Б.Б.

28. 01. 2023. 18:24   >>  18:24 1

НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О КРЕАТИВНОСТИ

Локалне заједнице да се више укључе у валоризацију културног насљеђа

Одговоран однос према културном наслијеђу и традицији неопходан је за развој креативних индустрија, предузетништва и економије, а локалне заједнице имају веома важну улогу у том процесу, саопштено је на округлом столу "Прецјењује ли се значај културне баштине као покретач креативне економије?", одржаном у оквиру прве Националне конференције о креативности коју је организовало Министарство културе и медија у Котору.

Представница Директората за културну баштину у Министарству културе и медија Добрила Влаховић, истакла је да у том ресору спроводе политике, праве стратегије, даје веома важна подршка у систему заштите културне баштине.

"Морам да кажем да је власник, односно држаоц, а посебно локална заједница веома важан субјект који мора да препозна своје потенцијале, односно улогу културних добара на њеној територији", појаснила је Влаховић.

Према њеним ријечима, у претходном периоду локалне заједнице нијесу показале велико интересовање за стављање културних добара на њиховим територијама у функцију одрживог коришћења.

"Министарство културе и медија је у претходном периоду ставило у функцију одрживог коришћења тврђаву Бесац који је санирaна из ИПА пројеката. То културно добро је, пошто се налази на територији општине Бар, било дато на управаље тој локалној самоуправи. Међутим, држава није била задовољна начином управљања и прибјегло се тој законској регулативи да то културно добро буде предмет концесије. Сад је то културно добро стављено у функцију једног препрезентнативног угоститељског објекта", навела је Влаховић.

Оцијенила је да је боље да се културно добро стави у функцију одрживог коришћења, него да се санира и да остаје ван функције.

Лалошевић: Обнова културног добра без намјене, води у лагану пропаст 

Професор Архитектонског факултета на Универзитету Црне Горе, Илија Лалошевић, казао је да обнова културног добра, без адекватне намјене, значи "осудити га на лагану пропаст".

Говорећи о примјерима добре праксе, он је казао да су за Катедралу светог Трипуна 2003. године добили престижну награду, а да је добар примјер и затвор у Котору, који је саниран.

Професорица на Факултету за менаџмент Христина Микић, рекла је да културна баштина има три битне компоненте – одрживо коришћење, одговорно коришћење и правично коришћење.

"Чини ми се кад дође до партиципативног дијалога између различитих страна, тешко се долази до заједничког интереса и равнотеже. Веома често локална заједница је украс у процесима, њен глас није довољно јак и утицајан у тим процесима", казала је Микић.

Оцијенила је да је потребно боље повезивање креативног предузетништва и културног наслијеђа у Црној Гори.

"Потенцијал културног насљеђа Црне Горе, уопште није у довољној мјери кроз креативно предузетништво искошћено. Него напротив", сматра Микић.

Економски аспект се фаворизује, културну баштину посматрати мултидисциплинарно  

Представница Рестарт Инг-а, Гордана Ражнатовић, оцијенила је да је потцијењен значај културне баштине у региону.

"Вјероватно зато што је имамо у том обиму, у стању смо да је багателишемо. Постојао је један период кад се није радило доста, а послије земљотреса 1979. године је доста урађено, након чега смо се опет успавали. Посљедњих четири, пет година се нешто дешава, али имамо још пуно посла", навела је Ражанатовић.

Према њеним ријечима, економски апект се увијек фаворизује, наводећи да култуну баштину гледамо у цифрама.

Оцијенила је да мора да постоји мултидисциплинарни поглед и да се културна добра валоризују и буду одржава, "али на хуманији начин да не би била потрошена".

Представница Мреже културних станица Виолета Ђерковић, рекла је није све у економским параметрима.

"Раст је више економска категорија. Оно што баштина доноси није само економска вриједност нити то треба да буде. Вриједност баштине је много већа у области развоја, који је квалитативан и који је више друштвени развој и има вриједност за заједницу, интерпретира неке ствари и доноси, креира нове вриједности које су актуелне за друштво", навела је Ђерковић.

Сматра да Затвор у Котору има велики потенцијал и да га је потребно што прије сагледати као платформу за укључивање различитих људи, за програме, а у смислу простора да би требало користити наратив на креативан и инклузиван начин да се се укључи локална заједница.

Пуно потенцијала у залеђу Будве и Боке  

Представник Цолор Пресс Гроуп-е, Роберт Чобан, казао је да је значај културне баштине потцијењен и да има пуно потенцијала да се залеђе Будве ревитализује.

"Мислим да Бока Которска и читаво окружење има велики број неиспричаних, недовољно испричаних прича. Ту постоји огроман потенцијал и то је нешто на чему треба радити", сматра Чобан.

Министарство културе и медија организује прву Националну конференцију о креативности, у сарадњи са Министарством науке и технолошког развоја и Министарством економије и развоја туризма, а уз подршку УНДП-а у оквиру пројекта "Креативна Црна Гора – економска валоризација и креативне индустрије", са циљем да у даљем периоду активно ради на адекватној валоризацији сектора креативних индустрија, те да свим креативцима обезбиједи одржив инситуционални оквир дјеловања кроз административно јачање, укључивањем локалне заједнице, умрежавањем и интеграцијом културних и креативних индустрија у све активности друштва.

Конференција је окупила преко 50 панелиста и презентера из најразличитиих дјелатности, како из Црне Горе, тако и из региона, који ће говорити на тему креативности.