Тамара Гаврић

13. 06. 2023. 07:06   >>  07:31

ГЛУМИЦА САЊА ВУЈИСИЋ ЗА ПОРТАЛ

"Посебно је оно што као глумачко биће носим"

Сви глумци су попут јединственог отиска прста и љепота је у томе да исту улогу тумачимо на различите начине, казала је за Портал РТЦГ црногорска глумица Сања Вујисић. Истакла је да сматра да није посебна, али да је посебно оно што као глумачко биће носи, и својим млађим колегама поручила да никад не забораве ко су били прије него ли је свијет покушао да их обликује у нешто што нису.

Вујисић је казала да је у четвртом разреду основне школе дефинисала жељу да једног дана жели да буде глумица. 

"Искрена да будем нијесам до скоро уочавала никакав битан таленат и није то била иницијална каписла као заметак идеје о бављењу глумом. Ја сам просто од краја трећег разреда основне а касније се у четвртом то јасно дефинисало у жељу да једног дана желим бити глумица", навела је Вујисић. 

Казала је да је као мала извлачила из књига идеје за сценарио и снимала се кућним апаратом, те да те снимке има и данас. 

Објаснила је да су сви глумци попут јединственог отиска прста, те да је љепота у томе да исту улогу тумаче на различите начине. 

"К.М Зеами има дивну књигу којом сам се бавила на четвртој години студија а зове се "Цвет глуме, Фушикаден". То је оно нешто само ваше једно јединствено непоновљиво аутентично и физичко и унутрашње што као глумац носите са собом и што вам нико не може одузети. То су и мане и врлине и конгломерат чега све не доброг и лошег што касније схватите да је ваша аутентичност љепота и "другачијост". Е то има свако од нас. Нијесам посебна али оно што као глумачко биће носим јесте посебно али подједнако посебно као што је код било ког мог колеге. Ми смо свако за себе попут јединственог отиска прста и љепота је у томе да исту улогу тумачимо на различите начине. Ми исти текст различито разумијемо, различито интерпретирамо. Ми сви смо космос за себе у глумачком изразу ", казала је Вујисић. 

На питање чему би дала предност, филму или позоришту, Вујисић је казала да би ипак тренутно изабрала филм, али да је на генералном плану позориште увијек на првом мјесту. 

"У фази сам тренутно кад би мало ипак бирала филм. Само из разлога јер никако да се деси да прозујим и тим пољем, мало да се опробам, да научим, експериментишем, радим неки други медији. То је фаза. А на генералном плану позориште увијек и заувијек. Ту нема мјеста лажи, нема монтаже, нема скривања кроз кадар, ту сте изложени до краја", истакла је Вујисић. 

Казала је да је као мала гледала Арт еxпорт и замишљала како игра улогу коју је тумачила Жана Гардашевић, те да јој је била луда, откачена, луцидна, смијешна и да је осјећала да је то све негдје и њен сензибилитет. 

Тумачење више женских улога у представи "Ана Карењина", Вујисић види као огромни љековити канал.  

"Тај читав процес посматрам и доживљавам као један огромни љековити канал, једна терапија, лијечење. Један простор предивни у ком могу да испљунем све што ме одувијек тишти, чега ме је страх, што волим, што прижељкујем, што мрзим, могу да пљунем сопственом страху у очи, да побјегнем од себе, загрлим себе. Све у тој представи је подједнако блиско мени и далеко од мене, јер све то је негдје и у нама, вама који гледате и нама који играмо за вас и нас подједнако, тј. са вама", казала је Вујисић за Портал РТЦГ.

Истиче да су предности тог искуства "у екипи и редитељу који вас води и уз које не осјећате страх, тако да уколико је екипа таква, мане не постоје".

"Ви сте са таквим тимом увијек у предности", наводи Вујисић. 

Истиче да награду на фестивалу МЕСС у Сарајеву за најбољу младу глумицу није очекивала јер, какао је казала, о њој није размишљала. 

"Награде не очекујете јер не размишљате о њима али их прижељкујете да се десе. Играње је било магично, изванредно, флуидно, публика је била позоришна, пуна подршке, пажње, разумијевања. Са таквом публиком само желите да пловите јаче и даље. То се десило у Сарајеву, предивна конекција. То играње је заиста и заслуживало све те силне награде. Добили смо све што се могли добити од режије, музике, сваки глумац је добио награду", казала је Вујисић. 

Истакла је да је боља особа од тренутка кад је постала мајка. 

"Тешко је уклопити улогу мајке са глумачким послом, али није немогуће. Једна и друга улога се међусобно надопуњавају, прожимају, надграђују. Ја сам боља особа и глумица од како сам донијела на свијет то једно биће мало којем желим да удахнем слободу и љубав", казала је Вујисић. 

Навела је да су у припреми нека снимања али да тренутно одмара и не ради ни на каквом пројекту. 

Кад је у питању порука за младе глумце и глумице, Вујисић истиче да је аутентучност и искреност према себи слобода.

"Да никада не забораве ко су били прије него ли је свијет покушао да их обликује у нешто што нису. Аутентичност и искреност према себи су слобода", наводи Вујисић. 

Вујисић је студирала и кинески језик јер јој је, како је казала,  био непходан за магистарске студије глуме на Цетралној академији драмских умјетности у Пекингу и тим поводом је навела је да јој тај језик полако "испарава" из главе због  тога што га не користи. 

"Знање кинеског језика је било неопходно за магистарске студије глуме на Цетралној академији драмских умјетности у Пекингу. Није да сам кроз живот маштала како желим знати кинески језик. Некада кад сам остајала сатима писајући на кинеском саставе на тему 'мој живот у Кини' или 'мој пријатељ у Пекингу' помишљала сам 'шта који матрак ја овдје радим, учим кинески језик , заштооо какоо'. Нажалост, не користим тај језик и полако испарава из моје главе али ето како би макар нешто користила ћеркицу учим неким лијепим фразама и изразима и планирам се вратити уцјењу преко Конфуцијевог центра да се позабавим дубље тим кинеским. Осјећам да ту могу да дођем до неких лијепих резултатa. Ја сам штребер а језике обожавам и лако их савладам тј. тако је било прије доста година, видјећемо сад", казала је Вујисић.