Б.Бабовић

08. 12. 2022. 06:56   >>  13:23 3

ДИРЕКТОР НАРОДНОГ МУЗЕЈА

Ћаласан: Тужилаштву достављене информације о несталим предметима

За чување и валоризацију вриједног националног блага Народном музеју Црне Горе потребне су редовне и стабилне финансије, знатно веће издвајање него што је било до сада, и савремени - уређени изложбени простори и депои, оцијенио је нови директор ове институције Јакша Ћаласан. Како истиче за Портал РТЦГ, посебно се морају потрудити да се поврати углед Музеја након стварања ружне слике о њему у медијима годинама уназад, да би поново били културна установа коју годишње посјети и по неколико стотина хиљада људи.

Ћаласан који је на челу ове институције нешто више од пола године, наглашава да је највећи проблем, а то је и основна улога музеја, да се обезбиједе услови за законито чување музејских предмета, као и за заштиту објеката, од којих су многи са својством културног добра.

"Постојећи депозитни простори изискују значајна инвестициона улагања, а постоји потреба за додатним, савременим депозитним просторима, као и за изложбеним просторима за потребе Етнографског и Археолошког музеја. Такође, потребно је вратити повјерење након вишегодишњег пласирања негативне слике о музеју у медијима", каже Ћаласан.

Ипак, објашњава да се артефакти чувају у условним просторијама, у којима нема влаге, клима је уједначена и уопште стандарди су задовољени. Контролори музеја су задужени да свакодневно воде рачуна о параметрима битним за очување експоната, како би се одмах реаговало у случају неких промјена.

"Обављамо превентивну заштиту обезбјеђивањем оптималних микроклиматских услова у свим просторима музеја, мјере заштите, односно конзерваторско-рестаураторски захвати... Сигурност у музејским зградама је обезбијеђена и подразумијева заштиту од природних катастрофа, крађе и вандализма", објашњава Ћаласан.

Музеј има 11 организационих јединица. Због економске кризе и мјера штедње, издвајања из буџета су посљедњих година била умањена, али је, и поред тога, већина планираних програма реализована.

"Финансирање Народног музеја сада је стабилно, а приходи остварени од посјета су у порасту. Такође, стварамо услове за приступ и реализацију пројеката који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске Уније, донација и других облика развојне помоћи. Нацртом буџета је дефинисано увећање буџета у односу на посљедње двије године, а надамо се да ће капиталним буџетом бити препознати проблеми који се финансирају из истог, на примјер Централни депо и кров Двора краља Николе", каже Ћаласан.

Додаје да сарадња са Министарством културе и медија није била адекватна, изостаје иницијатива да се ријеше проблеми које Народни музеј, без сарадње са Министасртвом, не може да реализује.

"Постоји низ отворених питања на која не добијамо одговор, као што је замјена крова Двора краља Николе који прокишњава и реконструкција и модернизација Централног депоа, за који је припремљена комплетна пројектна документација. Нажалост, и поред више ургенција за организовање састанака, како би се ови проблеми ријешили, нијесмо добили никакве одговоре", наглашава Ћаласан.

"Није моје да судим о раду претходних управа"

На питање да ли је наишао на неке неправилости у раду претходне директорице Анастазије Мирановић, Ћаласан одговара да оно што њему као директору Народног музеја не припада, јесте да се бави истраживањима и испитивањима рада претходних управа и њиховом доприносу актуелном стању.

"Инспекције и државни органи су упознати са радом претходних директора и посао директора није да истражује рад претходних управа, искључиво сам фокусиран на рјешавање текућих послова и будућност институције", поручује Ћаласан.

Што се тиче случаја нестанка скоро 3.000 музејских експоната, који је покренут прије три године, Ћаласан објашњава да је у Народном музеју спроведен поступак свеобухватне ревизије музејских предмета и материјала. Резултати ревизионих комисија су својевремено саопштени на конференцији за медије, а штампана је и посебна публикација у којој су се нашли сви извјештају о ревизији, како би и они били доступни заинтересованим субјектима.

