности црногорским грађанима и грађанкама обећала сам да ће се Министарство културе и медија залагати за досљедну примјену, али и измјене неких сегмената законодавног оквира, који уређује област медија у циљу стварања што квалитетнијих основа за развој тог сектора, а проактивним рјешењима и стратешким приступом континуирано ћемо радити на снажнијем развоју културе у нашој држави. Ово је постала и наша визија, обећано је и испуњено“, истакла је Влаовић.

Према њеним ријечима, чувати културу, а истовремено је развијати, као и медије тако да могу одговорити изазовима данашњице, без улагања и грађења нове инфраструктуре није могуће.

„Са друге стране креирати политике и нормативе које ће пратити убрзани тренд развоја, уједно оптерећени роком трајања мањинске владе, каква је наша, изузетно је захтјеван и комплексан задатак“, навела је Влаовић.

Указала је да се степен развијености једне земље мјери кроз развијеност њене културе, наводећи да се зато увијек мора улагати у културу.

„За 2023. обезбиједили смо шест милиона еура више него претходне године, што већ сада значајно доприноси побољшању многих сегмената културе у Црној Гори. Ово значи и више новца за конкурсе, али и за наше институције културе“, рекла је Влаовић

Указала је да је буџет повећан свим институцијама.

„Овдје смо данас у Музичком центру чији буџет у 2023 години је за 55,6 одсто већи него лани. Увећањем буџета обезбиједили смо око 65 одсто више средстава за Филмски центар Црне Горе, а 28 одсто више средстава за Народни музеј црне Горе“, навела је Влаовић.

Истакла је да су у центру свих политика ресора на чијем је челу људи и њихове потребе.

„Све промјене у култури могу да изнесу само мотивисани запослени и запослене, зато сам из фиоке извукла текст Гранског колективног уговора и покренула процес преговора са Синдикатом културе, који је у коначном резултирао повећањем зарада свим запосленим у култути у укупоном просјецном износу од 25 одсто. Овај документ је након седам година обезбиједио неопходне услове који ће допринијети побољшању положаја и статуса запослених у области културе“, казала је Влаовић.

Говорећи о Националном програму развоја културе, Влаовић је рекла да је тај документ постао незаобилазна смјерница свим будућим лидерима у области културе, са јасно презентованим рјешењима која ће пробудити развој културе у пуном капацитету.

„То је кровни стратешки документ који представља дугорочну пројекцију цјеловите реформе у црногорској култури. Спроведено је свеобухватно истраживање које је подразумијевало комбиновање квалитативних и квантитативних метода и техника, и укључило актере културне сцене из јавног, приватног и цивилног сектора, као и публику. Поред тога, спроведен је широк, инклузиван и транспарентан процес, у оквиру којега су позвани сви културни актери и други заинтересовани субјекти да дају свој допринос у припреми документа“, рекла је Влаовић.

Абазовић: Подршка култури је подршка будућности Црне Горе

Предсједник Владе Дритан Абазовић, казао је да постоји мишљење да се инвестиције које су у култури најспорије враћају, али да су то најсигурније инвестиције.

„Сагласан сам са тим. Све оно што је подршка култури је подршка будућности Црне Горе. Озбиљне државе, које размишљају о развоју културе, мислим да су успјеле. Тако да пружамо подршку свим пројектима који су иновативни“, истакао је Абазовић.

Оцијенио је да многи умјетници, попут Петра Лубарде, заслужују да се посебно третирају у Црној Гори и да би једна од институтуција требало да носи назив по том умјетнику.

„На тај начин чувамо најљепше установе и шаљемо поруку да људи који су дали немјерљив допринос култури у Црној Гори живе са нама свакодневно, а живјеће и са будућим генерацијама“, рекао је Абазовић.

 

Генерални директор Директората за медије Неђељко Рудовић је, говорећи о потигнутим резултатима у области медија, подсјетио је да је преко Фонда за плураизам и медијску разноврсност током 2022. за медијске садржаје од јавног интереса опредијељено 947.695 еура, наводећи да је за 2023. предвиђено укупно 1.257.277 еура.

„Министарство културе и медија је у току 2022. године за подршку медијима укупно уплатило 1.640.000 еура, а мимо Фонда ријеч је, између осталог, о преузимању обавеза електронских медија према Радиодифузном центру“, рекао је Рудовић.

Поручио је да је Министарство културе и медија у потпуности посвећено подршци одрживости и опстанку медија, односно неспорном јавном интересу да сваки грађанин има правовремену, истиниту и цјеловиту информацију.

„Министарство културе и медија припремило је и послало у процедуру разматрања и усвајања Медијску стратегију Црне Горе 2023 - 2027, са пратећим Акционим планом 2023-2024, који садржи укупно 105 мјера којима се снажно подстиче принцип слободе изражавања и осигурава амбијент за професионално и слободно новинарство као темељ сваког друштва које баштини вриједности европских демократија“, казала је Рудовић.

У Министарству су, како је додао, припремили и три нова медијска закона - о медијима, јавном медијском сервису Радио и Телевизија Црне Горе и аудиовизуелним медијским услугама.

Говорећи о најважнијим мјерама у медијској стратегији, Рудовић је нагласио да овај стратешки документ, први те врсте у Црној Гори и региону, има четири стратешка и 15 оперативних циљева.

„Стратешки циљеви се односе на: побољшан квалитет информисања грађана/ки и унапријеђењемедијске писмености, оснаживање уредничке и финансијске независности, етике и прифесионализма јавних емитера, унапређење амбијента за фер тржишно пословање медија, побољшање оквира за рад и положај запослених у медијима“, навео је Рудовић.