"Утврђен је број недостајућих музејских предмета и то су предмети који недостају фондовима Народног музеја по различитим основама и критеријумима. То не значи да су сви предмети бесповратно изгубљени или отуђени и мислим да је све то раније објашњено од стране музеја, као и неки карактеристични случајеви, као што је повраћај легата умјетничких радова, недостатак скоро 1.000 дописних карата и низ сличних примјера. Питање недостајућих предмета у смислу медијских спекулација о 'похари музеја' ствар су недовољне упућености или лоших намјера у циљу урушавања интегритета институције. Народни музеј Црне Горе је надлежном тужилаштву и полицији поднио пријаве за све предмете за које се у поступку ревизије, као и у каснијем поступку обраде фонда, утврдило да недостају. Вјерујемо, да ћемо у наредном периоду, кроз контроле, успостављање нове генерације документације и формирањем савременог информационог система, отклонити могуће пропусте и грешке које су биле у претходном времену", наглашава директор.

"Имамо пречих послова од трансформације ЦСУ у Музеј савремене умјетности"

Ћаласан је прокоментарисао и пројекат Министарства културе и медија о трансформацији Центра савремене умјетности у Музеј савремене умјетности, сматрајући да тај убразани поступак о којем се говори посљедњих дана доводи у сумњу квалитет тог пројекта.

"Као и већина јавности, упознат сам из медија са плановима Министарства културе и медија да се Центар савремене умјетности трансформише у музеј. Из перспективе мог досадашњег руковођења, бројни су отворени и горући проблеми у институцијама културе, чије рјешавање је приоритет, стога овај убрзан процес трансформације институције, који је нетранспарентан и без неопходног дијалога, доводи у сумњу саму намјеру. Овом приликом желим да осудим занемаривање управљачке структуре Центра у овом процесу, као и било какву врсту насиља над установама и појединцима", истиче Ћаласан.

Музеј краља Николе најпосјећенији, рекордна посјета Његошевом маузолеју

Директор Народног музеја је нагласио да у посљедње двије године биљеже раст посјета, а у овој 2022. он је на нивоу од око 80 одсто у односу на рекордну 2019, када је све музејске јединице посјетило више од 210.000 гостију.

"Када смо 2019. имали рекордну посјету од оснивања Музеја, имали смо групне и индивидуалне посјете, као и бесплатне, а односе се на едукативне програме, школе и факултети, гдје смо остварили скоро 10.000 посјета годишње, као и бесплатне посјете повременим изложбама - четири спрата у Галерији умјетности Миодраг Дадо Ђурић, Атеље галерија Дадо и галеријски простори у Његошевој Биљарди. 2020. године, због пандемије коронавируса посјета је била на веома ниском нивоу, а дио године су музеји и били затворени за посјете, али су се омогућили виртуелни обиласци путем сајта Народног музеја", објашњава Ћаласан.

Традиционално највећу посјету, како истиче, има Музеј краља Николе, а радује и много боља посјета Његошевом маузолеју.

"Његошев маузолеј ће ове године имати и рекордну посјећеност, јер се ради искључиво о индивидуалним гостима, а ту је и Етнографски музеј, чија је стална поставка најмлађа од свих музејских јединица", истиче Ћаласан.

Народни музеј да се и даље развија као важна дестинација културног туризма

Што се тиче планова за Народни музеј, Ћаласан наглашава да је у току израда стратешког плана развоја Музеја и тај документ ће дати свеобухватну слику стања и проблема, показати приоритете и смјернице за даљи рад.

"У Народном музеју ради велики број стручних и креативних људи које је потребно ослушкивати и мотивисати да заједничким снагама унаприједимо рад институције у свим сегментима. Неопходно је коришћење савремених средстава за управљање подацима и дигитализација истих, како би за Црну Гору непроцјењиво богатство које се чува у Народном музеју, било доступније сваком појединцу и друштву у цјелини. Један од циљева ће бити подстицање савременог стваралаштва, као важног обиљежја модерног идентитета, који ће уједно представљати надоградњу рада установе и подстаћи младе генерације да посјећују музеје и упознају се са садржајима који се у њему налазе. Народни музеј као важна дестинација културног туризма, има простора да се додатно развија у том правцу и економски валоризује", закључује Ћаласан.